Samo jedna zelja🌟

~Dvadeset sesti deo~

Jutro

Otvaram oci i osecam toplinu Stafnovog tela iza mene. Spavali smo zagrljeni, izvucem se iz njegovog zagrljaja, uzimam njegovu kosulju od sinoc koja mirise na njega i oblacim je. Odlazim do kuhinje, spremicu dorucak, gladna sam. U frizideru sam nasla jaja i malo slanine. Osetila sam pogled na sebi i okrenula sam se, Stefan je stajao navaljen na zid i gledao u mene.
"Jutro" rekla sam i vratila pogled na tiganj.
"Jutro" prisao mi je i zagrlio me.
"Sta je to?" pitao je.
"To je dorucak" rekla sam i on se osmehnuo.
"Mhm" mumlao je sanjivo.
Zazvonio mi je telefon, Ana.
"Halo" rekla je sa druge strane veze.
"Hej" rekla sam.
"Probudila sam se, glava me ubija, ne secam se niceg a tebe nema" rekla je, ali nije zvucala ljuto.
"Sa Stefanom sam" rekla sam i udarila ga jer je pokusao da ukrade moju slaninu.
"Aa dobro kada ces kuci?" pitala je.
"Ne znam, kasnije" odgovorila sam.
"Ajde kad dolazis uzmi mi neku tabletu za glavu, molim te, mrzi me da idem" rekla je.
"Vazi" rekla sam i prekinula vezu. Sela sam na stolicu pored njega i krenuli smo da jedemo.
"Izgledam kao da nisam spavala cele noci" prokomentarisala sam svoje podocnjake.
"To je zbog toga sto nisi" rekao je i namignuo mi na sta sam ja prevrnula ocima.
"Mislim da moramo jos puno da pricamo, ne ide da se samo kresemo i onda je sve reseno" rekao je, u pravu je.
"Znam, samo ne zelim da nas razgovor upropasti ovo" rekla sam i on me je pogledao.
"Onda necemo da upropastimo" stavio je svoju ruku preko moje.
"Lako je reci" rekla sam.
Uzela sam Ani neki lek, usla sam u stan a ona je sedela sa peskirom na glavi.
"Evo lek" dala sam joj i ona mi se zahvalila.
"Kako si?" pitala sam je.
"Glava me ubija, nego dosta o meni kako to da si noc provela sa Stefanom?" pitala je. Ispricala sam joj sta se desilo sinoc.
"Ti si se bukvalno pretvorila u seks masinu lepo ti on kaze" nasmejale smo se, ne seca se niceg.
"Veljko dolazi kasnije, rekla sam mu da me boli glava i rekao je da ce doci" rekla je.
Istusirala sam se i krenula ka mojima. Da vidim kako im je bilo sinoc. Usla sam u kucu i Luka je sedeo u svojoj ljljasci i grickao nesto. Zagrlila sam Val i ona mi je uzvratila, ostavila sam Anu i Veljka malo da budu sami. Lukica je nesto pricao, presladak je.
"Tara mislim da sam ponovo trudna" sapnula mi je Val. Kad pre?
"Hoces da odem da kupim test?" pitala sam je a ona je klimnula glavom.
Otisla sam do apoteke, kupila test i vratila se kuci.
"Gde su ostali?" pitala sam je.
"Jana je sa Marijom izasla a ova dvojica rade" rekla i ja sam klimnula glavom. Otisla je do kupatila i udarila test. Cekale smo. Nervozna i to se vidi iako pokusava da sakrije.
"Opusti se" rekla sam joj a ona se samo osmehnula.
"Trudna sam" rekla je gledajuci u test. Uhvatila se za glavu i krenula da place, brzo sam je zagrlila, postacu tetka, ponovo.

"Ma da kako ne" rekla sam svadjajuci se sa Kristijanom oko bebe, Val mu je rekla. Zazvonio mi je telefon, Stefan. Nije me zvao ceo dan, odvojila sam se od njih i javila se.
"Hej" rekla sam.
"Hej" rekao je.
"Kako si?" pitao me je.
"Dobro ti?" odgovorila sam, zasto me zove?
"Dobro, kada cemo da pricamo?" pitao me je.
"Ne znam, sada nisam kuci" rekla sam.
"Aha, javi kada budes" rekao je i ja sam prekinula. Zaboravila sam na njega i na sve sto se desilo sinoc. Sta smo on i ja? Sta ako nam nije sudjeno? Mozda nas zbog toga Bog rastavlja? Ali sta ako tako treba da bude? Sta ako treba da budemo daleko jedan od drugog da bi zapravo znali koliko se volimo? Ali sta ako nije tako?
Vratila sam se i smestila Luku u svoje krilo. Svi su komentarisali sinocno vencanje a ja sam se ponekad malo ubacivala. Ne zelim da pricam o vencanju vec o onome sto se desilo posle. Sama pomisao na sve to me cini nervoznom. Ne moze tek tako da uskoci u moj zivot i da ga preokrene za 360°. Previse ga volim i previse sam slaba na njega i znam da cu mu oprostiti, iako znam da ce me ponovo povrediti.
Na putu do njegovog stana sam razmisljala sta zelim da mu kazem. Na pamet mi je palo da mu kazem da sam mislila da sam trudna i da sam uradila test, ali sam odlucila da cutim o tome.
Ruke su mi se tresle kad sam posla da pozvonim.
Imam osecaj kao da cu se srusiti ovde.
"Udji" cula sam njegov glas nakon sto sam pozvonila i usla sam.
"Kako si znao da sam ja?" pitala sam pokusavajuci da se nasalim kako bi mi pomoglo da se opustim.
"Jedino sam tebe zvao" rekao je i usetao u kuhinju. Ima smisla. Kroz glavu mi je prolazilo pitanje *Udaj se za mene*, nisam imala kontrolu nad telom od nervoze. Kako da pocnem?
"O cemu si hteo da razgovaramo?" pitala sam ga. Glas u glavi mi je govorio daj mu do znanja da ga volis, ne budi hladna, ali imala sam osecaj da trebam da budem hladna.
"O nama" stao je preko puta mene. Imala sam osecaj da gola stojim pred njim.
"Dobro, zbog cega?" pitala sam i sela na kauc.
"Zbog toga sto te volim" rekao je.

*******************************

Zao mi je sto me nije bilo, ali sada sam tu, hvala svima koju su glasali i koji citaju moju pricu, nadam se da vam se svidja. Tara i Stefan su jedan cudan par zar ne? Stalno se mire i svadjaju ali su tu jedan za drugog uvek. Pisite pitanja u komentare i vasa misljenja. Do neba vam hvala na podrsci❤❤❤❤