Probudila sam se.Jako je rano,još sunce nije izašlo.Ja ležim i gledam ga kako spava.Izgleda kao anđeo.Lagano sam se ustala kako ga ne bih probudila,laganim korakom prišla vratima,lagano ih otvorila i izišla.Odlučila sam pogledati Nica kako spava.Došla sam do njegove sobe i lagano otvorila vrata da ga ne bi probudila.Spava,anđelić moj mali.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Otključala sam vrata svoga stana.Sve sam do svog stana išla pješke skoro sa se izgubila bar puta,ali pitala sam ljude na ulici pa sam nekako došla do svog stana.Ostavila sam Marcu poruku da sam morala ići i srce na kraju♥
I naravno sjetila sam se svog kufera koji je još uvijek ležao na podu.Odlučila sam danas se raspakirati i tražiti posao.
Doručkovala sam pa ono što je bilo u stanu.Pustila sam muziku i počela sam čistiti stan i slagati svoje stvari uredno po stanu.
Nakon nekog vremena sve je blistalo,stvari su bile uredno pospremljene,a ja sam svoj kufer stavila na ormar.Legla sam od umora na svoj klimavi krevet.Razmišljala sam o njemu.Mogla sam bar čekati da se probudi,a ne samo onako nestati,ali zaboraviti će on mene ubrzo.Može on imati koju hoće,a ne mene neku glupaču koja mu samo nestane iz kuće.
Moram prestati razmišljati o njemu.Okej,idemo tražiti posao.
Izašla sam iz kuće i stala na neki kiosk da kupim novine.Sjela sam na neku klupicu i samo prelistala novine,na kraju novina bili su oglasi.
'Tražimo medicinsko osoblje.' kada sam vidjela taj oglas nisam ikljevala.Izvadila sam svoj iPhone 4 i brzo utipkala broj oglasa.
'Dobar dan.' čula sam glas sa druge strane.
'Dobar dan,zovem zbog oglasa za posao.' odgovorila sam,glas mi je drhao.
'Aha,pa voljeli biste raditi ovdje?' upitao me glas.
'Pa da,ovaj ne bi mi bio nikakav problem' glas mi i dalje drhce.
'Dobro,kada bi mogli doći ovdje na dogovor?'
'Mogu bilo kad.' odgovorila sam.
'Bili mogli da dođete sada?' upitao me glas.
'Naravno.Adresa?'
'Dođite ispred stadiona BVB-a'
'U redu.Tu sam za pola sata.'
'Vidimo se.'
Poklopila sam.Brzo sam obukla neku bundu i pulover te dolje tajice.Obula sam vansice i uzela mobitel.Brzo sam izjurila van iz stana i zaključala.
Ubrzo sam se našla ispred stadiona,čekala me je neka žena možda u nekim 30-im godinama.
'Vi ste cura koja je zvala ujutro?' prišla mi je ta žena.
'Da...Ja sam Dea Waldy.' osmijehnula sam se.
'Ja sam Ann Schwaldseinger' pružila mi je ruku i uzvratila osmijeh. *ako ne znate kako se čita 'Schwaldseinger' čita se- Švaldzajnger:-)*
'Uđimo unutra' ovo mi je bilo zbunjivajuće.Ulazimo na stadion?
Ušle smo unutra.Okej,zbunjena sam.BVB traži doktoricu?
'Sjedi.' osmijehnula se.Sjela sam.
'Pa znači radila bi od 7:30 ujutro do 1 popodne i kasnije bi trebala dolaziti kada imaju treninge znači oko 8 navečer do 10 možda 11,a plaća bi bila 3500€.Pristaješ li?'
'Aham.Savršeno.Kada mogu početi?'
'Možeš odmah danas.Dođi ovdje oko 7 navečer,a sad da rješimo papirologiju?'osmijehnula se.Presretna sam,znači plaća je super,radim kada mi paše...Super je.
'Naravno.'osmijehnula sam se.
'Da još nešto,kada putuju ti bi išla s njima kao medicinsko osoblje.To ti je okej?' upitala me.
'Naravno.' samo sam se smiješila ne znam zašto...Bila sam presretna.
Kada smo napokon rješili tu papirologiju.Pozdravila sam Ann i krenula kući.Usput sam kupila neke namirnice za ručak....
♥MARCO P.O.V.♥
Ujutro je nije više bilo u mom krevetu.Ostavila je poruku da je morala ići.To me je jako rastužilo.Ne znam,možda ju više nikad neću vidjeti.Možda više nikad neću moći osjetiti njen miris duge smeđe kose ili njen dodir.Samo je nestala i ne znam hoću li je više ikad vidjeti,a i Nico ju je zavolio kako sad njemu objasniti da je vjerojatni više neće vidjeti?
Ustao sam bezvoljno.Nico se također ustao i protresao glavicom.
'A gdje je Dea?' ubitao me s tužnim pogledom u očima.
'Morala je ići,ali ne boj se opet ćemo ju vidjeti.' osmijenuo sam se,ipako znam da lažem.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dan je bio bez veze vukao sam se po kući,misleći o njoj.Onako sitnoj i sramežljivoj.Što radi?Kako je?Mislili i ona o meni?
Došlo je vrijeme treninga.Upalio sam auto i krenuo.Rekao sam Nicovoj babysitterici(sorry valjda se tako piše) da ga pazi dok se ne vratim.
Išao sam i nisam mogao prestati misliti o njoj.Onako lijepoj i ....jednom riječju savršenoj.U svlačionici su svi bili veseli i smijali se,a ja nisam bio sam prosto loše.Falila mi je,a tako je kratko poznam.
Prvi sam izjurio na teren i onda ugledao nekoga koga nisam niti mogao pomisliti da će biti tu.Ona.Ona,o kojoj mislim cijelu dan stoji tu na terenu.Ipak nije gotovo.
I TO JE TO LJUDI SORRY ŠTO JUČER NISAM POSTAVILA NASTAVAK,AL SAM GLEDALA FILM I TOTALNO SAM SE UŽIVJELA U NJEGA I BIO JE PRETUŽAN.ZOVE SE ' REMEMBER SUNDAY' I JA SAM DOSLOVNO PLAKALA KAKO JE TUZAN FILM I ONDA SAM IZGUBILA VOLJU ZA PISANJE SINOĆ,ALI ETO AKO IMATE VOLJE POGLEDAJTE GA NEGDJE NA NETU FILM JE SAVRŠEN*.*I TO JE TO,MOLIM VAS NEMOJTE ZABORAVITI GLASOVATI I KOMENTIRATI JER MI TO PUNO ZNAČI.I SORRY ŠTO NIJE BAŠ NEŠTO DUGO:// LY ALL♥
