hunt for the heavens

zemlja

iz sna me budi alarm. nevoljno ga gasim i okrećem se na drugu stranu ne bih li odspavala makar još pet minuta. nakon par sekundi širom otvaram oči setivši se da je danas prvi dan nove školske godine.

izvlačim se iz kreveta i odlazim u kupatilo na tuširanje.
nakon desetak minuta izlazim iz kupatila i stajem pred garderober birajući šta da obučem. nakon par minuta odlučujem se za crne uske farmerke i majcu crne boje.

bacim pogled na mobilni telefon i shvativši da kasnim brzo navlačim duks na raskopčavanje sa kapuljačom, grabim ranac i mobilni dok žurno izlazim iz sobe i trčećim korakom se spuštam niz stepenice.

"dobro jutro dušo" govori mi pružajući mi tanjir sa još uvek vrućim sendvičem dok na stolu stoji šolja kafe  čiji miris ispunjava celu kuhinju.
"jutro mama, žurim" odgovaram joj blago zadihano vadeći putnu šolju iz viseće dela i presipam kafu u nju. grabim sendvič sa tanjira i ostavljam poljubac na maminom obrazu te trčim iz kuće ka autu žvaćući ukusan sendvič.

otvaram vrata i sedam u auto te ne baš nežno ubacujem u rikverc i nestajem sa kućnog prilaza. polazim napred te stajem na kraju ulice gde me čeka vidno nervozna visoka, vitka devojka vatreno crvene kovrdžave kose.

ulazi u auto smestivši se na suvozačevo sedište i uputi mi jedan namršten pogled.

"kasniš."
"znam lu, izvini, zadržala sam se dok sam se spremala" govorim joj dok ubacujem u brzinu vozim dalje. njeno  lice se odjednom ozaruje.

"predpostavila sam da ti je po običaju trebalo sat vremena. ah ne mogu da verujem da je ovaj dan konačno došao". govori cičući
"devojko konačno smo četvrta godina! zamisli!"
"zamišljam i evo nešto baš i ne mogu da zamislim"
"oh ma daj, znam da se i ti raduješ. previše te dobro poznajem"
"da radujem se. znaš i sama da jutarnja smena  ubija volju za životom u meni"
"a volje za sarkazmom vidim imaš" izgovori prevrnuvši očima"
"za to uvek" odgovorim joj te obe prasnemo u smeh.

stižemo ispred škole, parkiram auto ispred dvorišta te uđemo i uputimo se u hol gde se svake godine nalazi raspored razreda koji se menja svake godine za svaki čas.

"ove godine nas nešto pogodila sreća, imamo čak 4 od 6 časova zajedno svaki dan" govori lu uz širok osmeh na licu koji joj uzvratim te se zajedno uputimo u kabinet za engleski koji nam je bio prvi čas uz neko neobavezno ćaskanje.

" o moj bože. jel se meni čini ili su momci preko leta postali tolike hottare?"
"lusi ti to kažeš svake godine"
"pa kad je istina" kaže zabacujući kovrdžavu crvenu kosu"nisamja kriva što ti od stefana ne pokazuješ nikakvo interesovanje za muški rod ema... "
prevrne očima na njen komentar pa samo nastavimo ka učionici.