Huligan

Tko si ti

Petljala sam ključevima po bravi. Nisam znala koji je pravi. Bilo ih je previše...naravno zadnji koji sam pronašla je odgovarao.
Ruke su mi se tresla.
Nisam nikako u idealnoj situaciji, ali Chris me barem nebi ubio.
Htjela sam vikati, vrištati, plakati....ali onda sam se sjetila zašto sam onu noć ostala ispod kreveta.

Bila sam sa majkom. Sjedile smo na terasi...do nas je došla susjeda.
Pričala je s mojom majkom....njena je ćerka bila oteta, a ona nije bila staložrna da bi na vrijeme pravilno reagirala...od toga je proslo osam godina....i dalje se pričalo o Anninom nestanku, ali nitko nine znao gdje je...tada mi je majka rekla da kada se nađemo u očajnim situacijama moramo biti staloženi i da iza svakog problema stoji rješenje....

Zašto je otišla tako rano...morala sam se snači....pogledala sam po sobi...sve je bilo puno ukrasa i nekakvih pizdarija ali nigdje nešto korisno.
Panika me počela hvatati.

Kupaonica!!! Nisam pregledala kupaonicu.
Ušla sam unutra i pootvarala sve ladice.
Elektrošoker?!
Pa tomu nijr mjesto tu.
Uzela sam ga i lagano otvorila vrata.
Kroz ovih par dana sam se koliko-toliko snalazila u vili.
U prednosti smo, na mome smo terenu.
Krenula samm lagano niz stepenice...vrata od Skladišta su otvorena.
Blizu mi je...
Nisam smjela dozvoliti da dođe do Chrisovog ureda....krenula sam trčati gore.
Vaza je polomljena....na ovom je katu.
Trnci su me lagano prolazili tjelom.
Čula sam otkucaje svoga srca.
Kamo sad?
Vrata Chrisovog ureda.
Ušla sam tamo.
Znala sam da ovo traži.
Prolazile su minute, sve je bilo tiho.
Taman sam krenula izaći i čula sam korake.
Lagano su se približavali.
Netko je pred vratim.
Čujem disanje...kvaka se lagano počela spuštati....a onda sam se srela oči u oči s njim.
Automatski sam mu stavila elektro šoker na bedra.
Srušio se.
Fak bilo je prr slabo...nisam namjestila.
Jebemu.
Krrnula sam prtljati po njemu i kada sam ga namjestila opet sam krenula prrma njemu.
Ali ovaj put me uhvatio za ruku.
Povukao me na pod i krenuo gušiti.
Gotovo je.
Cijeli mi je život proletio ispred očiju.
Osjetila sam njegove jake šake oko moga tankog vrata.
A onda...stisak je popustio.
Bio je to Chris i njegovi ljudi.
U sekundi sve se odigralo.
Chtis je bio na njemu i udarao ga.
Filip ga je pokušavao smirit.
Na kraju je uspio.
Filipe vodi ga.
Rekao mu je Chris.
Nikad ga nisam vidjela ovakvog.
Bio je toliko bijesan.
Žila mu je iskočila na vrat.
-Jesi li dobro? Upitao me zabrinuto.
-Hoću ići u sobu.
-Naravno.
Uzeo me u naručje i odnjeo u sobu.
Krenuo je prema kupaonici.
- Što to radiš? Želim ići u krevet.
Bila sam uspaničena.
-Idemo se istuširati pa ćeš leći.
Ko to mi. Meni je i daljr neugodno pred njim se skinuti.
Jel on normalan.
Počela sam paničarit.
-Neću ja s tobom nikud. Ne želim. Makni se.
Pomalo sam ga sekirala.
-Slušaj me, ne ljuti me jer će onda tek biti ptoblema.
Počeo mi je skidati majicu a ja sam se zacrvenila.

Istuširali smo se i legli u krevet.
Bila sam toliko umorna da samsamo utonula u san.
A on je bio samnom.

Chris

Zaspala je. Gledao sam ju satima. Ona nije sve ovo zaslužila.
Nešto je posebno.
Nešto što sene viđa svaki dan.
Ali ne smijem joj to reći.
Ona je tu da radi.
Moj način života mi ne dozvoljava da imam djevojku.
Ali jednu noć nježnosti si smijem priuštiti.
Zagrlio sam ju te privukao sebi.
Tako smo zaspali.