Izletio sam iz auta.
~ Deaaa!!!Čuješ li me?!Deaa!! ~vikao sam što sam jače mogao.
Njene usne se nisu ni pomakle.Suze su se počele slivati niz moje obraze...Plakao sam kao nikada.
~ Ma....r...c....o...? ~ usne su joj se jedva pomaknule.
~ Dea,oprosti mi... ~ i dalje sam plakao.
Kimnula je glavom i osmiješila se samo onako kako je ona znala.
Uzdigao sam se s ceste ,otvorio vrata i položio ju na suvozačevo sjedalo.Brzo sam otvorio vrata,upalio auto i odmah stavio nogu nas gas prema bolnici.
----------------------------------------------------------------------------------
Čekao sam u hodniku dva dana.Ništa nisam jeo.Bila je u komi.Osjećao sam se kao da je već mrtva,a ja sam njen ubojica.Ubio sam najljepše biće na svijetu.Nju.Jedinu.Koja me ja naučila što znaći ljubav....Mog anđela..
Ugledao sam mladog doktora kao dolazi prema meni.
~ Probudila se.Izgleda da će sve biti u redu,slomila je par rebara,iskočilo joj je lijevo rame i koljeno,al hvala nema nikakvih unutarnjih krvarenja ili povreda kralježnice.Imala je sreće. ~ rekao mi je doktor,a ja sam od sreće samo skočio na njega i zagrlio ga najjače što sam mogao.
~ Hvala vam!!! ~ Doktor mi se samo osmijehnuo.
~ Ona je jedan veliki borac,ako hoćete možete je vidjeti. ~ pokazao mi je na vrata sobe 69.Ja sam kimnuo i osmijehnuo mu se.
Pokucao sam joj na vrata.
~ Uđi.. ~ jedva sam čuo njen tihi glas.
Ušao sam u sobu i vidio ju sa osmijehom od uha do uha.
Uzvratio sam osmijeh.Sjeo sam pokraj nje.
~ Dea,molim te oprosti mi...Bio sam gad,sebični gad koji je mislio samo na sebe,ali molim te volim te najviše na svijetu.Ljubavi,molim te oprosti mi.I da mene nije bilo sada ne bi ovdje ležala u bolnicu u bolovima. ~ pognuo sam glavu,a suze su mi se polako slijevale niz lice.Ona mi je podignula glavu svojom tankom ručicom i samo me poljubila,najnježnije do sad.Sat je odzvonio ponoć.
~ Sretan Božić,Woody.Božić je blagdan opraštanja.Oprošteno ti je. ~ na kratko se odvojila iz mog poljubca i nakon slatkih riječi me zagrlila.Njen miris.Ona.To mi je najbolji poklon za Božić.♡
