*Zivot sa kriminalom*
Izlazim iz kluba, jedva stabilna. Noa me je pridržavao i smejao se. "Pametna si i dok si prijana"
"Znam" kažem lutajući po mislima.
Nakon dužeg vremena smo stigli kući. Noa me je uzeo u naručje i uveo u stan. Kako me je nosio tako sam mu se zakačila za vrat i zaspala. Stavio me je na krevet, te legao do mene. *Sutradan*
Bude me jaki zraci sunca. Iz ležećeg položaja ustanem u sedeći i pogledam na sat. "Pa tek je 8" protrljam oči, te se vratim u krevet. Gledala sam Nou kako spava, jer sam se ja već rasanila. Tako je sladak dok spava. Igrajući mu se sa kosom sam ga probudila. "Dobro jutro, mala"
"Dobro jutro" osmehnem se i poljubim ga u obraz.
"Želeo bih da se budim ovsko svako jutro"
Nasmeje se, te se podigne u sedeći položaj. Svoju glavu spustim na njegovo rame. Uključila sam televizor i pustila nam film. "Hajde ustaj, nemamo vremena za film"
"Imamo, jer ne idemo nigde"
"Ko je rekao"
Uzme mi daljinski i isključi televizor. Uhvati me za ruke i izvuče iz kreveta. Glava me je mnogo bolela od sinoć. "Šta sam sinoć uradila?" kažem.
"Bolje da ne znaš"
"Zašto?!"
"Ispovratila si se po liku, koji je igrao do tebe"
"Trebao je da crkne tu u toj povraćci"
"Ali nije"
Uzmem belu maciju i sivu široku trenetrku, te se obučem. Sidjem u kuhinju i napravim nam po sendvič. "Ja sad idem na trčanje, dolazim za 2 sata, budi spremna"
"Hoću" kažem punim ustima.
Uzmem telefon, te sednem na fotelju i uključim tv. Nije bilo ništa specijalno, tako da sam listala nešto na instagramu.
ESTÁS LEYENDO
Zivot sa kriminalom✓
AcciónAya je osamnaestogodišnja devojka koja je zbog smrti oca morala da se preseli iz Amerike u Srbiju. Ona je poprilično povučena devojka u školi i samom privatnom životu. Za smrt njenog oca su krivi kriminalci koji su ga ubili u povratku kući. Od tada...
