Mixed Signals

6.

U sobu je ušla devojka koju sam već na neki način upoznala. Devojka koja je označila da je Alfa njen.

"Jimin, šta će ona u našoj sobi?! Dobro nisam bila sinoć imala sam posla, ali ona??" rekla je praveći grimase.

"Ne znam od kad je ovo naša soba Jennie, takođe ne znam od kad smo prešli na to da me zoveš imenom." paleći cigaretu je rekao.

"A.. Alf.. Alfa, zašto menjaš svoj stav prema meni zbog nje? Šta ti je ona?" u dahu je rekla kroz plač.

Zar će plakati zbog njega? Zašto bi plakala zbog muškarca, još ako bude pretila da će se ubiti biće komedija. Zašto bi se ubio ili plakao zbog osobe kojoj očito nije stalo. Ta osoba nije jedina na svetu a ti si sebi jedini.

"Mislim da treba da ideš, moja žena ne voli goste ovako rano, umorna je od sinoć. Celu noć smo bili budni." ispustio je dim iz usta. "Takođe, mislim da ne moram da ti govorim da u buduće kucaš na vrata, jer možda smo u poslu nekom." pogledao me je i namignuo.

Osetila sam svoje jake otkucaje srca, kao da će mi srce iskočiti. Osećam toplotu u obrazima. Da li ja to crvenim?

"Hmhmm, eto moje ženica se sad postidela. Izađi Jennie, treba da se družim sa svojom ženicom." naglasio je ženica i družim.

Oblizao je usne i ugasio cigaretu. Pogledao je u Jennie, podigao obrve i pokazao na vrata.

"Zar treba da te otpratim do vrata? Mislim da nema potrebe." privukao je fotelju do kreveta i uhvatio me za ruku.

"Ali, Alfa, mislim da..." prišla mu je.

"Nema šta da se misli, naređujem ti da izađeš ." rekao je mazeći mi ruku.
Pogledala me je sa mržnjom u očima, da je mogla rasporila bi me. Prošla me je jeza, ja sam ipak ovde bespomoćna, ko sam ja, a ko su oni...

"ODMAH!!" Jimin se proderao pokazujući na vrata i prekidajuci mi misli.

Više nisam mislila kako mi je ona pretnja već on. Bio mi je tako blizu, može da me ubije kad želi. Šta on zapravo želi od mene..?

Jennie je izašla, a Jimin se okrenuo ka meni.
"Dakle..." rekao je puštajući mi ruku.