RECI DA ME VOLIS

POGLAVLJE 8

Poljubac osobe koja ti nesto znaci,moze da ima samo jednu karakteristiku,a to je ljubav.

Polako me okrenuo prema sebi i zagledao se u moje oci.Nasi pogledi su se pomesalji,njegov plavi i moj smedji.Gledali smo se neko vreme,a onda se on poceo saginjati i odmah sam znala sta sledi.Zatvorila sam oci i cekala poljubac koji se ubrzo desio.

Poljubac je upocetku bio nezan i nevin,a vec u sledecem trenutku postao je grublji i posesivniji.Taj poljubac je naveo da mi celo telo zadrhti i mogu se kladiti da je i on to osetio.Polako se odmakao od mene i zagledeao u moje oci.Gledao me je,a onda opet spustio svoje usne na moje.Ovaj put je bio divlji na pocetku i tako celo vreme.To me je navelo da osetim neki cudan osecaj u stomaku koji sam i pre osetila,ali nikada ovako jako.Ovaj put sam se ja odmakla i pogledala.,a ono sto sam videla u njegovim ocima me je zaprepastilo.Aleksandar me je gledao sa takvom zeljom u ocima.

ALEKSANDAR P.O.V

Kada se odmakla od mene video sam u njenim ocima zaprepasten- ost.Nisam znao zasto,a onda mi je sinilo ona ovo nije zelela,bar ne koliko i ja.Polako sam se poceo povlaciti,jer sam ispao kreten.Ali ona me privuce sebi i poljubi me,nasmesim se na to.Odmakne se od mene i pogleda me sa ocima pune zelje i time mi je dokazala da i ona ovo zelela.

"Sto me tako gledas",pita,a ja se nasmesim

"A kako te gledam",pitam zabavljeno,a ona se nasmesi

"Nije vazno",kaze i opet se nasmesi.Mogao bi ceo dan da je tako gledam.

"Moramo da krenemo kuci ili ce me tvoj brat poslati na onaj svet ako sazna da nisi kuci",kazem,a ona klimne glavom

Idemo polako prema njenoj kuci,a ja sam malo po malo skretao pogled prema njoj.Nisam znao zasto je ona posebna,ali definitivno je posebna.Za nekoliko minuta dosli smo ispred Nikoline kuce i pogledao sam u nju.Ona je krenula da izadje,a ja je zaustavim.

"Gde bezis",upitam je

"U kucu"',prosto kaze,a ja se nasmesim,a ona kad shvatim brzo doda"ovaj ne bezim,samo idem",skroz se je zbunila i pocrvenela i jos brze izasla iz auta.Ja sam se nasmijao i krenuo prema svom stanu.

STASA P.O.V

Ne znam sta se upravo deslilo i zasto sam ja tako reagovala.Kada sam usla u kucu i tamo me je cekao Nikola namrsten.

"E jebiga",kazem sebi u bradu

"Nesto si rekla",pita me,a ja ga pogledam

"Nisam nista",kazem,i pokusam da prodjem pored njega kako bi se spasila,ali od toga nema nista,jer mi on prepreci put.

"Moramo da razgovaramo",kaze i ja progutam knedlu i klimnem glavom

"Pa o cemu zelis da razgovaramo",pravim se luda

"Dobro ti znas o cemu",kaze

"O cemu tacno",ma samo tako pravi se ti luda Stasa

"O tebi i Aleksandru",kaze,tacno sam znala,tacno

"Sta o nama dvome",pitam

"Da li ima nesto izmedju vas",pita

"Ne nema",samo me poljubijo i nista vise

"Dobro,ali zelim da te upozorim.On je opasan za zenski rod",kaze

"Kako to mislis",pitam,znala sam ja odgovor na pitanje

"On devojke koristi za kratkotrajnu upotrebum,a posle toga samo i odbaci",odgovara mi,znam ja to sve,ali ipak me nesto vuce ka njemu.

"Ja to znam Nikola ne moras mi govoriti",priznam,a i ne zelim da se brine

"Vidi nisam ni ja cvecka,niti pokusavam da ocrnim Aleksandra,ali samo se brinem za tebe,pa ipak si mi sestra",kaze mi,a ja mu pridjem i zagrlim ga

"Ja se znam cuvati bato ne brini",kazem,a on me odmakne od sebe te me pogleda

"Kako si me nazvala",pita

"Bato",kazem,a njemu se suze nakupe u ocima,tada sam shvatila da ga nikada direktno nisam nazvala brato i da mu to prija.Nisam nista rekla,a nije ni on,nego sam ga samo zagrlila