Mixed Signals

22.

Pogledao sam oko sebe, čekao sam svog saučesnika kako bismo konačno krenuli put. Nadam se da će biti put sa povratkom.

"Eee Kookie, poneo sam torbu samo da je ubacim i spreman sam." Jin na moje veliko iznenađenje je rekao.

Čim sam shvatio da je to on a ne Yoongi za malo se nisam ugušio.

"Čekaj šta ćeš ti ovde gde je Yoongi?" prišao sam mu i uzeo mu torbu iz ruke.

"Yoongi i Jimin idu, samo što nisu rekao bih." oteo mi je torbu i ubacio u gepek.

"Ja ne mogu da verujem kako vi mene zajebavate, rekao sam da želim da idem sam ali se Yoongi nakačio a sad..."

"Mislim da sa obzirom na to da je moj mate u pitanju ja imam sva prava da učestvujem, a oni žele da nam pomognu." Jimin me je prekinuo.

Da jako sam ga mrzeo, uvek je on bio taj kog su voleli. Ja sam zauvek bio po strani.
Ali sad mi je potrebna bilo kakva pomoć kako bi se probudila, tako da posle mogu lagano da je otmem od njega.

"Dakle ovde ostaju Namjoon, Hobi i Tae?" smoreno je pitao Yoongi i seo na zadnje sedište auta.

"Gde ti to sedas ne misliš li da ja vozim aaa?!" Jin se drao na Yoongija.

Počeli su da se prepiru, ustvari Jin je vikao a Yoongi samo klimao glavom.
Nisam nesto obraćao pažnju na njih.

Konačno smo seli u auto i krenuli. Jin je vozio jer meni nisu dali da vozim. Kažu biće to onda put bez povratka sletecemo negde.

Gledao sam kroz prozor suvozača i razmišljao kako me ovo zapravo podseća na detinjstvo. Podseća ali nažalost nije...

~~~~~~

Posle neko nedelja lutanja uspeli smo da pronađemo lek. Bar smo verovali da jeste lek.

Odma smo se iste noći uputili kući jer nam je nedostajala.
Da sam znao šta će me dočekati verovatno ne bih imao želju da se vratim.

Jin's POV

Polako sam parkirao auto ispred kuće. Protegao sam se jer je to ipak bio jako dug put, a Yoongi uopšte nije hteo da vozi...

Tek što smo izašli pred nas je istrčao Hobi preznojen.
Za njim su istrčali Tae i Namjoon sa još par momaka.

"Nemate pojma šta se desilo.." kroz suze je rekao Hobi i pao na kolena.

"Šta je bilo?" Jimin je dotrcao do njega i podigao ga.

"Slušajte, smirite se." uzdahnuo je Namjoon. "Shinoa.. ona Lisa i Jennie su umrle." dodao je.

Ne, pa kako je to moguće. Shinoa je bila jedina svetla tačka Jiminovog života. Lisa i Jennie su oduvek bile sa nama.... Nemoguće...

Pogledao sam u Jimina koji je mahnito utrcao u kuću.
Jungkoook je pao na kolena i gledao u pod. Znao sam da mu znači iako nije želeo to da kaže.

"NEEE!" čuo se srceparajuci uzvik iz kuće.