"Da, Park Jimin je otac. Molim te nemoj nista da joj govoriš." Margaret me je uhvatila za ruku.
Videla sam joj suze u očima, njenim skoro potpuno crnim očima. Klimnula sam glavom nisam znala šta drugo da kažem.
"Znači odlučile ste da mi lažete zajedno!" okrenula sam se i ugledala uplakanu Shinou.
"Slušaj stvarno nije tako, samo je grize savest, nemoj da misliš da te..." prišla sam joj i pokušala da je urazumim.
Odmahnula je glavom. Njena duga, talasasta, kestenjasta kosa je vijorila na vetru. Jako je počelo da duva. Celu sobu je ispunio hladan vazduh. Nekoliko tegli je zazveckalo.
Izbrisala je suze i krenula da izađe.
"Nemojte da vam je palo na pamet da me pratite." rekla je hladno i zalupila vratima.
Izašle smo da vidimo gde je, ali je odjednom nigde nije bilo. Tako brzo je nestala, otišla je kao da nikada nije ni postojala, nikakav trag nije ostao za njom.
"Možeš li da je nekako nađeš? Jako se brinem jer je otišla sama.." okrenula sam se ka Margaret.
Gledala je u daljinu. Negde daleko gde naši pogledi nisu mogli da dosegnu.
Nasmejala se i stavila ruke u džepove haljine.
"Veruj mi biće ona dobro, ne poznaješ je dovoljno." zamišljeno je gledala u prazno a potom ušla u tu malu kućicu.
Pogledala sam u Jennie. Bila je začuđena.
Okrenula se i pogledala me.
"Stvarno je Jiminovo?" rekla je sa dozom ljutnje i opreza.
Klimnula sam glavom. Obe smo uzdahnuke u istom trenutku i nasmejale se.
"Ništa onda da tražimo našu trudnicu?" izvadila sam iz džepa pomalo pocepanu mapicu mesta i mahnula njom pred Jennie.
"Idemooo, biće zanimljivo rekla bih, samo odakle da počnemo?" zagrizla je usnu.
Obe smo pogledale u daljinu, u mutno sivo nebo. Spremala se kiša, ona koja će nadam se bar malo sprati bol i tugu sa naših života.
ESTÁS LEYENDO
Mixed Signals
RomanceShinoa je devojka koja je samo želela da voli i bude voljena. Maštala je o porodici koju nikada nije imala. Mislila ja da će se to promeniti kada upozna onog pravog, ali upoznavši jednog momka život joj je postao još teži.
