Unveiling The CEO; p.jm.

ᑭᗩᖇT OᑎE

Y/N se na kraju probudila u 5 ujutru, sat ranije nego što je trebalo. Proverila je imejl i pisalo je da u kancelariji treba biti u tačno 7 ujutru tako da nije bilo poente vraćanja u krevet.

Ustala je i otišla pravo pod tuš, nakon čega se obukla. Bilo je tačno 06:35 kada je konačno završila i izašla iz svoje kuće.

,,Okrenite se desno kod sledećeg semafora." GPS se oglasio. GPS joj je bio nephodan jer se sastajala sa nepoznatim čovekom u zgradi u kojoj nikada pre nije bila.

Kada je stgla na konačnu lokaciju, nije mogla da prestane da bulji u veliki soliter ispred sebe na kojem je velikim, jasnim slovima pisalo Park Enterprise.

Izašla je iz auta i ušla u zgradu. Njeno buljenje nije prestalo tu jer je zgrada unutra bila još lepša nego sa spolja.

,,Mogu li da Vam pomognem?" Žena u crnoj, elegantnoj haljini je pitala.

,,Oh, um, da, tražim Parka Jimina." Rekla je nesigurno.

,,Imate li zakazano?" Žena na recepciji ju je gledala upitno.

,,Pa, ne, ne baš-"

,,Mogu li da znam vaše ime?" Rekla je, kucajući broj na telefonu, verovatno da bi pozvala gospodina Parka.

,,Y/L/N Y/N." Odgovorila je.

,,Gospodine, Y/L/N Y/N Vas traži, da li da je pustim?" Pustila je slušalicu pre nego što je došla do lifta i pritisnula dugme za 20. sprat.

,,Hvala." Prevrnula je očima, a žena se vratila za svoj sto i nastavila da lakira svoje veštačke nokte.

Kada je stigla na određeni sprat, krenula je da traži kancelariju tog čoveka. Šetala se velikim hodnikom dok nije pronašla njegovo ime napisano na vratima.

,,Y/L/N Y/N?" Sekretarica ju je pitala, klimnula je glavom. ,,Uđite slobodno. Gospodin Park će doći za par minuta." Y/N je otvorila vrata i dočekala ju je velika prostorija zajedno sa skupim stolom i prozorima.

Velike police su bile na zidu sa njene leve strane. Prišla im je i primetila teške knjige i par uramljenih slika troje dece. Pogledala je bolje jednu sliku i videla dve devojčice koje su držale njihovog malog brata dok spava.

Y/N se osmehnula, pretpostavljajući da su to njegova deca. Izgledali su kao dobra deca i Y/N se nadala da je njena procena tačna.

,,Gospođice Y/L/N?" Nežni glas je progovorio iza nje. Y/N je skočila od straha i okrenula se ka vratima da bi videla čoveka crne kose i niskog rasta, obučenog u crno elegantno odelo koje je verovatno koštalo više nego što ona može da zamisli.

,,D-Da?" Promucala je. Način na koji je Gospodin Park izgovorio njeno prezime je nateralo da se svi organi u njenom telu okrenu. Čvrsto je držala svoju tašnu u nadi da on neće primetiti kako utiče na nju. Zakopčao je još jedno dugme na svom sakou i pokazao prstom ka kauču.

,,Sedite." Y/N je ljubazno klimnula glavom i sela na kauč. Gospodin Park je zauzeo mesto na drugom kauču preko puta nje. ,,Dakle, u prijavi ste napisali da ste imali iskustva sa čuvanjem dece?"

,,Tako je."

,,Mmm." Promrmljao je, dirajući donju usnicu sa svojim palcem. ,,Rekao sam svojoj sekretarici da kontaktira imejlove i brojeve koje ste ostavili, ali nije stiglo mnogo odgovora. Verovatno jer je još rano. Ali od onoga što smo dobili, niste loši."

Y/N ga je slušala pažljivo. ,,Takođe je pisalo da imate medicinsku diplomu i da znate da izvodite CPR?"

,,Da, takođe sam rekla da moje znanje nije ništa posebno. Znam osnovne stvari koje su potrebne prosečnoj medicinskoj sestri." Dodala je.