Never Say Never -h.s-

12. Deo

Naslonila sam se na sank i stavila glavu na ruci. Glava me ubija i tek sam sad ukapirala da nije bila pametna ideja da toliko popijem. Ali sad je gotovo, mogu posteno da se napijem i to je to. Pitam se gde se Max toliko zadrzao, nema ga vec 10 minuta, a rekao je da samo ide do WC-a.Krenula sam da narucim i sesto pice po redu ali su me prekinule necije ruke, koje su mi pokrile oci. Htela sam da vrisnem, ali me je tad taj neko okrenuo i sklonio mi ruke, a kada sam ga pogledala to je bio samo Max. Osetila sam veliko olaksanje. Pogledao me je i uputio mali iskreni smesak.
„Ti nisi normalan. Ne znas kako sam se uplasila.“-rekla sam mu i izdahnula. Priblizio je njegove usne mom uhu i poceo da mi govori.
„Izvini, nisam hteo sa te uplasim, samo sam hteo da se nasalim sa tobom.“-rekao mi je i spusti usne na moje. Zapoceli smo lagan poljubac, ali sam ga uskoro prekinula tako sto sam pocela da mu govorim.
„Hoces li da plesemo? Molim te..“-pitala sam ga. Nasmejao se i klimnuo glavom, ali je posle dodao nesto.
„Ali prvo idemo do toaleta da se umijes malo. Jedva da stojis na nogama.“-rekao je sa dozom briznosti u glasu. Ne mogu da verujem da postoje takvi muskarci na svetu i da je moji decko takav.  Vecina muskaraca bi jedva cekali da vide pijanu devojku, odvukli bi je negde i iskoristili, ali Max nije takav. On je ujedno i moj najbolji prijatelj, a i decko. Istina je da mi je trebalo mnogo vremena da se upustim u vezu sa njim, ali uopste ne zalim sto sam na kraju pristala i sto sam sad njegova devojka. Uskoro smo se nasli u toaletu i par sekundi bili u centru paznje, ali su se uskoro svi vratili svom poslu i ubrzo smo ostali i sami. Max se naslonio na zid nasuprot lavabou, a ja sam oprala ruke i umila se. Krenula sam da se obrisem, ali je to taj decko ucinio umesto mene. Kada je zavrsio bacio je taj komad papira u kantu, okrenuo se prema meni i odjednom me je grubo pribio uza zid. Jedva sam mogla da disem, jer sam ja bila skroz prilepljena uza zid, a razmak izmedju mene i tog decka kog ja kao da ne poznajem sveka centimetar. Dobio je neki ubitacni pogled i pogledao prema meni. Poceo je da priblizava njegovu glavu mojoj i pricao.
„Sada ces da mi platis sto sam toliko vremena jurio za tobom i sramotio se.“-rekao je grubo i veoma glasno. Nisam razumela sto mu to znaci. Jednu njegovu ruku je stavio na rubu moje prilicno kratke haljinice, a drugom je uhvatio moje dve ruke i moram da priznam da me je malo bolela.
„Sta to radis?! Pusti me!!“-drala sam se na njega, a srce mi je kucalo 100 na sat.
„Samo ono sta si zasluzila.“-rekao je poceo da se smeje. I ne, nije to bio onaj njegov lep i iskren osmeh, ovo je vise bio neki nalik onog sto imaju vestice iz crtanih filmova.  Nakom par trenutaka shvatila sam sta on zapravo hoce da uradi. Pa on hoce da me siluje! Pocela sam iz sveg glasa da vristim, ali je njego to samo jos vise nasmejalo.
„Nema ko da te cuje, zao mi je.“-rekao je i povukao mi je haljinu na gore, do malo iznad struka.
„Nemoj molim te! Pa cime sam ovo zasluzila?!“-jecala sam i plakala.
