300 years

Chapter eight

28.Avgust,2003.

Noc je bila fantasticna.Nebo su ukrasavale zlatne zvezde i jarko-zuti polumesec koji su sijali punim sjajem i ostavljali sve bez daha.Tokom poslednjih sto godina zaboravila sam kako izgleda noc nad Engleskom,ali sada me je sve podsetilo,nije se nista mnogo promenilo,verovatno jer su Englezi suvise vezani za svoju istoriju i mnogo je isticu.Setali smo lepim ulicama Kanterbija i usli u staru kucu ,,Rocford Mini Manor".Kuca je bila ista kao one noci kada sam je ostavila,u svakom uglu,na svakom koraku sam videla nase uspomene koje ne mogu da se vrate.Veliki zid bio je ispunjen slikama porodice Rocford,pazljivo sam zagledala sliku moje male devojcice i milovala je kao da je jos ziva.I dalje se secam njenog veselog decijeg smeha,slatkih zelenih ociju i smedjih savrsenih lokni iznad skupljenih na potiljku.Njeno milo lice me je stalno podsecalo da imam nesto,bila sam joj vise roditelj od njenih sopstvenih.-,,Nedostaje ti?"-Stavio je ruke u dzepove svojih pantalona,zatim skinuo naocare i protrljao ih o odelo.-,,Da..znas li kako je umrla?"-,,Kazu da je umrla na porodjaju,mada ti bi trebalo to da znas."-,,Niam bila sa njom tada,otisla sam malo pre porodjaja."-,,Steta,ali to je bilo pre vise od sto godina.Idemo da nadjemo knjigu."-,,Sada cu da dodjem."-On je nastavio svojim putem,ali sam mu se pridruzila posle par minuta.Cim smo sisli ugledali smo dva coveka koja preturaju nesto po policama.-,,Alo,sta radite to?!"-Uzviknuo je Dzek i krenuo ka njima.-,,Imate pet sekundi da odete,ovo je nase."-Rekao je jedan od njih i pokazao knjigu koju je upravo izvadio.-,,Ne,to je nase!"-Uzviknuo je i krenuo ka knjizi ali je ovaj samo zakrestio na njega.-,,Dzeni reci im."-Progutao je knedlu i povukao se korak unazad.-,,Ostavite knjigu."-Mirno sam odreagovala.-,,Dusice,zene ovde ne treba da se mesaju."-Skocila sam na njega velikom brzinom i oborila ga.-,,Skloni je sa mene Rene!"-Uzviknuo je pokusavajuci da se oslobodi ali sam ga uhvatila za okovratnik i podigla.-,,Zene."-Rekao je drugi i nasmesio se.Nije mi bilo nimalo smesno i pokazala sam mu ocnjake.-,,Vidi i ja ih imam."-Pokazao je velike siljate ocnjake.Skocio je na mene i oborio me,Dzek je u nekom trenutku uzeo veliku motku i udario ga po glavi,ovaj nije bio nimalo srecan zbog toga i pribio ga je uz zid.-,,Dzeni!"-Uzviknuo je Dzek prestraseno.-,,Ubila si Mjuriel i sada si dosla si da se pokajes?"-,,Molim?"-,,Ne slusaj ga,samo lupa gluposti."-,,Je li to istina Dzeni?"-,,Nije.."-,,Dosta price,uzmi knjigu i idemo!"-Samo mi je jako istrgao knjigu iz ruke i otisao.-,,Lagala si me?Ne mogu da verujem."-Samo je odmahivao glavom u neverici.-,,Ne,Dzek slusaj me."-,,Ne zelim da te slusam.Znas,bilo bi najbolje da okoncamo ovo,ne treba mi tvoja pomoc vise."-,,Kako ne,moram da ti pomognem."-,,Pomozi sebi Dzeni."-Otisao je uz stepenice i ja sam ocajna ostala da sedim na podu neko vreme.Kada sam se konacno sabrala vratila sam se nazad u sobu i zatekla je praznu,pomislila sam da je otisao i brzo sam pogledala u ormar ali su stvari bile jos tu.-,,Mene trazis?"-Izasao je prekriven samo peskirom.-,,Da."-Stavila sam ruku pored cela bih sakrila pogled.-,,Ne brini,nisam otisao.Moram da te vratim nazad u Ameriku."-,,Ja ne zelim da se vratim nazad.zelim da budem ovde."-,,Slusaj,razumem da te svasta vezuje za ovo mesto,ali ja moram da te vratim."-,,Zasto?"-,,Jer ce me boleti da te gledam svaki dan."-Sklonila sam ruku sa lica i pohitala da ga zagrlim,snazno sam ga obavila rukama kao i on mene.-,,Mene ce boleti da budem bez tebe...seronjo.."-Nasmejali smo se tiho i tako smo ostali par sekundi.-,,Ne zelim nazad,hocu da ti pomognem."-,,Nisi trebala da me lazes."-,,Ispricacu ti istinu."-Seli smo na krevet i popricali.-,,Znas li datum ..moje smrti?"-,,3.septembar?"-,,Tako je,a uskoro je treci septembar.Bice tacno 300. godina od moje smrti.Nego,gde je poslednja knjiga,mozda mozemo da stignemo pre njih?"-,,Dakle,onda idemo u Pariz,pise."-Okrenuo je papiric da bi bolje pogledao.-,,Ulica ,,Zak Zan" tu."-,,Tu sam zivela."-Pariz...