Lutka.

„ ja sam taj koji naređuje"

"pusti me odavde!" ciknem na njega
" ja sam taj koji naređuje"
" zašto si me doveo ovde?" Upitam ga dok mi se glas već trese od straha. On napravi još jedan korak prema meni te se osloni rukama na iz iza mene.
"doveo sam te kući"
"Ovo nije moja kuca pusti me" proderem mu se u facu
On me jednom rukom uhvati za obraze
"slušaj mala, proderi se još jednom na mene i nećeš dobro završiti" kaže te me pusti a ja vidim priliku te se provucem ispod njegovih ruku i krenem bježati. Pomislim da sam uspjela te dođem do ulaznih vrata koja su bila zaključana. Okrenem se unazad te ga vidim kako mi se približava.
Snažno me jednom rukom uhvati za kosu na sto ja ispustim krik.
"vidim da ne shvaćaš neke stvari bas tako dobro" povuče me za kosu prema sobi.
Uđemo u sobu na šta me on baci na krevet te se nađe iznad mene.
"Znaš lutke koje nisu poslušne budu kažnjene" kaže te strgne majicu sa mene na sto mene uhvati još veći strah. Pokušam se izvuci ispod njega ali ne uspijeva mi.
"Pusti me molimmm teee" govorila sam kroz suze jer sam samo mogla slutiti šta slijedi.
"volim kad me žene mole za nešto"
Govorio je te se polako približavao mom vratu.
"a sad budi mirna ili će biti velikih posljedica" rekao je
Samo sam plakala, nisam mu mogla ništa.
Spustio je usne na moj vrat na šta je mene jeza prošla. Počeo je grubo da mi ljubi vrat te da me dira po tijelu dok sam se ja gadila sama sebi. Krenuo mi je skidati dojnji veš ali u tom trenutku neko je pozvonio na vrata.
"jebote kud bas sad" odgovorio je vidno iznerviran te ustao sa mene. Brzo sam se izmakla te prekrila majicom.
"mi nismo završili" rekao mi je te izašao iz sobe. Ja sam prestravljena. Ne mogu vjerovati šta se dešava. Kakav je ovo život?

Fran pov
Koja budala mene prekida bas u ovom trenutku. Iznervirano silazim niz stepenice dok prolazim rukom kroz kosu.
Otvaram vrata te na njima ugledam Erona.
"brate jesi slobodan?" Upita me
"pa upadaš mi u krivi čas" kažem mu te se izmaknem da uđe pa zatvorim vrata za njim. On pogleda prema katu sa kojeg se i dalje čula Rea kako lupa na vrata. Volio bih namlatiti tu malu koliko je neposlušna.
" ahh razumijem" kaže te se nasmije.
" ali brate stvarno je važno.." govori dok sjeda u fotelju preko puta mene
" reci šta je bilo?" Govorim mu dok palim cigaretu
" ušli su nam u trag, provjeravaju sve po gradu" govori vidno preplašen situacijom
" k vragu" govorim dok gasim cigaru
" ali kako, zar ni jedan posao ne mogu obaviti kako treba?"
" ne znam ali mislim da je bitno da se smaknemo negdje dok se stvar bar malo ne smiri"
" otići ćemo u planinsku kuću, nabavicu nam nova auta a trenutna će te zapaliti jel jasno?"
" uredu šefe, kad počinjemo?"
" za dva dana ćemo krenuti okupi sve večeras u 9 kod mene na sastanku"
Nakon sto se dogovorim s njim on odlazi a ja se uputim prema sobi.
Ulazim u sobu a ona lezi na krevetu skupljena. Čim me ugleda skoči te se povuče na jedan dio kreveta.
"Nisam li ja rekao tišina? Zašto se dereš i udaraš od vrata kao nenormalna?"
" hoću da me pustiš kretenu jedan, nisam ti ništa uradila. Ko si ti uopste? Pusti me van ili ću te prijaviti policiji!" Kakve prijetnje, slatko.
" kako si me to nazvala? I šta ćeš ti?" Pitam je dok joj se približavam.
" rekla sam da si kreten i da ću te prijaviti policiji!" Kaže drsko te se odmakne od mene.

Rea pov
" rekla sam da si kreten i da ću te prijaviti policiji!" Kažem te se malo odmaknem u stranu. Približi mi se te me snažno uhvati za vrat na šta ja ciknem jer nemam zraka.
" mogao bih te ubiti sad derište jedno" kaže mi kroz zube te me odbaci na krevet.
" trebao bi sebe ubiti" prosiktim. Znam da mi ovo nije trebalo.
Nakon samo par sekundi osjetim da mi se obraz zari. Udario me.
" kakvo si ti muško? Šta je mama te nije učila da se žene ne udaraju derište jedno!" Kažem kroz suze jer sad je već dosta.
Krene mi se približavati te me uzme i pribije uz zid. Uhvati me za vrat tako da sad nisam mogla nikud pobjeći i počne me ljubiti grubo svuda po tijelu. Gadi mi se ovo. Nekako sam dosegla snage i priliku te sam ga udarila pleskom.
Stegao me jače za vrat te me pogledao zastrašujućim pogledom.
" sad mi te dosta kujo mala" prosikti te me baci na krevet i izvuče remen iz svojih hlača. Ja se prestravim na ovo. A onda mi glas cikne i suze krenu kad osjetim bol po svojim nogama. Bol je ubrzo bila po svuda a ja sam ciktila. Suze su same lile ali ubrzo vise nije bilo glasa.
" u buduće budi poslušna i ovo se neće dešavati" govori dok stavlja svoj remen Nazad u hlace te me jednom rukom uhvati za obraze i grubo poljubi. Gadi mi se. Kad se odmakne od mene sva u suzama obrišem usta pa skrenem pogled sa njega. On se samo nasmije.
" kad te zovnem sići ćeš dolje" kaže te očekuje moj odgovor kojeg nije bilo
" jesi li me razumjela?" Kaže mi sad već derajuci se a ja samo klimnem glavom jer ne želim opet osjetiti taj remen na sebi.