„Kako zasto?! Pa malo pre sam ti rekao. Kao budala sam te jurio mnogo godina, a ti si me primetila tek pre par godina. I sad ces da platis! Pomiri se sa time!“-drao se na mene. Ruku je stavi na rubu mojih gacica i jednim potezom ih je skinuo. Bila sam potpuno izlozena njemu celim donjim delom tela. Iako sam plakala i molila ga da prestane nije se zaustavio. Skinuo je i svoje farmerice i bokserice. Dobila sam priliku da ga sutnem kolenom u medjunozje, ali je on to primetio i zarodio mi je noge. Navukao je kondom i rasirio mi je noge koliko je mogao. Ne mogu da verujem, posle toliko godine, samo ce tako da me siluje. Pa koji je on gad. Odjednom se iznenada toliko jako zabio u mene da sam zavristala od boli i krenula da kleknem, ali me je on zadrzao na nogama i nastavio grubo da se krece u meni. A ja sam sve vreme plakala i proklinjala vece kad sam pristala da dodjem ovde sa njim.
„Aaaaaaaaaa!“-Odjednom sam ustala iz kreveta i videla da je oko mene sve crno. Oh, opet sam imala nocnu moru. I to godinu dana posle tog dogadjaja. Prosla sam rukom preko cela koje je bilo skroz mokro od znoja. Taman kad sam zaboravila na to, imala sam kosmar, ako se to bude stalno dogadjalo Max ce onda zauvek da me proganja, a to je nesto sto mi nikako ne treba. Bilo mi je dovoljno sto sam prvih mesec dana od tad svaku noc sanjala isto i po cele noci nisam oka sklopila. Uzela sam mobilni sa nocnog ormarica i videla da je tek 4h ujutru i odmah sam znala da nema nista od ponovnog spavanja. Ako opet zatvorim oci vratice mi se one slike od tad, a to nikako ne zelim. I zasto sam bas sad sanjala? Mozda zato sto sam opet posle godinu dana osetila one leptirice u stomaku, samo sto ovoga puta zbog Harry-a? Ma nemoguce da je zbog njega. On se meni ne svidja i kraj, nego mi je samo prijatelj. Ustvari pitanje je dal’ mi je i prijatelj, druzili smo se svega 2-3 puta i to je to. Uzela sam laptop i trazila neku muziku koja ce da me opusti i skrene mi misli sa ovog sna. Sva sreca pa je subota i ne ide se u skolu, jer bi inace bila kao zombi, a mozda i gora od njega.
............
Evo me sedim na klupi u parku sa Sarah i Ashley. Prepricala sam im ceo moji san, a one su se uznemirile isto kao i ja. Zao mi je sto ih sekiram mojim problemima, ali sam nekome to morala da ispricam, a da to nisu moji roditelji. Jeste da znaju sta se dogodilo tad, i bili su prosto sokirani kad su culi ko je to uradio. Razlog je verovatno bio taj sto su oni predobro znali njega, jer je bukvalno po pola dana bio kod nas, dolazio je i sa svojim roditeljima na vecere i bio im je nesto kao sin. Ali od onda nece vise ni da cuju za njega, a kamo li da ga vide.
„Tako mi je zao Emily. Da mogu istog trenutka bih se zamenila sa tobom, ali nazalost ne mogu.-rekla je Sarah.
„I ja delim isto misljenje sa njom.“-slozila se i Ashley sa Sarah. Mnogo sam srecna sto imam ovakve drugarice. Zajedno se smejemo, radujemo, ali i placemo i tugujemo, a to rade samo pravi prijatelji, a verujem da nas tri to i jesmo.
„Hvala vam cure, stvarno! Sad mi je mnogo lakse.“-rekla sam im, i zaista sam to i mislila. Odjednom nas je Sarah pogledala nekim cudnim pogledom i pocela da prica.
„Setila sam se necega, cure!“-vikala je kao da smo ko zna koliko udaljene od nje, a ustvari smo odmah do nje. Ali vec smo Ashley i ja navikle na to pa nam nije toliko smetalo.
„Sta ti smislila?“-upitale smo je istovremeno.
„Sta kazete da veceras kod mene kuci imamo onako, malo zensko druzenje?? Tracarimo malo, pricamo o deckima i to??“-pitala je. Pa to i nije tako losa ideja, s obzirom da skoro nedelju-dve nismo prespavale jedne kod druge.
„Moze. Sta ti kazes Emily??“-upita me Ashley.
