Ugledala sam ogromnog psa koji je pomahnitalo trčao ka nama. Skamenila sam se znala sam da se ne sme bežati od psa jer onda još više krene da te ganja.
Pogledala sam u Jimina koji je samo buljio u mene.
"J.. Jim.. Jimin.. p.. pas." pokazala sam drhtavom rukom na psa koji je već bio jako blizu.
"Mm da, ali ne volim način na koji me zoveš. Pft zoveš me imenom, nećemo tako. Zovi me dragi." nasmejao se i namignuo mi.
Nisam ni razmišljala da li to da kažem ili ne jer pas je bio na tri koraka od nas.
"Dragi!" vrisnula sam.
Pas se spremao da skoči na mene ali me je Jimin povukao ka sebi i zagrlio. Odjednom sam osetila neki čudan osećaj koji nikada nisam osetila u svom životu. Osećaj sigurnosti.
"Sedi." naredio je psu i pas ga je odmah poslušao.
"Eej sve je u redu nije te prepoznao, takav je sa strancima." mazio me je lagano i nežno po kosi.
Kada me je strah prošao i kada sam shvatila da sam mu u naručju gurnula sam ga od sebe.
Pogledao me je ljutito.
"Hah, a ja tebe spašavam. Znaš on mene savršeno sluša mogu mu reći da te napadne sad." približio mi se.
"Idem u kuću." pokušala sam da prođem pored njega ali je on stao ispred mene.
"A ne može to tako, znam da si krenula da pobegneš. No oprošteno ti je, ukoliko uradiš nešto za mene."
"A postoji li nešto što mogu da uradim pa da odem." pogledala sam ga u oči.
"Eh pa ne znam baš, možda da mi rodiš dete?" nasmejao se.
YOU ARE READING
Mixed Signals
RomanceShinoa je devojka koja je samo želela da voli i bude voljena. Maštala je o porodici koju nikada nije imala. Mislila ja da će se to promeniti kada upozna onog pravog, ali upoznavši jednog momka život joj je postao još teži.
