Čajanka ✔️

Čajanka 1

1

Pokusavala sam da umirim svoje prste koji su nervozno igrali po kovrdžavoj crnoj kosi moje sestre koja je bila sklupčana kraj mene. Glavu je položila u moje krilo pre pet sati i nije se pomerala od tada. Jecala je prva dva sata, kasnije se njeno disanje umirilo, ali nije spavala. Znala sam da nije spavala jer su njeni prsti ravnomerno prelazili preko sivog mekog krzna njene mačke, volela bih reći da sam ja upala u to neko stanje smirenosti, ali moji prsli su se još uvek tresli nervozno dok sam pokušavala nju da umirim nisam uspela umiriti sebe. Svitalo je, toliko sam bila svesna svog okruženja, verovatno ne bih bila da nismo sedele na dvosedu koji se nalazio na terasi koja je bila okrenuta ka istoku. Već sam pomislila da mi se prsti nikada neće prestati tresti, mislila sam da će se umiriti kada je budem imala na vidiku, kada budem prelazila njima preko njene kose, ali nisu. Nisu se prestali tresti od juče, takođe je svitalo kada me je poziv probudio u četiri ujutro.
,,Da li je to Alisa?", pitao je promukli muški glas, bila sam sigurna da moj neće biti ništa jasniji, zaspala sam pre samo četiri sata.
,,Ko pita?", bila sam u pravu, zvučala sam kao osoba koja puši četiri paklice cigara na dan, pušila sam samo pola, ali to nije bila poenta. Zašto mene neko zove u pola noći. Dobro sviće, ali za mene je ovo pola noći. Nisam planirala ustati još sigurno četiri sata. Na godisnjem sam odmoru, barem sada mogu da spavam koliko hoću. Ostavite me na miru sa reklamama i promocijama. Niko ne zove za reklame i promocije u ovo doba.
,,Javila se, šta želiš da joj kažem?", čula sam da se obraća nekome, nije se obraćao meni, čak se i udaljio od telefona dovoljno da sam čula mrmljanje sa strane, a onda sam prepoznala par reči, reci joj da dođe. Ne bih reagovala na to inače, ali sam vrlo dobro znala taj glas i prekinula vezu jer sam već sledećeg momenta preturala po ormaru i navlačila na sebe ono što mi je prvo palo pod ruku, pet minuta kasnije sam bila u kolima.