„I ja se slazem sa vama, ali ovoga puta nema kuvanja i tako toga. Secate se da smo zadnji put kod tebe Ashley skoro izazvale pozar u kuhinji kada smo htele da napravimo kokice mi, umesto da smo ih samo ostavile u mikrotalasnu..“-rekal sam im i prisetile smo se tog togadjaja. Ashley-ni roditelji nisu bili kuci do kasno, pa nas je pozvala da prespavamo kod nje. Gledale smo tako filmove, pricale, gadjale se jastucima i Sarah se setila oko ponoci da joj se jedu kokice. I htele smo da se pravimo ’kuvarice’ pa da same napravimo kokice umesto da samo gotovu kesu ubacimo u mikrotalasnu. Sve je lepo islo dok se ringla nije previse ugrejala a bas tada je na tu usijanu ringlu Sarah stavila greskom krpu. Ona se zapalila, ali su na svu srecu tad naisli njeni roditelji i ugasili vatru. Od tada nam zabranjuju ulazak u kuhinju.
„Nece da bude kuvanja. Ja bih jos da zivim, a ne da se zapalim u kuhinji..xD“-rekla je Sarah.
„Hahah..Ali to nikada necu da zaboravim. Kako smo samo bile smesne.“-kikotala se Ashley.
„Zaboga Ashley, to je bilo sve osim smesnog. Pa da ti nisu naisli roditelji sad nas mozda ne bi ni bilo.“-rekla sam napola ozbiljna, a napola i u sali.
„Tad nije, ali priznaj da sad jeste.“-rece Sarah.
„Pa dobro, to si u pravu.“-slozila sam se na kraju sa njima.
„Nikome ne bih pozelela 3 cerke poput nas 3.“-ubacila se Ashley.
„Veruj mi ne bi izdrzali sa nama ni 2 dana koliko bi im nevolja priredile.“-dodala sam i ja. Stvarno bi mi bilo zao tih roditelja. Nasi izlude za samo jedno vece kada smo zajedno u istoj kuci, ali sta da radimo kad smo takve lude i blesave. S nama definitivno nikome ne bi moglo da bude dosadno, uverena sam u to. Jos malo smo setale parkom i pricale svasta nesto. Posle nekog vremena se Sarah setila da mora ici kuci jer joj dolazi neka rodbina, a Ashley je zvala mama da odmah dodje kuci kuci, jer treba da cuva  mladju sestru, posto ona i njen muz moraju na neki poslovni sastanak. Onda ni meni nije ostalo nista drugo nego da odem kuci, a oko 20h idemo kod Sarah da prespavamo kod nje. Izvadila sam telefon i slusalice iz dzepa jakne, nasla pesmu koju sam htela i krenula prema svojoj kuci. Kada sam bila, otprilike, 100-150m udaljena od kuce, cula sam neki glas koji doziva moje ime. Okrenula sam se i susrela sa licem kovrdzavog decka sa zelenim smaragdima. Bio je prilicno zadihan, pa sam pretpostavljala da je trcao prema meni. Ne znam da li je slucajnost sto se srecemo u blizini moje kuce ili nije.
„Hej, otkud tebe ovde?“-prva sam probila kratkotrajnu tisinu izmedju nas dvoje. On je spustio pogled na moje usne, ali ga je brzo vratio na moje oci i krenuo da mi odgovori.
„Pa bilo mi je dosadno u stanu, pa sam izasao malo da prosetam, a stan mi je inace mozda 5 minuta hoda odavde. Ti gde ides?“-odgovorio je. Znaci i on zivi u ovom delu grada. Ali kako to da se nismo nikada ranije videli ovde? ’Draga, pa mozda se nedavno doselio ovde, pa nisi imala priliku da se sretnes sa njim. Zar ti to nije nimalo logicno?’ Ma znas sta? Niko te nije pitao za misljenje, tako da mozes da ucutis i da se ne javljas. ’E bas hocu da ti pametujem i tacka!’ Slobodno, necu da se obazirem na tebe. Dok sam se tako svadjala sa samom sobom ukapirala sam da Harry idalje ceka moj odgovor. Ali cekaj malo, sta me je bese pitao? A da, pitao me je gde idem.
