Zivot sa kriminalom✓

23 deo

*2 godine kasnije*
"Aya, dva"-rekao je profesor bezvoljno.
"Molim, kako!"-razdrala sam se.
"Ne deri se!"-razdrao se i profesor, te me poslao na mesto.
Nadrkano sam sela na ivici suza.
"Aya, nemoj da plačeš"-dodao je Ben.
"Ako ti ustanem, ti ćeš zaplakati"-odgovorila sam besno.
Nakon 2 godine idalje ne mogu da ga zaboravim, ali zato postala sam jako povučena.
"Lepotice, nemoj da plačeš. Dodji kod mene večeras, moji nisu kući."-dodao je Nick sa osmehom.
Veoma besno sam ustala sa stolice, no mu prišla i udarila mu šamar.
"Doći ću, ali ubiću te"-rekla sam polako mu prilazeći mu.
Zvonilo je za kraj časa.Odmah sam pokupila svoje stvari, te otišla do toaleta.Razočarano sam se pogledala u ogledalo.
"Danas dolaze novi učenici"-rekla je devojka, koja je uporno popravljala šminku.
"Omg, koliko?"-upitala ju je srećno.
"Priča se da je jedan bio u zatvoru"-dodala je.
Prevrnula sam očima, te izašla iz toaleta.Uzela sam slušalice iz dzepa, te pustila pesmu na iste.Otišla sam u zadnje dvorište, te sela na obližnju klupicu.Spolja sam izgledala kao sam u sekti, ali upravo sam umirala u sebi za Noom.To je bila jedna od mojih najgorih odluka u životu.Razmišljajući o mojim retardiranim odlukama.Moje misli je prekinuo motor.To jest nije jedan već više njih.Okrenula sam glavu i gledala u grupu novih učenika.Jako me je zanimalo ko su oni.Okrenula sam se i primetila Nou.
"Noa!?"-razdrala sam se, te iste sekunde stavila ruku preko usni.
Ustala sam, te krenula da trčim ka spoljašnjim vratima škole.
"Ne sme da me primeti"-rekla sam trčajući.
*10 minuta kasnije*
Užurbano ulazim u učionicu, te zatičem kako se Alex i Noa predstavljaju.Brzo navučem kapuljaču i sednem na mesto.
"Zašto kasniš?!"-upitao me je profesor, vrlo besno.
Šta sada da kažem.
"Bila sam u toaletu"-rekla sam dubokim glasom.
"Šta ti se desilo sa glasom?"-upitao me je polako mi prilazeći.
"Ma ništa, malo sam promukla"-dodala sam.
"Hajde vi momci na mesto"-rekao im je profesor.