Chapter seven

240 16 0
                                    

27 Avgust,2003.

Dzek je otisao u podrum da se sakrije dok sve ne prodje.Nakon par minuta spustila sam se niz stepenice u podrum.Bilo je sve prekriveno paucinom i prasinom.Na koj god stepenik bih stala velika prasina bi se digla i sve bi postalo kao kroz maglu,zidovi su bili vlazni i budjavi jer to vec stotinu godina nije renovirano.Osetila sam miris krvi pomesan sa prasinom,pratila sammiris krvi i kroz maglu videla coveka koji lezi na nekom sanduku.-,,Dzek,pobogu jesi li ziv?"-Dzek je bio ranjen i lezao je preko nekog sarkofaga punog paucine i na njemu su bili svakakvi odvratni insekti.Skinula sam ga odatle i stavila na jedinu cistu stolicu koja je tu stajala.Jedini izvor svetla su bile svece koje su nas okruzivale,uzela sam jednu i stavila je iznad krvave rane.-,,Jesam li dobro,hocu li postati vampir?"-Bio je zabrinut.Drugom rukom je pokusao da dodirne svoju ranu i na prstima su mu ostali tragovi krvi,koji su se kasnije preneli na moju jarko crvenu haljinu,tako da su bili bledi.-,,Napali su me dvojica...pokuali su da mi otmu knjigu,rekli su mi da mi je rana za upozorenje."-,,Kako su izgledali?"-,,Nosili su neku odecu kao oni clanovi hevimetal benda."-Pokusavao je da dodje do daha.-,,Jesu li uzeli knjigu,Dzek?"-Uhvatila sam ga za kragnu odela i malo pridigla.-,,Nisu,kod mene je."-Odahnula sam i iskoristila svoju belu dugacku maramu da mu zavijem ranu.-,,Iskrascemo se sa zabave,ima zadnji ulaz."-rekla sam.Tragovi krvi su se videli na beloj tkanini i ja sam prebacila njegovu ruku preko svog ramena i izvela ga napolje.Brzo smo stigli mojoj kuci gde sam ga prebacila na krevet i sredila mu ranu.Konacno je mogao bolje da dise.-,,Spremi kofere,idemo u Kanterbi,u biblioteci Rocford je druga knjiga moramo da je uzmemo pre onih rokera."-,,Ne mogu ad se vratim u Kanterbi,tamo ima toliko toga sto sam napustila."-,,Kao na primer Mjuriel?"-,,Cim si postao bolje poceo si da mi prigovaras."-,,Moramo da idemo."-Nevoljno sam pristala i oko devet sati smo krenuli u Englesku.Put nije dugo trajao i odseli smo u Savoj zgradi.Na recepciji-,,Jednokrevetna soba,molim."-,,Ne,ne jednokrevetna,nismo zajedno."-,,Ali Dzeni,kostace manje."-,,Oh zar nisi skroman."-,,Jednokrevetna!"-Vec je uzeo kljuceve i posao ka sobi.-,,Sutra cemo ici u biblioteku,hajde sad da spavamo."-,,Super,jer ti spavas na podu."-,,Molim?"-,,To se nece desiti,ja..."-Samo sam mu pokazala ocnjake koje sam oblizala.-,,Nisam dugo jela."-,,Svidece mi se na podu."-smeskao se i klimao glavom.-,,Hoce.."

300 yearsWhere stories live. Discover now