Lutka.

"Rea, volim te.."

Fran pov
Čujem Rein vrisak te na prvu pomislim da mi se čini, ali onda primjetim da Kristijana nema. Brzim moram izlazim iz boravka i ulazim u predvorje gdje mi ono sto vidim sledi krv u žilama. Ona na stolu a on preko nje. Pocijepana haljina, dok je ljubi svuda. Osjećam kako mi se žile na vratu naprežu te ga svom snagom odgurnem sa nje. Bacam ga na pod te mu raskrvarim nos udarcima po licu.
" da vise nikad ali nikad nisi dirnuo ono sto je moje! Da vise nikad nisi dirnuo nju!" Derao sam se na njega dok sam ga udarao. Imao sam osjećaj da bih ga mogao ubiti sad. Ubrzo su došli drugi te mene maknuli sa njega, dok je u meni i dalje gorila želja da ga ubijem.
" nosite mi to pseto iz kuće! Odmah!" Dreknuo sam na njih na šta su oni izašli.
Okrećem se oko sebe i jedino sto vidim je nered. Gdje je Rea??
Trčećim korakom odlazim uz stepenice do sobe. Sjedila je na krevetu skupljena, dok je glavu držala među rukama. Prilazim joj te cucnem pored nje.
" heej.." progovorim tiho na šta se ona trzne
" ja sam, ne brini" kažem joj na šta ona iste sekunde vrsine u plac.
" dođi.." šapnem te je privučem u zagrljaj. Držao sam je čvrsto oko struka kao da sam se bojao da će da mi je ukradu. Ona je stajala skupljena dok joj je glava bila naslonjena na moja prsa.
" ja sam tu, ne smije ti niko ništa! Ubicu svakog ko ti samo priđe!" Kažem na sto me ona stegne još jače.