„Evo taman se vracam kuci.“-rekla sam.
„Pa mogu li da te otpratim do kuce?“-pitao me je i uputio mi jedan od njegovih zavodljivih osmeha. Pa kako mogu da ga odbijem kada me gleda tako pitomo i nezno. Znam da sam slaba na njega, ali ne mogu protiv toga i ubuduce cu se truditi da ocvrstim sto se tice mojih pomalo uzburkanih emocijama prema Harry-u. Ustvari, ja prema njemu ne mogu da gajim nikakve emocije, vec sam verovatno samo pala na njegov sarm, sto je on zeleo. Sad me verovatno juri da bi spavao samnom, a kasnije me odbacio kao poslednju krpu, ali ne moze tako samnom. Ja necu da padnem pod njegovim uticajem.
„Ma ne, ne moras da se mucis. Kuca mi je ionako blizu odavde.“-rekla sam, iako bih mozda i volela da me otprati.
„Pa to onda znaci da zivimo blizu jedno drugog. Hajde nije mi problem da te otpratim, taman cu i da saznam gde tacno zivis odavde i mozda cu da dodjem kod tebe da izadjemo na neko pice i slicno.“-rekao je, a ja sam samo gledala u njega bez reci. Kako ne razume da ga ja izbegavam, a on mi jos nudi da me izvede na pice. ’Pa i nije bas da ga izbegavas, kad se skoro svaki dan nekako nalazite zajedno i pricate telefonom.’ Iako me mnogo nervira moja savest, ovoga puta, na zalost, moram da se slozim sa njom.
„Pa okej onda, pretpostavljam da mozes ici samnom.“-rekla sam mu i uputila mu maleni smesak. Molim? Jesam li mu ja upravo rekla da moze da me otprati. ’Da jesi, i to mu bas daje dojam da hocete da se udaljite malo.’-sarkasticno je rekao glasic.
„Pa hocemo li da krenemo?“-nastavila sam. Kao da se probudio iz nekog transa i poceo je da klima glavom. Krenuli smo u tisini. Ja sam se trudila da idem sto dalje od njega, ali sto sam se ja vise udaljavala on se sve vise priblizavao, a na licu mu je stalno bio neki smesak. Pretpostavljam da ga ovo bas zabavlja, ali ne i mene.
„Znas, ja ne ujedam, pa ne vidim razlog zbog koga bi tako bezala od mene.“-pogledao me je dok je imao vragolast smesak na licu. Pogledala sam ga i brzo spustila pogled.
„Nisam bezala od tebe, sta vise vidis da sam ti dopustila da me otpratis do kuce.“-rekla sam pomalo ostro.
„Okej izvini. Nisam hteo da te naljutim.“
„Ma uredu je, nisam nesto raspolozena, zato sam takva.“-za razliku od malo pre sad sam govorila istinu. Samo da me ne pita sto nisam raspolozena..Samo da me ne pita sto...
„Pa sta je toliko uticalo na tvoje raspolozenje?“-pitao je. ...Nisam raspolozena. I sta sad da mu kazem? ’ Pa probudio si u meni osecaje koje sam mislila da necu skoro da osetim, a to me je ujedno prisetilo na jedan uzasan dogadjaj iz proslosti da sam na kraju imala nocnu moru o tome.’ Ne, to sigurno necu da mu kazem. Jednostavno cu da smislim nesto i gotovo.
„Ma samo sam ustala na levu nogu i to je to.“-rekla sam, a u sebi sam zamisljala da davim samu sebe. Najjadniji izgovor do sada. ’U potpunosti se slazem sa tobom, mada ih je bilo jos glupih.’ Umukni! Nasmejao mi se (Harry) i tiho rekao ’Okej.’ Jedva cekam da stignem ispred kuce, strasno mi je neprijatno trenutno u njegovom drustvu.
„Pa kakva si ucenica?“-pitao je.
„Odlicna, ali ne, nisam nikakav streber.“-rekla sam i nasmijala se, a i on mi se pridruzio.
