RECI DA ME VOLIS

POGLAVLJE 15

Proslost je proslost za mnoge ljude,ali ipak za neke je to deo zivota koji se ne moze izbrisati,cak i da pokusaju.Al' pak za to ima resenje,a to je razgovor.

ALEKSANDAR P.O.V

Sa Stasom je sve nekako bolje i moj svet je obojen raznim bojamo,a ne samo tumornom crnom.Ali ipak ima onaj deo mene koji zeli da isprica moju proslost,za koju znaju samo Nikola i David.I sa njima mi je trebalo puno vremena da ispricam.Oni su to shvatili,ali Stasa u to nisam siguran.

-Neces znati dok ne pokusas-javi se moj glas u glavi

-Mozda mi treba vremena,kao sa Nikolom i Davidom

-Ako te voli razumece-ponovo taj glas

-A ako me nevoli-to me je uvek kopkalo

-Da li ti je pokazala necim da je to tako

-Ne ali.....-uvek to ali

-Samo pokusaj-glas mi je tu utihnuo

Stasa je divna osoba i palsim se da je ne povredim.Moja proslost je moja boli i sa njom se nosim tolike godine. Mozda Nikola i David znaju,ali to nije to.Stasa je ono sto me cini srecnim i ono sto mi treba u zivotu,pa sam odlucio sad ili nikad.Oblacim se i u isto vreme zovem Stasu koja mi se javi posle prvog zvona.

"Hej"

"Hej princezo"

"Sta ima"

"Nista,nego pitao sam se da li bi zelela samnom u setnju"

"Naravno"

"Super,na Kalemegdanu za sat"

"Ok bicu tamo"

Spusti slusalicu i ja izdahnem.To je obavljeno i jos samo da pokusam da joj kazem i da ocekujem samo najbolje od naseg razgovora.

SAT VREMENA KASNIJE

Ugledam Stasu kao stoji pored i gleda u Dunav.Bila je prosto prelepa.Smedja duga kosa joj je skoro stizala do zadnjice. Nosila ne nekakav crni kaput,koji je pokrivao samo jedan deo,pa se jasno moglo videti da nosi crne pantalone i crne cizmce izgledala je prelepo.Polako sam joj prisao i zagrlio sa ledja,na sto je ona odreagovala tako sto je spustila glavu na moje rame.

"Hej princezo",to mi je preslo u navuku,jer znam da ce joj to uvek izmamiti osmeh,kao sada.Okrene se prema meni i poljubi me.

"Cao i tebi",za njen bi osmeh dao sve na svetu i na ovaj trenutak sa njom.

"Dodji",stavim je sebi u krilo kada sednem.

"Zar nismo trebali setati",pita,uvek mora da se pravi pametna

"Jesmo,ali to cemo posle",kazem i ona uz osmeh klimne glavom

"Dobro a sta cemo da radimo do tad",pita uz osmeh

"Pa ja sam razmislio i zakljucio sam da ti nista nisam rekao o sebi",pratim njenu reakciju,ali ona idalje ima taj osmeh

"Zelis li sad da mi ispricas",pita

"Naravno,ali samo zelim od tebe da me shvatis i za ovo znaju samo Nikola i David i niko vise i tebe kad ti sad ispicam",ona klimne glavom i pomeri se sa mog krila, hteo sam da se pobunim,ali ona mi je dala znak da pocnem.Pa sad ili nikada.Udahnem pa izdahnem i pogledam je.

"Odrastao sam u sirotistu,nikad nisam znao ko su mi roditelji i zasto su me ostavili.To sm saznao tek kada sam napunio deset godina,kada su mi rekli da su mi roditelji mrtvi.Bio sam bez igde ikoga u to vreme,morao sam da se borim za sebe,prvo u sirotistu pa tek onda i u skoli.Bio sam sitan kao dete sto je drugima davalo sansu da me ma tuku kad god su stigli,pa bar sve do srednje skole.Tamo sam upoznao neke sumnjive momke,koji su se drogirali meni je to bilo novo i cudno,a posto sam bio radoznao hteo sam i ja to da probam.Bilo je super i bilo me je briga za sve na ovom svetu.Ubrzo tako sam upadao u razne probleme kako sa ucenicima tako i sa policijom i nekom mafijom koja je bila ovde.Ali vodja te mafije je u meni video pontecijal i hteo je da me obuci sto je i uradio.Tad sam imao sta sam hteo lake zene,novac,sve.Bio sam u toj mafiji sve do fakulteta,kada sam upoznao Nikolu i Davida.Bili su super momci i odmah su mi se svideli.Tu i tamo smo znali da se tucemo sa starijima i uvek smo pobedjivali.",nasmesim se na to,pa nastavim"oni su saznali da ja radim za mafiju i pokusali su da me izvuku sto i jesu na neko vreme.Taj covek me je zelio nazad,ali ja to nisam zelio i stavio sam mu to jasno doznanja.Posle toga je proslo dve godine i ja,Nikola i David smo osnovali svoju kompaniju koja je pocela odmah da radi odlicno.Nikolini roditelji su nam pomagali u svemu i na njih sam gledao kao na roditelje koje nikad nisam imao. Posto je kompanija pocela dobro da napreduje,a mafija tog coveka pocela da se raspada,pa mi je trazio pomoc i ja sam mu pomogao,ali tad nisam znao jedno,a to je da tim svojim pomaganjem ponovo postajem deo mafije,a to nisam zeleo al'kada sam shvatio to,vec je bilo kasno i to su znali i Nikola i David,ali nisu davali tome previse znacaja,kao ni ja.Oni mene nisu uznemirivali i sve je bilo super.Pa bilo je dok se nisi ti pojavila i zavrtela mi um.Nisam hteo da ti budes deo toga,ali kako si me sve vise privlacila shvatio sam da treba da se resim svih tih sranja i zato me nije bilo mesec dana", zavrsavam i cekam njenu reakciju,ali nista.