Rea pov
" ja sam tu, ne smije ti niko ništa! Ubicu svakog ko ti samo pride!" Kaže mi dok me čvrsto drži, a kroz mene prođe jeza. Stegnem ga još jače na sto on uzdahne.
" da li treba da te se bojim još uvijek?" Prošapucem dok mi je glava i dalje na njegovim grudima.
Polako me odmakne od sebe na što ja obrišem suze a on me pogleda nekim toplim pogledom. Uhvati me oko struka te primakne sebi.
" nikad vise! Nikad!" Kaže mi te spoji svoje usne sa mojima. U tom poljubcu sam mogla osjetiti toliko boli, sreće, tuge, kajanja... obavijem svoje ruke oko njegovog vrata te pustim da ovaj trenutak traje.  Polako se odmakne od mene
" dođi da te presvučemo" kaže te odlazi do ormara gdje vadi svoju majicu. Prilazi mi te mi daje do zananja da se okrenem. Okrećem se njemu leđima te mi on smakne kosu sa leđa i laganim pokretima otkopčava haljinu, čiji je slic klizio sve do stražnjice. Jezila sam se na svaki pokret, svaki dodir. Kada je otkopčao haljinu, uhvatio ju je za ramena te je skliznula sa mene. Polako sam se okrenula prema njemu a on me gledao nekim ocaranim pogledom.
" prelijepa si" progovorio je te mi otisnuo jedan poljubac na obraz. Navukao mi je svoju majicu, te me nježnim pokretima uzeo u naručuje i odnio na krevet. Ususkao me u deku te krenuo prema vratima.
" ne želim biti sama" prosaputam
" ne brini se, biću u kući. Odmori se malo.."
" ostani, molim te" progovorim dok sam gotova briznuti u plac.
Polako dolazi do kreveta te skida košulju, nakon čega legne pored mene i pogleda me.
" dođi" kaže kratko na sto ga ja odmah poslušam te se ubrzo nađem u njegovom naručuju. Držao me tako jako kao da će da me odvedu od njega. Prelazio mi je rukom preko leđa sve dok nije prešao preko modrice koju mi je onaj gad napravio na šta sam se ja trznula.
Pogledao me zbunjeno.
" boli me.." prosaputala sam tiho dok mi je glava i dalje bila na njegovim grudima.
Polako mi je dignuo majicu te me pogledao.
" ubicu ga" rekao je
Ja sam mogla osjetiti kako mu se tijelo napinje te mu se ruke tresu.
" smiri se, nije to ništa bitno" kažem te povučem majicu preko da se ne vidi.
Naglo ustaje na sto ja padnem na krevet, te izlazi iz sobe bez i jedne rijeci.
Sacekam nekoliko minuta u nadi da će se vratiti, ali uzalud. Silazim u predvorje sve je još uvijek razbacano.. odlazim do dnevne te kroz velika vrata mogu vidjeti njega kako sjedi na balkonu dok se dim zigarete izvija nad njim. Polako prilazim balkonu te prije nego sto sam zakoračila da pređem prag čujem njegov glas
" uđi unutra, hladno je" rekao je potpuno smireno
" ne želim" odgovorim
" Rea dovraga, barem jednom poslušaj"
" ne želim" i dalje sam govorila
" da li ti znaš ista drugo reci osim te dvije jebene rijeci?" Govorio je ne gledajući u mene uopste. Sad sam već stajala pred njim.
" šta te razljutilo?"
" ništa"
" da naravno, zato si u trenu od dobre duše postao kreten opet" na ove rijeci samo me pogledao i opet vratio pogled ispred sebe. Stala sam ispred njega kako bi morao da me gleda
" sad ćeš morati da me gledaš!"
" nikad nisam imao ništa protiv"
" šta se kog vraga dešava s tobom?"
Pogledao je te uzdahnuo
" ne volim kad neko dira nešto moje a prođe ne kažnjeno!"
" ko je rekao da sam tvoja?!"
" sama si rekla" odgovarao je tako smireno
" natjerao si me, koliko još da ponovim?" Ustao je sa stolice te mi se približio
" koliko god se odupirala ti si moja, od prvog dana pa sve do sad! Možda prvih dana jesi bila moja jer sam radio ono sto sam radio. Ali sad si moja jer oboje znamo da ovo između nas nije samo igra. Koliko puta ću ti reci da si osoba koja može da uzburka sve u meni a onda me jednim pogledom smiri? Koliko puta ću ti reci da bi ubio zbog tebe a ni da sam ne znam zašto? Nikad nisam bio spreman za nekog uraditi neke stvari koje bih za tebe! Pomiri se s tim koliko god me mrzila da te ja ne mogu pustiti! Nije kao da sam želio da se ovo desi ali sam te jebeno zavolio! Volim te! Razumiješ li sad zašto te ne želim pustiti i zašto me razljuti sve sto ima veze s tobom? Govorio je sve to a glas mu je drhtao. Bila sam šokirana ovim riječima te sam stajala ukopana na mijestu.
" idi sad, prehladit ćeš se" rekao je te krenuo proći pored mene, no moje rijeci su ga zaustavile te je ostao na pragu okrenut meni leđima slušati šta sam govorila.
" doveo si me ovamo i zatvorio, tjerao me da radim sve sto ti želiš i radio si mi sve sto si želio. Obitelj nisam vidjela već pola godine. Pola godine svog života sam ostavila ovde u ovoj kući zajedno s tobom, koji si čas Anđeo čas đubre! Trpila sam i psihičku i fizičku bol od tebe! Čak si me i silovao dok si bio pijan! Sve si to radio a ja sam patila. Ali prokleta bila ja koja ti je zbog tih očiju i samo trunke pažnje u naletima oprostila svu patnju i bol sve sto si mi radio. Jadna sam znam, ali protiv toga ne mogu. Udaraj me, deri se na mene, radi šta želiš ja ću uvijek pronaći izgovor kako bih ti oprostila! Govorila sam dok sam već plakala na sav glas
" zbog tebe sam i doživjela da me nepoznat covijek zamalo siluje! Ali onda dođes ti i sa samo jedinim zagrljajem i jedinim poljupcem das mi nadu da sam sigurna uz tebe i da me nećeš povrijediti! Ali ti to ipak uradiš svaki put. Voljela bi da sam te upoznala na hiljade drugih načina samo ne na ovakav. Izgovorim sve to te krenem proći kraj njega na šta me on uhvati za ruku te pribije uz sebe i strastveno poljubi. Uzima me u naručuje i dalje ljubeći moje usne, a moje noge se automatski obaviju oko njegovog struka te ruke oko vrata. Baca me na krevet te se izvije iznad mene. Tražila sam ne prekidivu vezu između naših usana jer je to bilo jedino sto mi je sad trebalo. Uvukao je ruke ispod moje majice te je ubrzo i skinuo a onda me ljubio po cijelom tijelu. Ljubeći moje tijelo čula sam ga kako je progovorio u izdahu..
" Rea, volim te.."

Budim se naspavana po prvi put ovih mjeseci. Otvaram oci te ga ugledam pored sebe. Ne znam da li je ljepši kada spava ili kad je budan. Oslonila sam se na lakat promatrajući svaku crtu njegovog lica.
" buljis.." progovorio je dok je i dalje držao oci zatvorene.
" ne, uopste"
" o da" rekao je ali oci i dalje nije otvarao
" pa šta romantično je" kažem iznervirano
" jezivo je" kaže te se nasmije a ja se okrenem na drugu stranu
" sad me vise ne gledaš?"
" ne želim"
" ma jel?" Kaže te me jednim pokretom ruke okrene prema sebi. Pogledi nam se sudare kao dva različita svijeta. Gledao me pravo u oci, a ponekad bi bacio pogled i na moje usne.
" buljis" kažem mu podrugljivo
" divim se toj ljepoti" kaže smireno te mi prelazi rukom preko obraza. U tom trenutku zvoni mu telefon na sto on prevrne ocima. Ustaje te se javlja na mobitel.
" koji k?!" Dere se dok nervozno prolazi rukom kroz kosu. Sjedam u sjedeći položaj te ga pogledam zabrinuto.
" pokupite sve sto imate i dođite ovde!" Kaže brzo te poklopi, a onda prekrije rukama lice.
" šta se dešava?" Upitam
" Ian, upravo je ubio dvoje od mojih ljudi. Rekao je da neće stati dok mu ne predamo tebe" pogledao me nekim čudnim pogledom. Stresla sam se na tu pomisao te je on to primijetio.
" neće te ni taknuti, budi sigurna u to" kaže te izađe nervozno iz sobe.