Zivot sa kriminalom✓

11 deo

"Alex!"-razdrao se, te brzo potrčao prema vratima.
"Ko je tu još sa tobom?"-upitao ga je Alex.
"Aya..."-dodao je.
"Evo, otvaram"-rekao je otvarajući vrata.
Polako sam ustala i brzim korakom došla do vrata.
"Požurite umirem od gladi"-rekla sam cupkajuci.
Noa i ja smo pokušali da pomerimo ormar sa vrata, no Alex ih je pomerio gurajući vrata.
"Uf,napokon"-rekla sam sa olakšicom.
Izašla sam i brzo potrčala prema izlazu iz škole. Onako srećna sam uzela pare iz džepa, te otišla brzim korakom do neke prodavnice. Nisam imala ništa kod sebe, ni kofer, ni stvari, ni telefon samo pištolj koji sam predhodno sakrila ispod majice.
Laganim hodom sam došla do stanice u nadi da će naići neki autobus. Stanica je bila prazna, sem jednog dečka, koji iz nekog razloga uporno gledao u mene. Nisam obraćala pažnju, samo sam nastavila svojim razmišljanjem... Nakon dobrih deset minuta, autobus se nije pojavio, te sam krenula peske niz ulicu. Hodajući niz ulicu, primetila sam da me neko uporno prati. Okrenula sam glavu i primetila istog čoveka sa stanice, koji se perverzno nasmejao. Vratila sam pogled napred, te ubrzala korak. Uznemireno sam hodala sve dok me nije uhvatio za ruku.
"Kuda malena"-rekao je sa kezom na licu.
"Pusti me!"-razdrala sam se.
"Zašto? Možemo kod mene, žena mi je još na poslu"-rekao je potvrdno.
"Pusti me manijace!"-dodala sam pokušavajući da ispustim ruku iz njegove šake.
"Zašto si takva?"-upitao me je tužno.
"Odjebi od mene!"-razdrala sam se na sav glas.
"Nemoj vikati ili...."-rekao je drzajuci svoju ruku na mojim ustima.
Udarila sam ga u glavu, te krenula da trčim. Onako zadihana,gladna sam trčala koliko sam mogla, ali bilo je prekasno. Uhvatio me je, te krenuo da me mazi po telu sa ledja. Refleksno sam ga nogom udarila u njegovu slabu tačku. Posao je na kolena, no ja sam ga sutnula u glavu, te je u istoj sekundi onako u bolovima pao na zemlju.