Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Part 2
Odjednom si osetila kako te je neko potapšao po ramenu što te je nateralo da odvojiš pogled od malenih, snežnih pahuljice koje su završavale na zaleđenoj reci koja se nalazila ispod mosta na kome si ti stajala i svoj pogled usmeriš iza sebe. Osoba koja se nalazila iza, tačnije ispred tebe je bio on o kome si upravo razmišljala. Crna kosa poput najcrnije noći kao i oči boje karamele, sa širokim osmehom na licu koji je dodao još veći sjaj njegove tako mračne a umiljate lepote. Kao i tada, učinio je da se oko tebe sve zamrzne. Zašto stojiš ovde na ovakvoj hladnoći?Ubrzo će i mrak. Upitao te je umiljatim glasom poput malenog deteta, što je za tebe bilo baš preslatko. Hm, zašto stojim ovde?Pa, ovo mesto je moje omiljeno, ono me najbolje razume. Čak i od ljudi jer su me oni izdali mali milion puta. Samo je ćutao i slušao te kao malo dete kada mu baka čita neku bajku, takođe naslonivši njegove ruke na, već odavno zamrznutu ogradu. Ovo mesto je, zajedno samnom, prolilo na hiljade suza, divio se osmehu kada sam se osetila sretnom i posmatralo kako uživam u pejzažu koji ovaj most pruža. Tišina je vladala još koji trenutak, dok crnokosi momak nije odlučio da je prekine jednim pitanjem, koje je za nju bilo i više nego pogađajuće. Zašto je devojka tako lepih očiju i prelepog širokog osmeha plakala?Devojka poput tebe zaslužuje najveću sreću ovog sveta. I bio je u pravu. Možda se i priprema da bude on taj koji će biti razlog tvoga osmeha, ali i tvojih suza koje ćeš tek proliti. Na njegovo pitanje si samo uzdahnula. Pa, to je bilo od malena kada su moji pravi roditelji izgubili svoje živote u lančanom sudaru, kasnije u prihvatilištu dok me gospodin Y/NF nije usvojio. Mada, na način na kome su njegove oči pomno pratile tvoje pokrete i njegov sluh koji je pomno slušao tvoj umiljati glas, tebi se činilo prelepim i preslatkim, a to je sve gluma. Pa, u čemu je sada problem?Zašto si nervozna? Upitao je očekujući odgovor koji bi mu bio itekako odgovarajuć da bi ti pružio ponudu koja će za tebe biti zamka. Jer napuštam tog čoveka koji je,pored toga što ima sina i puno većih obaveza, ostavio bez ikakvih problema, moram otići jer ne mogu da izdržim maćehin pritisak i stalne provokacije njegovog sina koji se mnogo bahati i zbog kog su zamalo bili na ivici bankrota,ali na svu sreću pojavio se neki mladi biznismen koji je platio njihov dug i vratio ih na staro. A zapravo to je bio on, koji te je u zamenu za njihov spas, kupio. Kupio kao da si najobičnija roba a da toga nisi ni svesna. -Um, tražiš li posao? Da, i to hitno. Diplomirala sam pravo i volela bih da se ostvarim u tome. Na njegovom licu se formirao blagi smešak koji je već nagovestio da ti je pomogao u tome, tačnije da je njegova pobeda već pokucala na njegovim vratima. Um, pa zovem se Kim Taehyung i vlasnik sam građevinske kompanije 'HMT' i potreban mi je jedan advokat kako bi branio prava moje firme. U tom trenutku, kao da su na tebe pali sunčevi zraci i osvetlili ti stazu kojom kročiš,ali ta svetlost kao i sami zraci ispariće onog trenutka kada ti ovaj crnokosi čovek bude nabio istinu na faci. Ček, jel to ona visoka staklena zgrada u centru? Samo je potvrdno klimnuo glavom. Ispružila si ruku napred, držeći svoj širok osmeh od uva do uva. Drago mi je, ja sam Y/N i prihvatam ponudu. Kada mogu doći? -Odmah ako nije problem. Nakon čega je i on ispružio svoju ruku i spojio sa tvojom, nakon čega ste se rukovali i pešaka ste krenuli ka centru. Žao mi je što će taj tvoj predivan osmeh biti uništen u kratkom roku, a nakon prihvatanja moje ponude nema nazad.
