*2 godine kasnije*
"AAAA!"-vrisnula sam. Napokon. Došao je i taj dan. Dan kada će Noa prohodati. Svu energiju i strpljenje sam dala za ovaj dan. Ispustila sam suzu, te mu potrčala u zagrljaj. Snažno me je zagrlio da sam mogla osetiti njegov uzdah. Pomerio se i palcem mi obrisao suze radosnice.
"Nemoj da plačeš"-rekao je gledajući me ravno u oči.
"Noa, kako da ne plačem?"-dodala sam sa velikim osmehom na licu i suzama, koje su neprestano padale niz moje obraze.
Na vrat je ušao Noev drug, sa zabrinjenim licem. Bio je to trenutak, koji bi uništio našu i svačiju budućnost.
"Šta je bilo Josh?"-upitao ga je zbunjeno.
Zabrinjeno smo ga gledali, sve dok nije spomenuo njih.
"Noa... Aya... Došli su"-rekao je ostavljajući papire po strani.
"Ko je došao?"-upitala sam uplašeno.
"Došli su po tebe Aya"-odgovorio je.
"Nemoguće"-rekao je Noa.
"Zar oni.."-rekla sam.
"Prevarili su nas, sada su više nego blizu bolnice"-prekrstio je ruke, te seo na krevet. Uplašeno je razmišljao.
"Kako ćemo da ih se rešimo? Da odem za Evropu"-dodala sam preplašeno, nadajući se da mi je ovo kraj.
"Svuda ih ima Aya, ne smeš da napustaš bolnicu"-pogledao nas je, te ustao sa kreveta.
"Šta ćemo posle, kada Noa ozdravi, kada već bude mogao da hoda?!"-uzviknula sam, sklonivši pramen iza uha.
"Idemo u borbu"-dodao je Noa u sekundi.
Zbunjeno smo ga pogledali. "Moram da kažem Hiri"-rekla sam.
"Aya, ne smeš nikoga da zoveš, jer su ti sve mreže povezane sa njima i čuće vaš razgovor"-rekao je Josh.
"Onda joj reci da dodje u bolnicu"-odgovorila sam mu na rečenicu, te sela na krevet.
أنت تقرأ
Zivot sa kriminalom✓
حركة (أكشن)Aya je osamnaestogodišnja devojka koja je zbog smrti oca morala da se preseli iz Amerike u Srbiju. Ona je poprilično povučena devojka u školi i samom privatnom životu. Za smrt njenog oca su krivi kriminalci koji su ga ubili u povratku kući. Od tada...
