Čajanka ✔️

Čajanka 7

7

Dok sam stajala u pidžami ispred vrata prošlo mi je kroz misli koliko se moj život promenio od kada sam rešila da se preselim kod moje sestre. Sada sam već navikla na skoro svaku promenu, na neke sam mislila da se neću nikada navići, neke stvari nisam nikada pre ni pokušavala, a sada su mi delovale sasvim normalno. Moja svakodnevnica je bila ispunjenija nego kada sam bila divlje dete koje nije marilo za posledice, a život mi je bio istovremeno i luđi i staloženiji. Neke stvari su i dalje bile čudne, ma koliko rutinski mi delovale sada. Stajanje u tri ujutro u pidžami ispred vrata nije bilo nešto što sam mislila da ću ikada raditi, ali evo me tu. Čula sam korake sa druge strane i nisam se iznenadila što nije bilo svetlosti kada su se vrata otvorila, nisam ni čekala poziv, sama sam ušla unutra, dobila sam poljubac u čelo i stisak desne ruke koja me je vodila kroz stan u mraku. Ušuškala sam se u krevet i na momenat razmislila o tome koliko mi je ovo postalo normalno, čak ni to nije bilo čudno koliko mi je bilo čudno to što mi je prijalo. Nije mi bilo neprijatno, nisam se osećala kao da tu ne pripadam, osećala sam se jednako prijatno kao i u svom krevetu. Dobro, mom i Jasmininom krevetu. Nije čak ni prošlo toliko vremena koliko sam mislila da će mi trebati da se naviknem na ovo, možda je u pitanju bilo to što se ovo dešavalo često, u početku jednom u dve nedelje, a kasnije češće. Ove nedelje još nisam prespavala celu noć u mom krevetu, a bio je četvrtak, zapravo sada već petak. Znam da Jasmina ne bi nikada tražila da se iselim, nije me ona ni izbacila iz kreveta, ja sam sama otišla jer prvenstveno to jeste njen stan. Moraću potražiti stan sama za sebe, Vendi je očigledno tu da ostane, spavala je kod Jasmine gotovo stalno. Nisu se nikada odvajale, čak su i radile zajedno i ja nisam mogla biti srećnija jer je Vendi bila divna. Nije se zvala Vendi, ali smo je mi svi zvali tako u početku iz šale, a kasnije je to prosto postao njen nadimak, čak joj se i sviđa. Ovo traje sada već više od pola godine, vreme je da se ja sklonim, vreme je da Jasmina ne koristi više mene kao štit od toga da se prepusti, Vendi nije Aleks i njih dve zaslužuju svoju sreću.
,,O čemu razmišljaš toliko glasno?", nisam se iznenadila ovim pitanjem, nekako je uvek znao kada razmišljamo nečemu bitnom. Možda su mi ramena bila napeta, možda sam drugačije disala, možda je sve to osetio dok me je grlio sa leđa. Nisam nikada bila ovoliko bliska ni sa kime, možda je ovo bila sasvim normalna stvar, poznavao je sve moje mali naznake, a znala sam i ja njegove sve tikove. Od svih promena ova veza je bila najveća i nikada u životu nisam bila prestrašena i pozitivno iznenađena kao ovime što sam delila sa njime.
,,O tome kako je vreme da se preselim...", odgovorila sam i shvatila da mi nije drago što ću verovatno živeti daleko od Jasmine, ali još teže mi je padala činjenica što neću viđati Petra svaki dan, da ne pominjemo da mu ne mogu pokucati na vrata u sred noć i ušuškati se kraj njega ako živim kilometrima daleko.
,,Bilo je vreme da se preseliš pre tri meseca", odgovorio je iskreno i ja sam se malčice iznenadila jer me je ovo, ni sama ne znam zašto, povredilo. Sve ovo je veoma čudno za mene, ali navikavam se. Najviše se trudim da ne pobegnem svaki put kada me povredi nešto što kaže jer sam svesna da ovo nije ništa, da može biti mnogo gore.