„Nisam ni mislio da jesi. Mislim uopste ne licis na strebera, licis na pravu mackicu.“-rekao je, a ja sam sto nisam u zemlju propala. Molim, ja mackica? Ako je hteo da me postidi pred njim, uspeo je i bas mu hvala.
„Haha.. Bas ti hvala.“
„Ne, ozbiljno to mislim, pa pogledaj se, prelepa si.“-rekao je. Meni ovo sve vise lici na zavodjenje i muvanje. Ne znam zasto, ali je tako.
„Hvala ti.“-tiho sam se zahvalila i spustila glavu. Okrenuo se i stavio svoju ruku na moju bradu, da bi mi podigao glavu i pogledao me u oci.
„Hej, nemoj da se sramis, nije mi to bila namera. Nego, hteo sam da te pitam da li hoces da postanemo prijatelji?“-pitao je. Ja da budem prijateljica Harry-a Styles-a? Nisam mogla ni da zamislim da cu to ikada biti. Naravno da hocu, a i lepo mi je u njegovom drustvu, da se ne lazemo.
„I sta kazes?“-nastavio je. Jao, pa ja sam zaboravila da jos ceka odgovor.
„Pa hocu, sto da ne. Ti hoces?“
„Pa  naravno da hocu.“-nasmejao se. Mogla bih zauvek da ga gledam dok se smeje. ’Sta si rekla? A kazes da ti se on ne svidja.’ Pa prijatelj mi je, sta, mogu valjda da ga gledam? ’Mozes, mozes, nagledaj ga se a sto se mene tice mozes i da ga pojedes.’ Ugh. Ma crkni.
„Pa ovde se razilazimo, ovo je moja kuca.“-rekla sam i pokazala prstom u pravcu nje. Pogledao je u pravcu prsta i nasmejao se. Kako me izludjuje sa tim njegovim osmehom.
„Lepa kuca. Doci cu neki dan da te ukradem od roditelja na par sati, u to budi sigurna.“-rekao je.
„Okej, ocekujem te onda.“-uzvratila sam mu.
„Cao Emily!“-pozdravio me je i poljubio u obraz. Odmah sam osetila vrucinu u obrazima i mogu da se kladim da sam pocrvenela kao paprika. „Nema potrebe da se stidis zbog poljupca.“-nastavio je i samo pogorsao bolju mojih obraza. Pa bas ti hvala Harry.
„Cao, vidimo se Harry!“-pozdravila sam i ja njega i krenula u kucu. Cim sam usla mama se stvorila ispred mene i odmah je krenula sam par pitanja.
„Jel’ se meni ucinilo ili je ono sa tobom bio Harry Styles?!“-upitala je kao ih topa.
„Um..mama smiri se, i da to je bio on. A i vec sam ti rekla da smo bile i kod njih sinoc.“-rekla sam joj.
„Jao da, zaboravila sam. Samo nemoj da ostanes povredjena od strane njega.“-molim? Pa rekla sam joj da se druzimo samo, a ne da mi je decko. Boze pomozi mi.
„Mama, on mi je prijatelj, zajedno sa ostalima iz benda.“
„Okej, okej, samo kazem. I ako slucajno budete nesto vise, molim te, samo koristite zastitu.“-rekla je, a ja samo sto nisam poletela na nju. I to samo zato sto mi je majka.
„Mama!!“-rekla  sam ljutito, a ona je samo podigla ruke u vazduh i pravila se da nije htela nista lose.
„E da, mogu li veceras da prespavam kod Sarah? Njeni roditelji nisu kuci, pa da joj ne bi bilo dosadno.“-pitala sam i cekala da mi da odgovor.
„Mozes, ali ponesi i knjige za sutra, da ne bi dzabe dolazila do ovde ujutru.“
„Vazi, hvala ti.“-zahvalila sam joj se, poljubila je u obraz i krenula gore u svojoj sobi.

Evo ga konacno i 12. deo.
Izvinjavam se sto dugo nije bilo nastavka, ali sam morala da ucim zbog testova i ispitivanja u skoli. 
Ne znam kad ce biti sledeci nastavak, ali cu da se potrudim da ga napisem sto pre.
Love ya!

-Mrs_Styles*