~Deveti deo~

769 19 1
                                    

Sklanjam se sa Stefana.
"Zao mi je" kazem tiho i on mi uhvati obraze.
"Nemoj da ti bude" kaze mi.
Odlazi gore u svoju sobu. Ulaze smejuci se.
"Nije bilo lose" kaze Kris.
"Ma daj ti si lud" kaze mu i ulaze u dnevnu, Kris drzi Luku.
"Hej!" kazem i oni mi uzvrate, Kris mi daje Luku i ja mu milujem stomak. Budan je i gleda u mene.
"Luka, ma gde si ti ceo dan?" kazem mu veselo a on se nasmeje, ljubim mu glavu.
"Ko me se to uzeleo ha?" gledam u njega a on se smeje, koliko ga volim.
"Ti si sama?" pita me Kris.
"Ne ne Stefan je gore mislim da spava" kazem i pogledam u Val koja mi se smesi.
"Gde je Martin?" pitam ga.
"Nemam pojma, verovatno kod Jane, idem da vidim kako je Stefan, jeste culi da je raskinuo sa Marijom...bas steta" ustaje i odlazi gore. Val me pogleda i djavolski se nasmeje, znam na sta misli, prevrnem ocima ona se smeje.
"Kako je bilo?" pita me.
"Kako sto mislis kako je bilo?" pitam je zbunjeno.
"Znam te u dusu Tara, a i zadihana si kao da si trcala maraton" kaze mi sto me nasmeje.
"Ne nismo" dodam a ona se pravi kao da ne slusa.
"Ozbiljna sam" kazem joj.
"Da da, da odem da vidim kako je on?" kaze mi i pocnem da se smejem.
"Luda si, ali sada ozbiljno" kazem.
"Verujem ti samo se salim" kaze i ustane.
"Hoces da jedes nesto?" pita me odlazeci.
"Ne" kazem kratko i nastavim da ljuljam Luku. Obozavam ovo dete, koliko lici na Krisa to je strasno. Otac mu je normalno da lici na njega. Milujem mu obraz. Kako da kazem Martinu i Krisu. Plasim se njihove reakcije, on ke stariji od mene imao je verenicu a ja imam tek 18 godina, skoro 18. Ne znam sta da radim, morace da prihvate to, i kraj.
Kris silazi i dolazi do mene. Sada cu da mu kazem. Ali sta ako nismo zajedno?
"Hej mogu li da pricam sa tobom?" pitam ga.
"Da sta je bilo?" pita me zabrinuto.
"Ja....htela sam da ti kazem...da ovaj" prekine me.
"Ispljuni Tara" naredjuje mi.
"Hocu da ti kazem da, zelim da budem sa Stefanom" nekako izgovorim a on gleda bledo u mene.
"Ti..ti zelis sta?" pita me tiho. Znala sam da je ovo losa ideja. Trebala sam da cutim.
"Da budem sa njim.." odgovorim tiho i spustim pogled.
"Tara, on...ja ne znam sta da ti kazem, ako si srecna u redu je" kaze mi i ja ga zbunjeno pogledam. Nisam ovo ocekivala, mislila sam da ce da vice na mene.
"Sta?" pitam.
"Vidi, jako mi je bitno da si srecna, ako te on cini srecnom onda budi sa njim" imam osecaj da Val sve slusa iz kuhinje. U uvo se pretvorila i verovatno se jede jer ne moze lepo da cuje.
"Hvala" kazem i on mi prilazi i grli me.
"Ti, Luka i Val ste mi jako bitni i ako te povredi sam cu da ga ubijem" zapreti mi i nasmejemo se. Dajem mu Luku i on ga stavlja na svoje grudi.
"Lici na tebe" kazem mu i on se nasmeje.
"Da znam svi to kazu" kaze mi i ja ustanem.
"Obecaj mi da ces da budes pazljiva" u glasu mu cujem nesigurnost.
"Obecavam" kazem i prodjem pored Val koja mi se smeje jer zna gde idem, prevrnem ocima i idem ka njegovoj sobi. Ulazim a on mi je ledjima okrenut, bez majice gleda u daljinu. Mozda me ne cuje. Pridjem mu i zagrlim ga.
"Hej zgodni" kazem tiho a on se nasmeje. Palcem mi mazi prste i hvata me za ruku.
"Sta radis ovde?" pita me i okrece se.
"Nista, dosla sam kod tebe, rekla sam Krisu da zelim da budem sa tobom, a sada tebi da kazem" odgovorim.
"Ma stvarno" osmehne se i spusta svoje usne na moje. Hvata me za obraze i ljubi me strastveno. Kako mi prijaju.
"Stvarno" izgovorim kroz poljubac. Odvoji se od mene i pogleda me u oci.
"Prelepa si" miluje mi obraz palcem. Osmehnem mu se. Ljubi mi nos i grli me. Drago mi je da je ovde.
"Kris zna, ali Martin ne." kazem mu.
"Pa ako me ne izabaci iz tima bice dobro" nasmejem se.
"Necu da dozvolim to Stefane" kazem mu.
Grlim ga.
"Moram da idem da uradim nesto za skolu" poljubim ga i izadjem iz sobe.
Vec je kasno trebalo bi da spavam rano ustajem, ispiti za fakultet nisu laki a ja radim naporno, nadam se da ce sve biti u redu. Spakujem neke stvari koje ce mi trebati sutra i odem da vidim da li je zaspao, polako ulazim i sobu i vidim ga kako spokojno spava, pokrivam ga, gasim lampu i izadjem iz sobe.
Presvucem se i legnem. Sutra je naporan dan. Jos uvek ga ne poznajem dobro, ali upoznacu ga.
 
