Mixed Signals

49.

Minho's POV

Ne mogu da kažem da mi nije drago što je Chan konačno zaljubljen u neko žensko, posle svih obih godina pomislio sam i da je gej.. Nemam ja ništa protiv toga, skroz suprotno zapravo, ali Chan ima gene toliko dobre, da bi bilo lepo da ih prenese.

"Yo, konju jedan, kaži da li ti je toplo oko srca kad me udariš? Hmmm? Priznaj sotono!" Jeongin me je vukao za rukav i izvukao iz razmišljanja.

"Eishh, nemoj da budeš dosadan i samo me ostavi na miru, krpelju jedan.. Podsetite me što ga nismo dali na uzvajanje?"

"Niko ga ne bi hteo." Han je odgovorio kroz osmeh na šta smo se svi smejali.

"Ne mislite li da je vreme sa je Shi vrati svom dečku, ili suprugu?" Hyunjin je pitao odjednom i približio se prozoru.

"Jako mi je žao zbog male, ona treba da raste uz oca, mislim sad je eto već velika ali.." nastavio je.

Svi smo klimnuli glavom u znak razumevanja i shvatanja njegovih misli.

"Ne slažem se da treba da se vrati ukoliko ona to sama ne bude htela." Chan se pojavio iza Jeongina i mene, na šta smo se obojica trznuli.

"Da, da, nije važno imamo posla nekog zar ne, pustite sada naše princeze i bacimo se na to." rekao sam.

Zapravo nisam hteo da opet krene polemika zbog koje će me boleti mozak, kao i uvek..

Chan je izvadio mapu i pokazivao nam je ključne tačke...

Namjoon's POV

Jimin je došao kući utučen.

"Nešto se desilo?" pitao sam ga i seo u crnu kožnu fotelju preko puta iste takve u koju je on seo.

Stavio je ruku na čelo i lagano ga trljao, mali pramenovi kose su mu padali na ruku i jednim sporim pokretom je zabacio kosu pozadi.

"Znaš već i sam šta je, imam dete sa Shinoom.. Nisam ni mogao da pretpostavim, mislim kako bih.." zabacio je glavu pozadi i gledao u plafon.

"Pa možda da se nisi opijao i nastavio da tražiš možda bi i našao."

U trenutku se stvorio ispres mene sa rukom oko mog vrata. Oči su mu sijale, znači da sam pogodio bolno mesto.

"Ah, nebitno, imam ideju kojom ću je vratiti, moju ćerku i nju."

"Mislio sam da je ovde priča samo o ćerki." nasmejao sam se.

On se takođe nasmejao i sklonio ruku sa mog vrata.
Prišao je terasi i dotakao staklena vrata.

"Oteću ih."

"Misliš da će Chan to da dozvoli? Doduše ne znam ni da li će ostali."

"Zašto ne bi, ona nema ništa sa njima."

"Neminovno je da kad su je našli imala je povrede zar ne? Jedino što im je moglo pasti na pamet je mučenje." ustao sam i prišao mu.

"To što se povredila jednom je bil-.." počeo je ali sam ga prekinuo.

"Nije problem, učinićemo." rekao sam na šta je sa blagim osmehom klimnuo glavu.

"Ali samo jedno znaj, ne možeš očekivati da je samo tebe primila, kako da kažem u sebe." potapšao sam ga po ramenu.

"Bolje bi ti bilo da povučeš reč."

"Molim te, ako si ti mogao može i ona. Samo me zanima čiji miris će biti." mahnuo sam mu i izašao iz sobe, posle čega sam čuo lomljenje stakla.

~~~~~
I guess I'm back?!
Ako neko i dalje prati, like wow thanks, pokušaću da izbacujem redovno.
Takođe izbacujem uskoro i novu priču, pošto ovoj uskoro stiže kraj! 😊