Never Say Never -h.s-

8. Deo

8. deo
„Duso.. Dusice, probudi se.“-tih i umiljati glas me je budio iz sna. Otvorila sam jedno oko i kad sam videla ko je pored mene brzo sam i drugo.
„Mama!“-skocila sam i zagrlila je.
„Hej, hej, lakse malo, zadavices me..xD“-nasalila se „Zar si me se toliko pozelela?“-nastavila je.
„Pa naravno da jesam, Boze, pa mama si mi.“
„Drago mi je, jer sam se i ja tebe uzasno pozelela. Hajde sidji dole da vidis i tatu.“-rekla je mama. Pa kad li su oni dosli? Sigurno su putovali celu noc i zato mi se sinoc nisi ni javili.
„Hajdemo.“-povukla sam je za ruku. Hahah.. Izgledala sam kao malo dete koje nije videlo roditelje na samo par sati. To je dokaz da je u mom telu i dalje mala, razigrana devojcica..xD ’Ma ti si jedno veliko, razmazeno deriste.’ Ti ces da mi kazes sta sam ja. Kao prvo ja nisam razmarena, kao drugo, nisam ni deriste, a kao trece, nesi vise zanimljiv sa time. ’E draga moja, nisam ja nikad ni hteo da budem zanimljiv.’ Ha-ha. Boli me uvo. ’Ma bolece tebe nesto drugo.’ Cuti! Dok sam se tako raspravljala sama sa sobom, primetila sam da sam se vec nasla u dnevnom boravku, gde je bio tata.
„Hej tata!“-zaletela sam se prema njemu i cvrsto ga zagrlila, samo sto nismo pali.
„Cao ljubavi..“-poljubio me je u obraz.
„Kako ti je bilo bez nas? Cela kuca samo za tebe.“-nasalio se.
„Da, bilo je super, ali ste mi nedostajali.“-rekla sam. Slucajno sam pogledala prema telefonu i videla da imam jos samo 15 minuta da se spremim do pocetka nastave. Lele. Sigurno cu da zakasnim.
„E moram da idem da se spremim.“-samo sam to rekla i potrcala nazad prema sobi. Nasla sam moje omiljene crne kozne pantalone, belu bluzicu i koznu jaknu, a na nogama sam obula moje omiljene stikle. Moram malo za promenu i njih da nosim..xD Sisla sam dole, a mama i tata su me cudno pogledali. Uputila sam im zbunjujuci pogled.
„Sto me tako gledate?“
„Od kad ti to nosis u skoli?“-upitala je mama.
„Pa od sad. Ukapirala sam da to jos nikad nisam nosila, pa hajde onda sad.“-rekla sam.
„Ok, posle skole dolazis pravo kuci ili?“-pitala me je.
„Pa verovatno. A sto pitas?“
„Onako, mislila sam da ispecem palacinke, ali da budu tople za tebe.“
„Jeej! Obozavam palacinke. Najbolja si!“-uzviknula sam
„Hah..pa znam da ih volis.“
„Jao, moram da idem, zakasnicu. Baj!“
„Baj duso.“-rekli su istovremeno. Samo sto sam izasla iz kuce, oglasila mi se poruka na telefonu. Bila je on Sarah. ’Hej, gde si? Sace da dodje novi ucenik.. *_* S xx’ Hahah.. Sarah-ina posla. Uvek se raduje kada treba da dodje neki novi ucenik. I na kraju kad dodje, samo se pozdravi sa njim i ko zna da li jos neki put pricaju. Verovatno ce tako da bude i ovog puta. Stigla sam ispred skole i uletela u ucionicu.  Na moje mesto. Tamo su me vec cekale drugarice.
„Hej, prvo smo mislile da neces doci.“
„Hah, i ja sam mislila da cu da zakasnim, ali na svu srecu nisam.“
„Evo je nastavnica. Vidite ko je sa njom!“-uzviknula je Sarah. Cak se nekoliko ucenika koji su bili ispred nas okrenuli i cudno pogledali prema Sarah. Hahah.
„Dobro jutro deco. Predstavicu vam naseg novog ucenika, koji je dosao ovde iz Juzne Amerike. Ocekujem od vas da mu pomognete da se uklopi u drustvo i upoznate ga malo sa skolom. Ustvari, ja vec imam nekog na umu ko bi mogao da mu pokaze malo okolinu. Emily, hoces li ti?“- ukocila sam se kada je rekla moje ime. Pogledala sam je i ona mi je dala kao neki znak glavom da pristanem. Nije mi nista drugo preostalo nego da je poslusam i klimnem glavom.
„Uredu nastavnice.“-zadovoljno se nasmesila.
„Mozete posle casova da obidjete ovu zgradu, ako zelite, a ako ne mozete i sutra. Hoces li da se predstavis razredu?“-upitala je novog momka.
„Zdravo, ja sam Edward Jones, dosao sam ovde da nastavim skolovanje zbog bolje i kvalitetnije nastave.“-rekao je pomalo stidljivo. Pa na prvi pogled deluje simpaticno. I svidja mi se njegov naglasak, vidi se da nije odavde. Nastavnica se malo uspela na prste i pokazala mu je prstom prema klupi koja se nalazi iza one gde ja sedim.
„Evo tamo imas slobodnu klupu i mozes da sednes.“
„Uredu, hvala vam.“- krenuo je prema nama, tacnije klupi i seo je. Okrenule smo se prema njemu i upoznale.
„Hej, ja sam Emily Smith, a ovo su moje dve najbolje drugarice, Ashley Walker i Sarah Williams.“
„Ej. Pa drago mi je, vi znate moje ime.“
