Čajanka ✔️

Čajanka 8

8

Čula sam muziku iako sam bila svesna da nije moguće da ta muzika ide u kafiću, čula sam vrisku, čula sam da neko plače i čula sam da se neko davi. Šta sam ja popila? Ja sam se davila u svojoj povraćki jer sam ležala ne trotoaru ispred kafića. Kako sam dospela ovde? Nije moguće da bi mi dozvolili da negde idem sama ako sam već toliko pijana. Nisam bila pijana, znala sam to jer nikada nisam jasnije mogla misliti nego sada iako sam ležala u polusvesti na trotoaru ispred kafića. Nisam se ni davila u povraćki, davila sam se u svojoj krvi koja je hrlila u moje grlo. Izašla sam da kupim cigarete, sećala sam se sada, nismo još ni prvu turu pića naručili. Nisam gledala, udario me je auto ili kamion ili nešto takvo. Jasmina će me ubiti jer sam nesmotrena, Petar će poludeti. Petar? Čula sam ga da viče na nekoga, čula sam jasno njegov glas iako nisam razumela reči. Čula sam Daria, Vendi i Stefana kako umiruju Jasminu, nisam ih razumela, ali sam po njihovom tonu i njenom zapomaganju znala da se upravo to dešava. Nije mi bilo jasno kako me je mogao udariti auto ako mi je vilica razbijena i ako osetim bol samo u desnoj ruci i potiljku... Već sledećeg momenta sam čula sirene i sve više glasova, muzika je utihnula u potpunosti. Sirene su bile nesnošljivo glasne, a ja nisam mogla da se pomerim i prekrijem uši kako bih barem malo utišala njihovo zavijanje. Jasmina je vrištala na nekoga, Petar je vikao na nekoga, a ja nisam više ni imala predstavu gde se oni nalaze, znala sam samo da su daleko od mene. Namrštila sam se kada me je neko pomerio, mnogo više delova tela me je bolelo sada, nisam to osetila dok sam mirovala, ali sada sam osetila svaki cantimetar koji je pulsirao od bola. Bila sam svesna da se krećem i znala sam da sam na nosilima, ali nisam još uvek videla ništa. Čula sam nepoznate glasove i osetila nalet bola kada je nosilo prešlo preko bankine. Nalet bola me je naterao da otvorim oči i konačno vidim gde se nalazim. Krkljala sam pokušavajući da progovorim, gušila sam se u svojoj krvi, nisam videla ništa od plavokosog i crnokosog momka koji su me gurali ka kolima hitne pomoći.
,,Polako, nemoj govoriti. Sve će biti u redu. Bićeš dobro", govorio mi je plavokosi umirujućim glasom, okovao je moj pogled svojim zelenim očima i nisam mogla skrenuti pogled iako sam bila svesna da onaj drugi, crnokosi radi nešto sa mojim vratom i vilicom, gurao mi je prste u usta i nekakve cevčice. Odmahnula sam glavom svesna bola koji će to izazvati, mislim da sam na momenat izgubila svest, ali taj bol nije bio ništa naspram onog koji sam izazvala kada sam zagrizla cevčicu koju mi je gurao u usta. Leva strana vilice mi je eksplodirala od bola. Zaustavili su se i prekinuli sve što su radili.
,,Dobro, slušamo te. Šta nije u redu?", pitao je crnokosi, a ja sam želela da se uhvatim za grlo, da im kažem da ne mogu da pričam, ali ruke su mi bile vezane uz moje butine. Cimala sam glavom kako bih mu rekla da se skloni, a kada je to učinio videla sam masu ljudi, previše ljudi. Videla sam Jasminu, Vendi, Daria i Stefana. Jasmina je stajala i gledala u mom pravcu dok su se Vendi, Dario i Stefan raspravljali sa bolničarem i policajcem, nisam videla Petra. Jasmina se progurala između policajca i bolničara kada je videla da je tražim pogledom i pretrčala razdaljinu između nas ne obazirući se ni na šta.
,,Toliko mi je žao. Žao mi je Alisa", govorila mi je uspaničeno dok se gurala sa bolničarima da dođe do mene, ali ja zaista nisam imala pojma o čemu priča. Nije me ni bilo briga. Gde je Petar?
,,Pe...", pokušala sam da kažem.
,,Tu sam... Tu sam", dotrčao je sa druge strane nosila i videla sam jasno koliko bolničare iritiraju oboje, ali mene nije bilo briga, Petar je bio sav krvav. Dovoljno da je plavokosi bolničar skrenuo pogled na njega.
,,Da li je drugo nosilo za vas?", pitao je odmeravajući ga kao da pokušava da proceni da šta se tu zapravo desilo.
,,Da li će ona biti dobro? Ne izgledaš baš najbolje. Moraš biti dobro. Nisam stigao ni da te pitam da se udaš za mene. Ne može ti se sada nešto desiti. Ako ti ne budeš dobro ja ću je ubiti...", nisam baš preterano mogla pratiti njegove reči jer nisam bila ni sigurna kada se meni obraća, ali sam shvatila šta me je pitao i nisam stigla ni da se propisno obradujem tome, setila sam se šta se desilo i osećala sam kako mi srce brže pumpa. Znala sam da to nije dobro, ali ja nisam mogla to da kontrolišem. Počela sam se opet gušiti i nisam više ni videla Petra i Jasminu, samo dva bolničara koja su hitro nešto radila oko mene, ali nisam više ni njih videla.