7:15 || hrvatski prijevod

1.6

1.6

Sedela sam na stepenicama, ispred ulaza u kuću, dok sam gledala na sat koji visi na zidu. Bilo je tačno 19:14, ako je Ashton govorio istinu o dolasku, onda bi bio ovde za minut. Moji prijatelji su već bili unutra, razgovarali, dok su stajali u krug oko stola punog predjela. Srećom, niko od njih nije imao planova večeras, i svi su mogli da dođu iako sam ih obavestila u zadnjem času.

Brooke i ja smo, izgleda, oprostile i zaboravile na našu malu svađu pre koji dan. Nas dve smo samo imale takvu vezu, da nikada ne možemo dugo da ostanemo ljute jedna na drugu.

Zvono je zazvonilo, i probudilo me iz razmišljanja. Ustala sam, i ispravila svoju kratku crvenu haljinu dok sam prilazila vratima. Otvorila sam vrata i videla Ashtona koji je žurio da završi cigaretu.

"Irwin." Pozdravila sam ga, i tek tada je podigao pogled.

"Sranje, Murphy." Uzdahnuo je i odmerio me.

"Da li je to bio kompliment?" Pitala sam.

"Izgledaš savršeno." Rekao je, smejući se.

"Ni ti ne izgledaš loše." Rekla sam, odmeravajući Ashtona, od glave do pete. Nosio je crnu košulju i jaknu, i neke normalnije crne farmerice, slične onima koje uglavnom nosi. Nije bilo odelo, ali je svejedno izlgledao lepo.

"O, ućuti." Ashton se nasmejao, i gledao u stopala.

"Da li želiš da uđeš unutra?" Pitala sam, shvativši da suviše dugo buljimo jedno u drugo.

"Oh, da, da. Gde je.. O, moj Bože, Michael, koliko imaš, pet godina?" Ashton je rekao, uzadhnuvši. Sklonio se u stranu i povukao nešto za šta sam pretpostavila da je Michael. Izgleda da je stajao u žbunju celo vreme.

"Hej, Michael." Rekla sam i mahnula mu, dok sam malo šire otvorila vrata. Obukao je nešto slično kao Ashton. Ovi momci očigledno nemaju mnogo odeće u boji. Michael je samo klimnuo glavom ka meni, dok je prolazio i izgubio su u gužvi ljudi koji su bili u mojoj kući.

"Biće dobro. Mislim da zna Caluma. Verovatno će otići da nađe njega." Ashton je rekao. Taman kada se sagnuo da me poljubi, neko nas je prekinuo.

"Danielle, zašto nas ne upoznaš sa svojim prijateljem?" Moja majka je rekla, na šta smo oboje poskočili i odvojili se jedno od drugog. Moj otac je stajao pored nje, ne toliko zabavljen kao ona.

"Oh, ovo je moj.."

"Dobro veče, gospodine i gospođo Murphy. Moje ime je Ashton Irwin, živim na kraju ulice." Ashton je prišao i rukovao se sa njima. "Svakog jutra idem sa vašom ćerkom na autobus."

"Verujem da smo se već upoznali, drago mi je da te ponovo vidim, Ashton." Moj otac je rekao, uzvrativši rukovanje.

"Kada ste se vi upoznali?" Pitala je moja majka, gledajući čas u Ashtona, čas u mog oca.

"Ashton je došao pre nekoliko nedelja, da izvede Dani na ručak, zar ti nisam rekao?" Moj tata je rekao, okrenuvši se ka njoj. Popela se na prste, i šapnula mu nešto, i šta god da je to bilo, nije mu se svidelo, jer se namrštio. Moja majka se okrenula ka nama, sa najboljim veštačkim osmehom koji je imala.

"Mi sad idemo. Vi se deco zabavljajte." Moji roditelji su otišli, ostavljajući nas ponovo same.

"Ne vole me." Ashton je rekao.

"Oni su takvi sa svima, ne brini se. Sigurna sam da se mom tati sviđaš, moja majka je ta koje treba da se plašiš." Smejala sam se. Ashton me je uhvatio za ruku, i približio sebi, da bi konačno dobio taj poljubac koji je hteo. Odgurnula sam Ashtona posle par sekundi. Neki kolega mojih roditelja bi možda mogao da nas vidi.