„Pa da.“-rekle smo uglas.
„Hej vas tri i Edwarde, bez price, na odmoru mozete da se bolje upoznate.“-opomenula nas je nastavnica, a nas tri smo sele kako treba. Nije proslo mnogo vreme, pa se culo zvono. Osetila sam neciju ruku na mom ramenu. Okrenula sam se.
„Hej, hocu samo da te pitam, jel’ ti stvarno nije problem da mi pokazes skolu ili si prihvatila to samo zbog nastavnice?“-iskreno zacudilo me je sto me je to upitao. Naravno da sam rekla zbog nastavnice, ali ok, ne predstavlja mi problem ni da ga ipak vodim u obilazak.
„Ma naravno da mi nije problem, ionako nemam nista pametnije da radim.“-nasmesila sam mu se.
„Pa onda ok, ali necu da to bude na silu.“-rekao je. Koliko sam mogla da ukapiram za ovo kratko vreme, ovaj decko poprilicno fin i druzeljubiv.
„Nije, nije, nemoj da brines.“-rekla sam mu.
„Ok, nacicemo se posle casova ispred ove ucionice, moze?“-pitao me je.
„Moze, vidimo se!“ Mahnuo nam je i otisao na odmor. Sarah i Ashley su me odmah pogledale i napravile neke blesave face. 
„Sta? Samo cu da mu pokazem skolu i to je to. Sta me odmah tako gledate?“-zbunjeno sam ih pitala.
„Sa njim ti nije problem da budes sama, a sa Harry-em jeste. Kako to?“-postavile su mi pitanje koje sam najmanje ocekivala. Mislila sam da ce opet nesto da me zezaju i kazu da su se salile, a one su mi postavile ovo pitanje, koje, moram da priznam, od velike vaznosti. Jeste cudno sto nisam htela da budem sama sa Harry-em, a sa Edvardom koga jos manje znam, hocu. Ali opet Harry je poznat po tome sto zavodi cure, odvuce ih u krevet i sutradan su kao stranci, a Edvarda jos ne znam, i verovatno nije kao on. Opet to ’verovatno’, nije ’sigurno’. Ma ko da je bitno. Ionako mi se ne svidjaju ni jedan ni drugi, pa ako sudbina hoce, bicemo prijatelji.
.... ...... .....
Evo me ispred ucionice i cekam da dodje Edward, iskreno, od kad mi je Ashley postavila ono pitanje, nije mi toliko prijatno u njegovom drustvu. Mislim nikad mi nije ni bilo, posto smo se pre par sati upoznali, ali sad imam razlog vise da ne budem preterano bliska sa njim. Iz daleka sam ga videla da mi je mahnuo i krenuo prema meni.
„Nadam se da me nisi mnogo cekala.“
„Ma nisam, samo sto sam i ja dosla, nego hocemo li da krenemo?“-pitala sam ga, pogledao me je, nasmesio se i klimnuo glavom. Wow, ima prelepe oci, plave boje, kao nebo. Ja sam oduvek zelela takve, ali mi ih Bog nije dao. Ja imam braon kosu i braon oci.
„Samo cu unapred da ti kazem, da je ova skola veca nego sto se mozda cini spolja. Spremi se za malo duzu setnju.“
„Pa kada imam tako lepo drustvo to i nije takva steta.“-jel’ je on to pokusavao da flertuje samnom ili mi se to samo cini? Omg. Mada mozda hoce samo da se sprijatelji. Ihh. Opet to mozda. Zasto mene ne moze da uhvati sreca, i da imam barem jednog muskog prijatelja za kog sam sigurna da ce uvek biti uz mene i nece biti hemije izmedju nas. Barem jednog. Zar tako mnogo trazim.  Mada svi kazu da retko kad uspeva samo prijateljstvo izmedju muskog i zenskog pola.Valjda zato jer uvek postoji neka privlacnost ne znam ni ja.
„Pa ovo je kancelarija direktorke ove skole....“
...... ..... .....
Nakon celokupnog razgledanja odlucili smo da odemo na sok i picu. Moram da priznam da se nisam osecala toliko neugodno u drustvu suprotnog pola koliko sam mislila da hocu. Ali idalje stojim iza svog misljenja o muskarcima. To ne mogu tek tako lako da promenim. Za to ce da mi treba malo vremena. Tokom razgledanja svo pricali sve i svasta i bolje se upoznali. Edward je inace zaljubljenik u motore. Svaki mesec kupuje drugi. Trkao se mnogo puta u trci motornih vozila i skoro uvek je bio jedan od prvih troje, sto prolaze kroz cilj.
„Pa bilo mi je drago sto smo se bolje upoznali i lepo druzili ovo popodne.“-rekao je dok smo sedeli u basti jednog kafica.
„I meni takodje. Nego sad bih trebala kuci, ionako kasnim.“-rekla sam.
„Oh, da,da. Izvini sto sam ti oduzeo vreme zbog razgledanja, ali sad mogu mnogo lakse da se snadjem.“
„Ma nije mi bio problem, stvarno.“-uveravala sam ga u moje reci. „Vidimo se sutra. Caoo!“
„Cao! Vidimo se.“-uzvratio mi je pozdrav.

Gotov je 8. deo.
Nadam se da vam se dopalo i da nije bilo previse dosadno.
Sledeci ce, ja se nadam, biti mnogo bolji i zanimljiviji.
Ako imate neku kritiku slobodno kazite.

-Mrs_Styles*