ᑭᗩᖇT ᔕEᐯEᑎ

243 22 35
                                    

,,Y/N!" Prva stvar koju je Y/N čula kada je ušla u kuću jesu ushićeni glasovi male dece. Na njeno iznenađenje, kuća je izgledala besprekorno i kao da se ni jedna stvar nije pomerila sa mesta otkako je otišla. Uzdahnula je sa olakšanjem jer je mislila da će prve dane nakon povratka morati da provede čišćenjem mrlja hrane po nameštaju i švrljotina na zidu.

Bila je iznenađenja prizoru koji ju je dočekao, pogotovo zato što vrlo dobro zna da Jimin nije sposoban da se pobrine sam za svoju decu. Sve je izgledalo... Dobro? Ovako će biti mnogo lakše odmoriti se nakon vožnje koja je trajala šest sati.

,,Vratila si se!" Aerum je vrisnula dok je sa mlađom sestrom trčala u zagrljaj svojoj dadilji. ,,Jesmo li ti nedostajale?"

,,Nenormalno!" Y/N se smejala dok im je ljubila obraze bez prestanka.

,,Neko se vratio ranije." Čula je razigrani ton u Jiminovom glasu. Podigla je pogled i videla ga kako silazi niz stepenice sa bebom u naručju.

,,Mama!" Jinyoul je za sada znao samo jednu reč da izgovori, ali ta jedna reč je bila dovoljna da Y/N ulepša ceo dan. Potrčala je ka Jiminu i uzela dete iz njegovih ruku, ne obraćajući pažnju na svog šefa.

,,Nedostajala si mu." Prevrnuo je očima, nije se usudio da je pogleda ili uputi bilo koji vid pažnje. ,,Ja lično mislim da sam dobro odradio posao, ali možda je bolje da ipak pitaš decu." Dodao je.

,,Bio je onako." Nayeon je slegnula ramenima. Bila je nezainteresovana za sve što se dešavalo oko nje, jedina stvar koju je želela da radi u tom trenutku jeste da nadoknadi svo izgubljeno vreme sa svojom dadiljom dok nije bila tu.

,,Ne, bio je užasan!" Aerum je protestovala, prisećajući se najdosadnije čajanke u svom životu.

,,Hej! Nisam bio toliko loš." Jimin se branio.

,,Da, jesi, tata." Aerum se suprotstavljala svom ocu. Njegova najstarija ćerka mu nije dozvolila da se izvuče tako lako što joj je potrošio sat vremena života na toj bednoj čajanci.

,,Toliko ste mi nedostajali da nisam mogla da čekam, pa sam morala da se vratim ranije da bi mogli da provedemo bar malo vremena zajedno pre spavanja." Y/N je jedva rekla od uzbuđenja.

,,Stigla si baš na vreme." Jimin je stavio ruku na njena leđa i nije se usudio da je skloni odatle dok nisu stigli do kuhinje. Na stolu su bile postavljene razne vrste hrane. Sve je mirisalo i izgledalo tako dobro.

,,Ti kuvaš?" Y/N je upitala, jedva čekajući da proba nešto od hrane. Čudno je znati da je sve to spremio Jimin, CEO koji nema vremena ni za svoju decu a tek za kuvanje.

,,Čak je i pitanje uvredljivo. Naravno da znam da kuvam. Samo to retko radim." Objasnio je. ,,Evo, sedi ovde." Izvukao je stolicu za nju. Iako se ponašao krajnje čudno, dopadala joj se ova strana Parka Jimina. Izgleda da je ipak bilo dobro za njega što je na neko vreme ostao sam sa svojom decom.

Primetila je da je bio u elegantnom i skupom odelu, što znači da je skoro završio sa poslom. Njegova kosa je bila zalizana pozadi i savršeno je pokazivala njegovo čelo. To nije bila njegova tipična frizura ali se Y/N toliko dopadala da se nadala da će je zadržati na neko vreme.

,,Moram da pozovem decu prvo." Ustala je sa svog mesta, ali ju je Jimin uhvatio za podlakticu i sprečio da napusti prostoriju. Gledala ga je zbunjeno. Zaustavila se ali njegova ruka je i dalje bila na njenoj podlaktici. Zašto je ne pomera?

,,Već su jele." Sklonio je ruku sa Y/N i prošao pored nje. ,,Mislio sam da bi smo ti i ja mogli da imamo mirnu večeru, samo nas dvoje. Dobro, sa Jinyoulom. " Nasmejao se i usmerio pogled ka bebi u Y/N naručju.

Unveiling The CEO; p.jm.Donde viven las historias. Descúbrelo ahora