,,Znam. Budim tebe u sred noći skoro svaku noć, ne dajem ti mira i uvalim ti se u stan. Jasmina je u neprijatnoj situaciji svaki put kada dođu kući. Na kraju krajeva dosta mi je šetnji po hodniku u pidžami", odgovorila sam iskreno jer to jeste bila istina i on jeste bio u pravu trebala sam se davno preseliti kako bismo svi mogli barem normalno da spavamo, ali sam nekako mislila da i njemu prija ovo. Ne bih volela da se on ne oseća spokojno koliko sam se ja osećala ovde u njegovom zagrljaju.
,,Pa preseli se onda, barem ću moći normalno spavati. Nije fer da me navikneš da spavam ušuškan sa tobom, pa posle moram spavati sam. Toliko je strašno postalo da budem budan dok ne čujem da je Jasmina došla sa posla i onda čekam da dođeš i ne mogu ni da spavam ako ne dođeš. Preseli se i svima će nam biti lakše, a Jasmina ti je dva metra odavde."
Mogla sam da osetim kako mi celo telo trne, nisam mogla da udahnem redovno, ali sam morala da delujem sabrano, znala sam to. On će primetiti moju reakciju i koliko god sam svakoga momenta bila svesna da on može povrediti mene, znala sam da mogu i ja povrediti njega i nisam planirala da ičime to uradim. Nisam nikada želela da mu uradim bilo šta što ne bih volela da on uradi meni.
,,Misliš da se preselim ovde?", progovorila sam konačno proveravajući da li sam dobro razumela ono što je rekao. Moguće je da nisam, ali mi je bilo jasno kako je on shvatio da ja na to mislim sa rečima koje sam koristila.
,,Čim si mi postavila to pitanje shvatam da si ti mislila da se preseliš negde generalno, a ne ovde. Svejedno. Naravno da mislim da se preseliš ovde. Da se ja pitam preselila bi se kao što sam rekao pre tri meseca. Samo što se ne pitam samo ja i neću da te pritiskam ni na šta, dogovorili smo se da će sve ići tokom koji tebi odgovara, ali što se mene tiče ne vidim problem u tome. Realno gledano, spavaš kod mene češće nego kod Jasmine, navikao sam se na to. Jasmina ti je dva metra dalje i moćićeš provoditi sa njom vremena koliko i sada provodiš. Ništa se zapravo neće promeniti osim što će ti stvari stajati ovde i što se nećeš seliti iz kreveta u krevet. Kao što sam rekao ne pritiskam te, radi kako ti želiš, ali ja bih voleo da se preseliš ovde pogotovo ako je druga opcija da se odseliš nekoliko kilometara dalje i da mi ne možeš doći ovako u sred noći jer radije ću imati barem ovo ako već ne mogu ono drugo", objasnio mi je naširoko i nadugačko jer je znao da ću se drugačije uspaničiti. Pričao je smireno, ali sam osetila da mu srce brzo udara o moja leđa i bilo mi je žao što se toliko plaši da mi kaže ovakve stvari, što se plaši da mi kaže ono što želi jer se plaši da će mene to uplašiti i oterati.
,,U redu", odgovorila sam jednostavno jer je bio u pravu i na kraju krajeva jesam želela ovo i uživala u ovome. Bila sam prestrašena, ali to nije moglo da suzbije osećaj euforije jer ću se ovako osećati svako veče.
,,U redu preselićeš se ili u redu nećeš se preseliti na drugi kraj grada?", pitao je ne skrivajući iznenađenje mojim odgovorom, na ovo sam prevrnula očima jer je bilo očigledno zašto sam rekla u redu.
,,U redu preseliću se kod tebe jer jeste najbolje rešenje i nije samo to u pitanju. Navikla sam se na ovo i prija mi ovo", odgovorila sam iskreno jer sam želela da zna da je ovo nešto što ja želim. Zagrlio me je čvrsto i poljubio u teme glave. Nije rekao ništa, a ja sam se zapitala šta je sada prećutao jer se plaši moje reakcije, mada nisam želela da pritiskam to sada, možda bi stvarno bilo previše. Pratim belog zeca dublje niz zečiju rupu i sada znam da neću uspeti da se iskopam.