Mixed Signals

28.

Shinoa's POV

Pogledala sam u to tmurno, ljuto nebo. Heh čak je i priroda znala moja osećanja...
Lisa i Jennie me sigurno već traže, ali ne mogu da se vratim tamo. Nemam zapravo gde da se vratim.

Hodam putem ali gde me on zapravo vodi? Pogledala sam oko sebe, sve oko mene je bilo pusto, sve i svi su me napustili... Možda sam i ja sama kriva za to..

Sela sam na belu liniju po sred puta, žao mi je bebo moja, izgleda da nam ipak nije suđeno u ovom životu. Videla sam svetlost kako mi se približava, sve više i više, zagrlila sam stomak.

Oprosti, znam da verovatno ne zaslužujem oproštaj ali pokušaj da mi oprostis. Sklopila sam oči i čekala nestanak sa ovog sveta..

Jimin's POV

Sedeo sam u našoj sobi, ko bi rekao da se neko može tako brzo zavoleti. Naša soba... izgleda sad ničija jer ja ne mogu da budem ovde. Sve me guši..

"Jimin, idemo, spakovao sam ti stvari." Yoongi mi je pomogao da ustanem.

Pogledao sam tu nekada toplu i ospunjenu sobu, sada je bila samo soba puna nedostataka..
Uzdahnuo sam i napustio, vilu u kojoj sam želeo da živim zauvek sa svojom porodicom. Izgleda da ipak nije bilo suđeno.

Zatvorio sam ulazna vrata i zaključao ih. Okrenu sam ključ dva puta, kako slučajno ih slučajno ipak opet ne bih otvorio i vratio se u ambis.

Glava je užasno počela da me boli. Valjda se ona ljuti jer je ostavljam a nismo ni probali ljubav. Gde smo moja ljubavi?

Yoongi's POV

Jin i ja smo stajali i čekali Jimina. Nisam očekivao da se prošlost opet ponavlja, tako brzo..

"Misliš li da ponovo grešimo? Ovo nije prvi put i sam znaš."  Jin je stavio ruku na moje rame.

"Možda je on već stigao gde treba, a možda je i zakasnio. Nikada nećemo znati, zar ne?"

" Zašto jednostavno ne nazovemo?"

"Ne, ona je samo prošlost, tako i treba da bude, ali sudbina očito voli sve da nas zajebava."

Nasmejali smo se, ali kakav je to osmeh bio, pun tuge. Znajući da nekome rušiš snove, a opet je to jedino što ih može održati žive.

Pogledali smo u nebo, to sivo, čemerno nebo. Znalo je naša osećanja, počela je i kiša.
Dobro je jer mi može sakriti suzu koju sam slučajno pustio iz dovoljno bolnog oka. Sklopio sam oči, kada sam ih konačno otvorio bili smo na nekom boljem mestu.

Daleko od bola, bar sam tako mislio, ali ipak sudbina je imala veliki dnevnik u koji je zapisivala sve. Nisam znao šta je ispisano na sledećoj stranici, ali nadam se bar malo reči ispisanih veselim bojama a ne crnom...