Tri sata kasnije sam bila ispred vrata jedne od onih zgrada što su zapravo velika kuća sa šest stanova i pritiskala sva zvona jer nisam imala strpljenja ni najmanje. Neko je otvorio posle čitavih pola minuta i ja sam već trčala uz stepenice sve vreme čekajući momenat kada ću se onesvestiti jer nisam mogla da izbacim iz misli glas koji me je proganjao do ovde. Ne znam kako sam stigla živa uopšte vozeći tri sata na otvorenom putu i kroz grad. Nekako sam stigla do poslednjeg sprata, a da nisam povratila plućno krilo iako sam jasno osećala da će se to desiti svakog momenta. Vrata su bila zaključana, lupala sam na vrata i pre nego što sam se uhvatila za bravu. Neko je koračao sa druge strane i dovikivao mi da dolazi, taj neko je imao veoma sličan glas osobi koja me je nazvala pre tri sata. Vrata su se konačno otvorila i ja sam na momenat bila veoma zbunjena prizorom koji sam gledala. Delovalo je kao da je smeđokosi momak bio podjednako zbunjenom mojom zajapurenom pojavom.
,,Ko si dođavola ti?", pitala sam kada sam konačno došla do daha.
,,Mogao bih isto pitati tebe...", odgovorio je zbunjen dok su mu se obrve nabirale iznad crnih očiju koje su me odmeravale od glave do pete. Stiglo mi je proći kroz misli da verovatno nisam obučena kao normalna osoba, poprilično sam bila sigurna da na sebi imam donji deo pidžame koji je bio sav u motivima moje omiljene serije.
,,Gde je Jasmina?", pitala sam konačno dok sam zavirivala preko njegovog golog ramena u stan kako bih proverila da nisam promašila stan, ili možda zgradu.
,,Jasmina?", podigao je obrve na momenat, a onda je klimnuo glavom i zakikotao se kratko. Zaustavio se pre nego što sam izgubila onu jednu mrvu strpljenja što sam još uvek imala.
,,Alisa?", podigao je obrve, a ja sam nestrpljivo klimnula glavom i prevrnula očima.
,,Princeza Jasmina i Alisa u zemlji čuda, pa ja sam onda beli zec, a Jasmina je u spavaćim odajama", konačno se sklonio u stranu i pustio me u stan. Tek u tom momentu sam postala svesna činejnice da meni nije trebala njegova dozvola da uđem, ali u ovom stanju uma nisam zaista bila sigurna da li sam na pravom mestu. Najviše zato što me je na vratima dočekala muška osoba koja na sebi nije imala ništa više od bokserica, a to prosto nije bilo moguće. Možda sam nešto propustila. Možda je on razlog zašto je moja sestra zvučala kako jeste. Čim sam ušla u spavaću sobu i videla lice moje sestre okrenula sam se u mestu i nasrnula na momka koji je bio izgleda iznenađen mojom reakcijom, ali me je svejedno savladao u sekundi. Jednom rukom je držao obe moje dok je drugom rukom zaustavljao moje noge koje su naizmenično pokušavale da dođu do njega.
,,Smiri se", prošaputao je tiho, kao da se trudi da ne probudi moju sestru, ali ako je on kriv što ona leži lica prekrivenog skorenom krvlju ubiću ga.
,,Šta si joj uradio? Monstrume!", siktala sam besno još uvek pokušavajući da mu zadam barem jedan dobar udarac, ali nije bilo moguće. Uzdahnuo je iznervirano i zatvorio vrata od spavaće sobe, vukao me je u dnevnu sobu dok sam ja još uvek pokušavala da ga udarim redovno, ali prosto nisam bila dobra u ovome. Nisam se nikada u životu potukla, a on je prosto bio jači od mene. Dovukao me je do dvoseda i gurnuo me na njega, pokušala sam da ustanem odmah, ali me je gurnuo nazad i to je trajalo tako sve dok me nije uhvatio za ramena i zadržao me da sedim. Tačnije bacakala sam se pokušavajući da se oslobodim i otvorila sam usta da vrisnem, ali mi je prekrio usta levom rukom dok me je desnom još uvek, kako se činilo sa lakoćom, držao na mestu.
,,Jebeno se smiri jer nisam ništa uradio", prosiktao je besno, ali je i dalje šaputao.
,,Hoćeš li se smiriti i pustiti me da ti objasnim ili ćeš vrištati i pogoršati već usranu situaciju?", nasmejao se iako nije delovao ništa manje besan.
Klimnula sam glavom čvrsto stisnute vilice i on je posle par sekundi premišljanja da li da mi veruje ili ne ipak pustio moja usta i rame. Podigao je oba dlana kao da mi pokazuje da nema nikakvo oružje, ali njegove ruke su izgleda bile dovoljne da me sputaju. Ovo nije bitka koju bih mogla dobiti silom. Možda mogu da igram igru pa ga onesposobim na neki drugi način, već sam smišljala plan kako da ga onesvestim kada je izdahnuo sa olakšanjem i spustio se u fotelju.
,,Kao prvo, ja tvoju sestru ne poznajem, ja samo živim u stanu nasuprot njenom i viđam je kada se susretnemo u hodniku. Kao drugo ja sam ovde jer je ona tako sva krvava lupala na moja vrata u sred noći", kako je to rekao moje misli su već prešle na drugi kolosek.
,,Aleks...", prosiktala sam.
,,Aleks? Ne, ja nisam Aleks, ne znam ko je taj Aleks i ne znam šta ti je tvoja sestra rekla za njega, ali ja nisam on. Ja ne znam šta se desilo, ja sam joj samo pomogao da se smesti u krevet, pozvao tebe i sačekao da dođeš da ona bude na sigurnom", opet je podigao oba dlana defanzivno, bila sam mu zahvalna za sve što je uradio, zaista jesam, ali bes je preuzeo sve uglove mog uma i ja nisam videla ništa od crvene boje koja mi je zamutila misli.
,, ... je mrtva osoba", završila sam konačno rečenicu, a dečko je nabravo smeđe obrve zabrinuto i odmahnuo glavom.
,,Nisam siguran da je to najpametnija stvar u ovoj situaciji. Mislim da bi je trebala odvesti kod lekara kada se naspava, a onda u policiju. Doćiću da svedočim ako treba", odmerio me je kratko pre nego što je nastavio slegnuvši ramenima. ,,Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali ja sam te veoma lako savladao, ko god taj Aleks bio nisam siguran da bi ti sama mogla da ga savladaš..."
,,Aleksandra i policija neće pomoći", pojasnila sam kroz stisnute zube, a crne oči su konačno razumele jer su mu se usta otvorila blago kao da će nešto reći, a onda je samo klimnuo glavom sa razumevanjem.
,,Svejedno mislim da je trebaš odvesti kod lekara i proveravaš da li je dobro. Nisam lekar, ali izgleda loše i možda nešto iznutra nije u redu. Ne znam. Možda sam je trebao odmah odvesti kod lekara?", pogled mu se izgubio na momenat i mogla sam skoro osetiti paniku koju je osećao jer je mislio da je pogrešno nešto uradio, ali ja sam se u tom momentu sabrala i ustala na noge.
,,Ne, uradio si sve što si mogao i više. Hvala ti. Možeš ići, ostaću ja sa Jasminom. Biće sve u redu", ispružila sam ruku ka ulaznim vratima i ispravila se odlučno.
Odmerio me je zbunjeno pre nego što je ustao i klimnuo jednom glavom. Pratila sam ga dok je išao ka vratima, okrenuo se čim je otvorio vrata.
,,Ako vam išta bude trebalo samo pokucajte na moja vrata, želeo bih da znam kako je i da li će biti dobro. Ne mogu obećati da vam mogu pomoći sa Aleks jer mislim da ne bih bio u stanju da udarim žensku osobu, ali mogu da je onesposobim... Kao tebe...", nabrao je obrve zbunjeno kao da je i sam shvatio da brblja, a brbljao je. Odmahnuo je jednom glavom i uzdahnuo.
,,Vidimo se Alisa, obavesti me kako je Jasmina. Laku noć... dan...", odmahnuo je rukom i okrenuo se. Zatvorila sam vrata za njim i spuzala se niz njih držeći se za glavu.