Jutro

Budi me alarm i gasim ga, oblacim belu haljinicu uz telo i bele duboke starke. Stavim labelo i izadjem iz sobe, Stefan i Martin doruckuju a Val ljulja Luku.
"Dobro jutro" kazu mi i ja im odgovorim.
"Sto si ti kuci?" pitam Martina i uzimam tost.
"Imamo utakmicu u 3 idemo na trening sada" Boze ko ima trening u 8 ujutru.
"Aha vazi" kazem i uzmem sok.
"Odbacicemo te do skole" doda i ode da uzme stvari isto uradi i Stefan. Val mi pridje.
"Moras da mu kazes" sapne mi.
"Znam" kazem joj jos tise.
Ljubim Luku i izlazim iz kuce. Sedam u kola i oni me odvezu do skole.
"Vidimo se na utakmici" kaze mi Martin i ja izadjem. Grlim Anu i ulazimo u skolu. Ovo je bilo neprijatno, i to bas. Ne znam kako da mu kazem, mozda ga izbaci iz tima, nece nadam se. Znam Martina, voli da se zeza ali ne kada sam ja u pitanju.
"Tara jebote!" vikne Ana i ja se trgnem.
"Zovem te 10 minuta" kaze mi.
"Izvini, zamislila sam se" odgovorim joj. Stize mi poruka od Stefana i otvaram je.
*Srecno u skoli mala ;)*
*Hvalani tebi na treningu zgodni*
"Jao kako je on dusa" kaze mi nakon sto joj kazem da mi je poslao poruku.
Nastava je kao i uvek dosadna, hvatala sam beleske i pratila profesora Miljkovica, volim knjizevnost, a on stalno prica o tome.
"Mislila sam da idemo negde za vikend" predlaze mi na odmoru i slozim se sa njom, treba mi negde da izadjem, proslog vikenda nisam isla nigde a sada hocu ionako je raspust a i bio bi red. Svako vece skoro sedim i ucim, pretvoricu se u knjigu, zelim da upisem taj fakultet.
"Jesi nasla neki stan u Beogradu?" pita me, nisam ni pogledala stanove, idem avgusta sa Krisom i Val. Ona i ja cemo ici na isti fakultet, sto se nase buducnosti tice Ana i ja zelimo isto, da vodimo hotel, da putujemo,da se zabavljamo. Planirale smo da zivimo zajedno ali nismo bas toliko o tome pricale.
"Nisam ni ja" kaze mi nakon sto joj kazem da nisam jos uvek.
"Sta kazes da odemo zajedno da gledamo stanove?"
"Da moze" kaze mi sa osmehom. Obozavam njen osmeh uvek me nasmeje.
"Mozda i nadjemo neki stan sa dve sobe pa stanujemo zajedno" kazem a ona me pogleda.
"Nije losa ideja" kaze i grli me.

Samo jedna zelja🌟Where stories live. Discover now