Budi me vreli dah. Blago otvorim oči i primetim da se nalazim u Noevom zagrljaju. Njegova ruka se nalazila na mljoj zadnjici. Skočila sam, te u jednom pokretu sklonila kosu sa lica.
"Šta radiš to!"-razdrala sam se.
"Mhm... Šta sam sad uradio?"-dodao je trljajući oči.
"Gde su jastuci?!"-uzviknula sam i uhvatila se za glavu.
"Ne znam?"-rekao je zbunjeno.
"Od sada spavaš na podu!"-rekla sam.
"Zašto?"-upitao me je, gledajući u telefon.
"Zato... Zato što si me uhvatio za zadnjicu"-dodala sam gledajući po sobi.
"Jel zabranjeno?"-upitso me je sa smehom.
"Jeste!"-dodala sam gledajući u njegove pločice.
"Hajde, oblači se. Idemo na doručak"-rekao je zevajući.
"Ja bi rado, ali nemam šta da obučem"-spustila sam pogled, te sela na krevet.
"Dodji"-rekao je uzimajući svoju košulju sa stolice.
Ustala sam i stala do njega. "Skini pidzamu"-rekao je gledajući u košulju.
"Da li si ti svestan šta si me pitao?"-upitala sam ga, gledajući ga u oči.
"Nisam te pitao za mišljenje, izvoli košulju."-rekao je.
"Budeš li me pogledao, ubiću te"-dodala sam skidajući gornji deo pidzame.
"Dobro, dobro"-odgovorio je uz smeh.
Obukla sam njegovu košulju, koja mi je dolazila do pola butina. Raširila sam ruke, te se Noa okrenuo.
"Uff"-dodao je.
"A šta ću dole da obučem?"-rekla sam tužno.
"Videćemo"-rekao je obukavši sako.
"Dobro"-rekla sam prekstivši ruke.
Izašli smo iz sobe, te zaključali vrata. Bilo me je mnogo sramota, jer hodam po hodnicima u Noevoj košulji, koja mi dodje do pola butina.
YOU ARE READING
Zivot sa kriminalom✓
ActionAya je osamnaestogodišnja devojka koja je zbog smrti oca morala da se preseli iz Amerike u Srbiju. Ona je poprilično povučena devojka u školi i samom privatnom životu. Za smrt njenog oca su krivi kriminalci koji su ga ubili u povratku kući. Od tada...