Jasmina se probudila kasno predveče dok sam ja već bila na izmaku snage, ali nisam se pomakla od nje. Odmahnula je glavom na moj zabrinut pogled i zagrlila me čvrsto. Pustila je da je polako hranim supom koju sam morala da podgrevam, modrica na njenoj vilici i tihi jauk koji bi ispustila svaki put kada bi otvorila usta su me naterali da odem po slamčicu kako bi njoj olakšala i kako bih se umirila dovoljno da ne odem i ubijem Aleks. Nakon što sam uspela da stavim nešto hrane u Jasminu otišle smo zajedno do kupatila. Okupala sam je kao što sam je kupala onim večerima kada je mama radila do kasno u noć, kada je Jasmina imala samo šest godina, a ja samo dvanaest. Delovalo je kao da joj je bolje posle kupanja, obukla sam je u najmekšu trenerku koju sam našla, navukla sam na nju ogroman mekani duks i odvela je na svež vazduh, na terasu. Skuvala sam sebi kafu, a njoj čaj za smirenje i ostala tako sa njom na terasi. Nije progovorila ni reč, samo se spuzala kraj mene i spustila glavu u moje krilo, odjednom se tu stvorila Suki, nisam je videla ceo dan, možda sam bila previše fokusirana na Jasminu, možda je Suki ostala zaključana na terasi, svejedno sam sada bila zahvalna vreći krzna jer je uspela da umiri Jasminu dovoljno da su jecaji prestali.