Sta se desi kada porodica koja ti je pruzila krov nad glavom zapravo nije tvoja?Sta se desi kada upoznas pravu prorodicu tj. brata,jer je on jedini od tvoje bioloske porodice,koji je uz to neizmerno bogat.
Zivot mlade Stase i upoznavanje sa bratom,s...
I posle nekog vremena najaca ljubav moze opstati,samo ako joj se doda malo srece.
Poslednji put kada sam videla Aleksandra bilo je to ono vece kada sam im pricala o mojoj porodici,a od toga je prslo mesec dana.Moram priznati da mi nedostaje,a posebno kada ne znam ni gde je i kako je.Kada pitam Nikolu ili Davida oni kazu da ima nesto da obavi pa ce se vratiti.
Ne znam gde je,ali znam sta cu da uradim kada ga vidim. Prvo cu ga jako zagrliti i reci da ga volim pa sta bude.Jer za ovih mesec dana bez njega sa sebe dosta preispitala i odlucila da cu mu reci,a on moze da me odjebe ili sta vec.
Lezim u krevetu i razmisljam sta da radim danas.Prvo cu da ustanem i da se spremim.
MOJA KOMBINACIJA
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Izasla sam iz sobe i otisla u kuhinju gde me je po obicaju cekao Nikola.
"Hej",kazem i poljubim ga u obraz
"Zdravo",uzvrati,a ja se nasmesi
"Sta ti je",pitam ga
"Problemi na poslu",kaze
"Pa sigurna sam da ces resiti to sto imas",kazem sigurno,a on se nasmesi
"Hvala ti",kaze i zagrli me
"Mogu nesto da pitam"
"Da reci"
"Da li si zaljubljena u Aleksandra",pita,a ja ga gledam rasirenih ociju
"M...molim",promucam
"Ma daj Stasa nisam idijot,znam kakva si od kada je Aleksandar otisao i nemoj da porices",kaze,a ja spustim glavu,pa sta da mu kazem,e bato ja sam se zaljubila u tvog najboljeg druga.
"Ja....ovaj....",pocinjem,a ne znanm ni sta pocinjem
"Sve mi je jasno",kaze
"Molim",pitam
"Nisi zaljubljena u Aleksandra",kaze,a ja rasirim oci
"To nije tacno jesam",pobunim se,a on se nasmije i ja odmah znam da sam upala u zamku
"Namamio si me",prepostavim,a on klimne glavom
"Da li uzivas u ovome",pitam
"O itekako",kaze kroz smeh,a ja ga udarim iznad potiljka
"Auc,da li si normalna boli",pita,a ja se nevino nasmesim
"Ne bih rekla",jer ko bi ostao normalan sa petoricom brace i tri sestre ostao,mislim to je nemoguce.
"Pa kako god,odo ja na posao.E i da sutra imas onaj upisni rok za fakultet",pita,a klimnem glavom,nije zaboravio
"Da",odgovorim
"Ok,ja cu te odvesti do tog fakulteta ionako nemam puno posla sutra moze",pita,a ja klimnem glavom,on se nasmesi poljubi me u obraz i ode.
Posto je Nikola otisao na posao,a devojke ne mogu da dodju. Odlucila sam malo da ocistim kucu.Nije mi trebalo puno,ali zato su mi noge za to vreme otpale.Neko je pozvonio na vrata.Otisla sam da otvorim i da vidim ko je....
ALEKSANDAR P.O.V
Danas sam dosao u Beograd i prvo sto sam odlucio da odem kod Nikole,a posto znam da je on na poslu,a znam da je samo Stasa samo i da nema sta da radi,jer sam ja sve to lepo udesio.Prvo njene drugarice,koje su bez pregovora pristale,a onda Nikolu koji se malo neckao,ali na kraju pristao uz pretnju da ce me ubiti,ako je povedim.Sto se nikada nece desiti,jer bi radije ja umro nego nju povredio.
Sad stojim ispred vrata i skupljam hrabrosti da pozvonim jer idalje imam onaj crv sumnje koji mi ne da mira.Jer sta ako mi kaze da ne oseca isto ili sta ako kaze da sam budala. Pokusam sve svoje misli da oteram iz glave,dok zvonim na vratim.
Ona mi otvara prvo gleda u soku,a onda joj veliki osmeh zaigra na usnama,sto i mene natera da se osmehnem.Ne uspem nista reci,a ona mi skoci u zagrljaj koji ja spremno docekam.Nista nije bilo vaznije nego nas dvoje u ovom trenutku.
"Volim te",kaze mi u vrat,a mene pogodi munja i ukocem se
"Sta",pitam dok je malo odvojim
"Volim te,jako to volim",ponovi,ja se nasmesim jer jako mi je drago da isto osecamo.
"I ja tebe princezo",kazem,a njoj zaigra osmeh na usnama, pa me poljubi.
Taj poljubac je probudio sve u meni i postoji mogucnost da ako ne odemo sa praga svi ce imati sta i da vide.
"Princezo,mozemo li u kuci da nastavimo da se ljubimo jer bojim se da komsije vide ono sto ne bi zeleo nikako",signa- liziram joj na moju izbocinu na pantalonama.Ona rasiri oci i pocrveni,pa me brzinom munje uvede u kucu.
"Da li si ti normalan",pita dok ja namestam svog druskana na mesto
"Zasto",pitam
"Upravo si me planirao poseviti na pragu",odgovori zaprepasteno
"A ne ne,nikako nisam to mislio,jer da sam mislio ne bih ni govorio,cisto da znas",kazem sto je i tacno,ali nikak ne jebem pred publikom jer to je apsurdno
"Kako god",kaze i sedne na kauc,a ja joj mangupski pridjem
"Pa da nastavimo tamo gde smo stali",blizu njenog uveta na sto se ona strese,a meni izmami osmeh,pa joj malo povucem usnu resicu na uvetu,ona ispusti uzdah sto mene automacki napali.Sta mi ova devojka radi.
"Princezo nemoj tako da uzdises postoji mogucnost da se necu uspeti kontrolisati",kazem ono sto je istina.Nastavim da je ljubim po vratu na sta ona ponovo ispusti uzdah i ja odmah sednem pored nje i dignem je da sedi na meni.Pa je poljubim gladno.
"Ne znas koliko si mi nedostajala ovih mesec dana",kazem pa opet spojim u grob i pohotan poljubac
"Ti meni nisi uopste",kaze,a ja se nasmijem
"Ma sto posto",sarksaticno dobacim,a ona se isplazi sto mene nasmije
"Nego gde si bio mesec dana",pita,a ja se automacki uozbiljim.Ne mogu joj reci,gde sam bio nije pametno da je uvlacim u to.
"Zavrsavao sam nekakve poslove",sto je istina nisam je slagao,ali sam joj precutao
"Ok",kaze i znam da nije zadovoljna odgovorom,ali ipak ne pita na cemu sam zahvalan.
