Samo jedna zelja🌟

~Deseti deo~

Dolazim kuci, nakon napornog skolskog dana uzimam makarone i gledam u Luku kako spava na kaucu okruzen jastucima da ne bi pao. Maleni secer. Prilazi mi Kris.
"Ja idem na utakmicu znam da mnogo trazim od tebe ali molim te mozes da ostanes sa njim" Nenenenene. Jao ne mogu da ga odbijem.
"Da naravno" kazem i osmehnem mu se. Zelim da idem, ali bih radije sedela ovde.
Prilazim Luki i uzimam ga.
"Dobro jutro spavalice" kazem mu.
"Kako si spava? Sta si sanjao?" pitam ga i on mi se smesi.
"Ti si moj maleni andjeo znas? Mnogo te volim. Hocu da ti ispricam nesto, obecavas da nikom neces reci?" zbunjeno me pogleda i ja mu se osmehnem.
"Ima jedna prica o ljudima na nebu, koju je izmislio tvoj tata kada je bio mladji, ja nisam mogla da spavam od nesrece koja se desila tvojoj baki i deki, on mi je pricao tu pricu i stalno je menjao jer je bila izmisljena i nije mogao da se seti kako je isla, uglavnom ljudi koji su na nebu zive u velikom dvorcu od oblaka, kod njih noc je svelitja od dana, postoje igralista za malu decu bas kao ti, stalno je govorio kako u tom dvorcu postoji krevet koji je prazan, za svakog ko nije tamo, da se ti kreveti cuvaju za nas, kada budemo spremni da odemo tamo, kaze da tamo idu dobri ljudi i da im je lepo da imaju sve, nakon sto odu na nebo zaklinju se da ce biti cuvari oblaka, oni nas mogu da nas cuju i vide a mi njih ne, rekao mi je da nas na to mesto jedni jednorozi zlatnog roga i bele grive mogu odvesti. Nije neka prica, znam, ali ne mogu da se setim bolje, oprastas mi? Naci cu neku koja ima dinosauruse, i motore ako ti se vise svidja to" nasmesi mi se i ja se nasmesim njemu. Koliko je sladak.
"To je bilo jako lepo" trgnem se i vidim Val navaljenu na zid.
"Hvala to je sve sto znam" nasmejemo se i ona mi pridje.
"Nisam znala da ti je pricao price" kaze i sedne preko puta mene.
"Jeste, nisam nocima spavala nakon njihove smrti, ne znam zasto ali imala sam nocne more o tome kako odvode Martina ili Kristijana nekad, neki ljudi pretpostavljam on me je smirivao, pricao ovu pricu menjajuci izgled jednoroga ili palatu u kucu ali radilo se o tome da nakon sto covek napusti zamlju ode u nebo i postaje cuvar oblaka, sunca, meseca skoro svake noci bili su nesto drugo" pogledam u Luku zaspao je, izgleda da sam mu dosadila, nasmejem se na tu pomisao.
"Oni te vole" kaze mi.
"Znam, i ja volim njih" odgovorim joj i spustim Luku kako bi spavao.
"Inace bio je budan, sada opet spava" kazem smjuci se.
"Hoces kafu?" pitam je dok ulazimo u kuhinju i ona sedne za sank.
"Da moze i hocu jos jednu pricu" kaze i ja se nasmejem.
"Pa ovo nije prica ali..." kazem i sipam vodu u solje sa braon prahom.
"Kris mi je napravio sator, imala sam devet godina i ogroman strah od groma, kad god bih cula da je oluja napolju u da grmi sakrila bih se unutra, rekao mi je da ce me taj sator otporan na grom i svaki put kada bi grmelo nas troje bismo usli unutra i igrali ne ljuti se covece" kazem joj a ona mi se smesi.
"Nikada mi to nije rekao" zbunjeno je gledam.
"Verovatno ne zeli da se sazna da je on jedna nezna dusa koja obozava svoju sestru, znala sam da ce oni biti savrseni roditelji kada za to dodje vreme" kazem joj i ona se nasmeje.
"Pa ja kada sam bila mala mama mi je citala knjige o princevima, nije mnogo zanimljiva" kaze i ove se smejemo.
"Zasto nisi otisla na utakmicu?" pita me.
"Nije mi se islo" lazem i ona to primeti.
"Cula sam Tara, znam da brine ali ja sam dobro" kaze.
"Proslog puta sam te ostavila samu i zavrsila si u bolnicu" kazem i ona oseti krivicu u mom glasu.
"Zato sto je Luka nestrpljiv" prevrne ocima i ja se nasmejem.
"Cekao je dovoljno" kazem joj i cujem zvono. Val krene ka vratima i Marija ulece kao luda i krene da seta po kuci. Sta ce ona ovde? Nesto je izgubila. Ne razumem.
"Gde je on?! Gde je Stefan?!" vice i Val i ja je gledamo zbunjeno.
"On nije ovde" kaze joj Val.
"Ne odgovara mi na poruke, ne javlja mi se sta se sa njim desava" uzima telefon i stavlja na uvo. Psuje i prekida. Zasto mu uopste pise? Sta se desava?
"Sta se desava?" ubacujem se.
"Moj verenik mi se ne javlja vec par dana tako da ne znam sta se desava" kaze a ja ostajem ukopana u mestu. Njen verenik?!? Sta??? Zar nije gotovo, ne razumem nista. Pogledam u Val i samo odmahnem glavom dok Marija gleda u telefon.
"On ima utakmicu svi su tamo" kazem joj.
"Mozes da mi das adresu molim te?"
"Ovaj da naravno" pisem na papir odresu i dajem joj.
"Hvala ti" kaze i izadje iz kuce.
"Tara.." pocne ali je ja zaustavim.
"Ne zelim da komentarisem, lagao mi je, sve nas, znas sta briga me" smirim se i sednem za sank.
"Sigurna sam da ima objasnjenje" kaze i sedne pored mene stavljajuci ruku na moju.
"I da ima ne zelim da slusam, mrzim laz" kazem joj.
"Sve je u redu duso, idem da proverim Luku i odnesem ga da spava dolazim za dva minuta" kaze i ode.
Lagao je, ne mogu da verujem, toliko i tome da me nece povrediti i o toliko o tom pravilu da nema vezivanje. Moram da se slustim na zemlju dosta mi je toga da stalno zavrsavam povredjena. Moram nekako da skrenem misli sa tog kretena, ali kako? Uzecu da ucim ionako imam da radim seminarski za skolu, pa cu to raditi.
Ulazim u sobu uzimam lap-top i stavljam ga na sank u kuhinji. Skretanje misli pocinje sada.
Nakon dva sata neprestanog pisanja o hotelima i agencijama zavrsavam. Cujem kako dolaze i vidim samo Krisa i Martina. Gde je on? Verovatno sa svojom verenicom. Piju kafu i jedu sendvice.
"Kako su moje devojke?" ulazi Kris.
"Super smo" kaze Val i ja klimnem glavom.
"Ja imam nesto za skolu da radim" ustajem i odlazim u sobu, bacam se kao i uvek na krevet previse sam umorna. Nije joj rekao da je prevario sa mnom. *Nisam je prevario samo sa tobom* odzvanjaju mi njegove reci u glavi, *Nikad nisam planirao da je ozenim*, naravno da je planirao ja sam mu avantura i sala, *Nisam ja tako los* da kako ne! Oblacim pidzame i legnem u krevet. Neko ulazi i ja se pravim da spavam.
"Tara?" cujem mu glas i jezim se.