RECI DA ME VOLIS

POGLAVLJE 13

Ljubomora je cudo kod zena.Nikad ne znas kada ce se pojaviti,a kada je vidis bolje da nisi u njenoj blizini.

Kada sam usla videla sam Aleksandra kako razgovara sa nekim,a kada vidi mene iznenadi se.Taj pogled je isprtila osoba nasuprot njega i odmerila me od glave do pete i usijano se nasmijala.Mrzim takve devojke,ali sad ce ona da vidi.

"Stasa",Aleksandar ustane i pridje mi sav zbunjen,pa da krenem

"Zdravo ljubavi",pozdravim Aleksandra uz poljubac koji on naravno uzvrati.Kad se odvojim od njega i okrenem se prema devojci kojoj bukvalno oci samo sto nisu ispale.

"Stasa sta radis ovde",pita zbunjeno Aleksandar

"Pa zar ne mogu da vidim svog decka",pitam,a on se nasmesi

"Naravno da mozes",kaze idalje se smeseci

"Pa hoces nas upoznati",pitam ga on kao da je tak svestan da je tu ova devojka,imam takav uticaj

"Stasa,upoznaj Biljanu ona radi u racunovodstvu,Biljana upoznaj Stasu moju devojku",upozna nas i meni zasvetli lampica,znaci to je ta sto pokusava da se uvuce u krevet mom decku.Pa nece tako moci,jer da bi to uspela mora protiv mene,a nece uspti.

"Drago mi je",kazem ljubazno i pridjem,pa pruzim ruku koju ona nevoljno prihvati

"I meni",jedva izgovara,a ja se nasmesim

"Biljana da li mozes da nas ostavis",pita je Aleksandar, nekad pozelim da ga poljubim

"N...narvano",promuca ona,a ja se pobednicki nasmesim i ispratim je pogledom.Cim je ona izasla Aleksandar me je odmah obrusio na moje usne.Ljubio me je gladno,a ja sam uzvracala istom zestinom.

"Nedostajala si mi",kaze kroz poljubce

"I ti meni",odgovorim,a on se nasmesim,pa me odvoji od sebe i ode prema vratima da ih zakljuca.Srce mi je pocelo brze da kuca,dok mi se on zlocasto priblizavao.

"Da nas niko ne ometa",kaze pa me poljubi.Uzivala sam u tom poljubcu,pa bar dok neko nije pokucao i pokusao da otvori.

"Gospodine imate sastanak za dva minuta",objavljuje njegova asistenkinjaa

"Otkazi sve sastanke za danas",glasno joj kaze Aleksandar sto meni izmami osmeh

"Ali gospod...",nastavlja rospija,ali je Aleksandar prekine

"Rekao sam svoje!",prodere se i glas se vise nije cuo

"Imam nesto vaznije",kaze obracajuci se direktno meni i ja pocrvenim

"Pa gde smo ono stali",pita uz podizanje obrva,a ja se nasmesim

"To bi trebao ti da znas",kazem,a on se nasmesi

"Mhm znaci ostavljas meni izbor",pita,a ja se ujedm za usnu i klimnem glavom

"Pa mogao bi svasta da ti radim,ali ova kancelarija nije zvucno izolovana",kaze on,a ja se nasmesim

"A zasto je to bitno",pitam cisto iz znatizelje,a on se zlcasto nasmesi

"Jer ako te ovde uzmem istog trenutka,vristla bi",odgovori,a ja ga pogledam i onda samo ga odmaknem

"Zalim,ali nema nista od toga",kazem i pomerim ga,a on me cudno gleda a ja se nasmesim

"Kako to mislis",pita

"Pa dragi mi nismo jos raspravili zasto sam ja zaista ovde", govorim mu,a on suzi pogled

"A zasto si ovde",pita i sedne na svoju stolicu

"Pa pre svega sam ovde zato sto sam te zapostavila i zato sto mi nedostajes,a drugi razlg je taj zato sto ne zelim druge zene u tvojoj blizini ni sada ni nikada",zavrsim,a on se smeska

"Ti si ljubomorma",pita,a ja klimnem glavom i zaobidjem sto i sednem njemu u krilo

"Da i veruj mi to nije smesno,znas li zasto",pitam,a on odmahne glavom,a ja se sagnem do njegovog uveta"zato sto ja kada sam ljubomorna mogu da ocarupam svaku devojku u tvojoj blizini i posle toga one bi morale traziti bolovanje,a ne zelis to veruj mi",poljubim mu vrat i osetim kako se najezio.Tiho je zarezao,a ja se nasmijem.

"Znaci ti si luda kad si ljubomorna",pita,a ja ga uz osmeh pogledam u oci

"O dragi veruj mi,u stanju sam svasta da uradim",preteci kazem,a on se nasmesi i poljubi me

"Svidja mi se to,ali veruj za to nema brige,jer ja sam samo tvoj",kaze

"Verujem ti,ali ne verujem zenam u tvojoj blizini.A posebno onoj rospiji ili onoj personi od malopre",kazem,a on mi podari osmeh

"Ko su tacno rospija i persona",pita

"Rospija je ona tvoja asistenkinja,a persona je ona Biljana", odgovorim

"Veruj mi nemam nista sa Andjelom i Biljanom,jer ja ne mesam poslovno i privatno"

"Veruje ti,ali...",nisam ni zavrsila,on je umesto mene

"Ali ne verujes zenama u mojo blizini",klimnem glavom i poljubim ga,a onda ustanem

"Pa kada smo to resili,ja mogu sad da idem",krenem,a on me uhvati

"A ne ne,ja nisam jos zavrsio sa tobom",kaze i povuce me sebi u krlo i pocinje da me ljubi.