Chapter one

592 30 2
                                    

Francuska,1703.

Vracala sam se kuci po mrklom mraku,mislim da je bila skoro ponoc.Zvezda veceras nije bilo na nebu,samo mi je pun mesec osvetljavao put.Bilo je jako hladno,uporno sam se pokrivala ogrtacem koji sam nosila,ali nije bilo dovoljno.Hladnoca mi je prodirala ispod koze,jezila sam se kada mi je vetar milovao ruke i svaka dlaka na telu mi se nakostresila.Svetla u kucama su bila pogasena,a baklje koje su se nalazile na banderama su bile ugasene,sto me je poprilicno plasilo.Jedva sam cekala da dodjem do svoje zgrade,udjem u svoj sobicak i ususkam se pod topli jorgan,misli o tome su me malo tesile.Osetila sam neke poglede na sebi i da me neko prati,ali nisam imala hrabrosti da se okrenem i suocim sa tim,vec sam se nadala da ce otici i ostaviti me.Stezala sam masnicu na svojoj kapuljaci,praveci se da sam zauzeta i da pored sebe drzim noz,za slucaj da se osoba uplasi,ali nije urodilo plodom.Neka zver je iskocila pred mene,pokazala ocnjake i ugrizla me za vrat.Lezala sam par sekundi onesvescena,kada sam se konacno osvestila potrcala sam sto brze.Stigla sam pred zgradu i na brzinu usla u svoju sobu koju iznajmljujem od vlasnika zgrade G.Valoisa,dzangrizavog i bogatog zemljoposednika koji skupo naplacuje svaku svoju uslugu.Upalila sam svecu i potrazila ogledalo da bih mogla da vidim svoju ranu,ali kada sam pogledala u ogledalo mog odraza nije bilo,vrisnula sam!Ogledalo je palo na tvrd pod i razbilo se u parcice.Gospodja Montespan,starica koja je zivela sobu prekoputa mene se probudila i dosla do mojih vrata.-,,Madam Lebrant,ça va bien?"-Kucnula je polako na vrata i tiho upitala.Uplasila sam se i nisam joj odgovorila,samo sam stavila ruke na usta da ne bi cula moje disanje i prisustvo.Sutradan u zoru,otisla sam prva po novine,a glavni naslov je bio ,,Madam Lebrant,operska pevacica,sinoc je nestala i isto vece preminula"-bila sam zgrozena cinjenicom da me nisu ni potrazili a vec proglasili mrtvom.Moj ujak,bogati Zan Lebrant je vec dao izjavu kako je duboko skrhan i zgrozen zbog takvog zlocina,jer ga je vest mnogo pogodila.-,,Prevrtljivi starac."-pomislila sam.Odlucila sam da napustim Pariz...

300 yearsWhere stories live. Discover now