28 deo

654 18 0
                                    

"Nisi jebeno svesan koga si našao da kidnapuješ"-rekla sam.
Stala sam pored njega, te ga iste sekunde onako polumrtvog šutnula u lice.Obukla sam jaknu sa kreveta, te izašla ispred.
"Gde sam to ja?"-upitala sam samu sebe veoma uplašeno.
Van te napuštene fabrike se nalazila livada bez ijednog drveta.Polako sam krenula niz livadu, polako gledajući kako sunce izlazi.Bio je veoma lep prizor, ali sve bi to pokvarila bol u butini, koja je bila nepodnošljiva.Sela sam na travu i vezala maramu sa glave oko butine.Trenutak nakon što sam vezala maramu, ustala sam i onako šepajući primetila auto-put.Bila sam poput nekog srećnog deteta kada dobije poklon.
*Dan kasnije*
Budim se kraj auto-puta.Polako podignem glavu, te primetim auto u daljini.Brzo ustanem, ali iste sekunde padnem, jer nisam osećala nogu.
*Noa Pov*
Sedim i gledam u sunce, koje je polako izlazilo.Umoran od traženja Aye spustim glavu na prozor i zaspim u sekundi.
*Aya Pov*
Mašem rukama u nadi da će me primetiti.Krenem da trčim iz sve snage, usuprot bolu u nozi.
"Hajde Aya, možeš ti to!"-rekla sam tiho sebi u bradu.
"Hajde Aya, uf, za Nou!"-dodala sam i počela jače da mapem u tom pravcu.
*Noa Pov*
Nemoguće je zaspati sa pitanjem "Da li je Aya živa?" Otvorio sam oči i onako kroz maglu primetim nešto.
"Alex, neko je tamo"-dodao sam uspavno.
"Brate, to je Aya!"-uzviknuo je, te sam iste sekunde izašao iz auta.
Bila je gola, bez ičega na sebi na čitavih -5°C.

Zivot sa kriminalom✓Where stories live. Discover now