Samo jedna zelja🌟

~Petnaesti deo~

"Zasto si dosao sinoc?" pitam ga i on uzdahne. Sta je sad? Rekao si da ces da mi odgovoris na pitanja.
"Zbog tebe" kaze. Da to sam pretpostavila.
"Zasto zbog mene?" pitam ga.
"Stalo mi je do tebe" kaze mi i ja se sokiram. Sta?
"Nije izgledalo tako pre mesec dana" odgovorim i on se namrsti.
"Da znam, slusaj me, moram da ti ispricam, kada sam krenuo da treniram fudbal krenuo sam da izlazim sa devojkama. Spavao sam sa njima i to je to, onda sam sa dvadeset godina upoznao Mariju, ona nije htela da spava sa mnom i to je ono sto me je privuklo, smuvali smo se i od tada smo zajedno. Mislio sam da je ona prava, ali onda sam sreo tebe, u hodniku drsku i slatku devojku. Od jednom Marija kao da nije postojala. Zaljubljen sam Tara, u tebe, Marija me je lagala" da isto kao sto si ti mene pa to je karma valjda. I mislila sam da je takav, cak i izgleda kao muska drolja.
"Slusaj zao mi je zbog svega, plasio sam svojih osecanja prema tebi, nisam mogao da ostavim to dete bez oca, ali ja nisam otac tog deteta, priznala mi je sve, vikao sam na nju i bio besan, mnogo mi je zao" stavim ruku na njegovu a on gleda u mene. Nemoj da mu popustis. Govori mi glas u glavi ali ne slusam. Stalo mi ne do njega previse.
"Tesko je vratiti poverenje, ne znam ni smem li da ti verujem" kazem mu i sklanjam svoje ruke sa njegovih.
"Zao mi je ali moras da zasluzis poverenje" kazem mu.
"Tara uradicu sve" kaze. Zaledim se. Cekaj sta?
"Sta?" pitam.
"Pogresio sam i zelim to da ispravim" kako?
"Kako? Sjebao si i to mnogo" kako planiras covece. Lagao si me.
"Da znam ali kako da ispravim ako mi ne dozvolis"  u pravu je, zelim to.
"Dobro, kako planiram da ispravis?" mozda gresim, ali kajacu se ako ne pokusam.
"Videces" kaze.
Ulazim u stan i vidim Anu kako sedi na kaucu.
"Hej" kazem joj ali ona ne odgovara. Ne razumem zasto je ljuta?
"Hej" ponovim ali ona cuti. Okej Ana. Ne moras da pricas sa mnom. Udjem u sobu i sednem u fotelju. Ako se ljuti zbog Stefana briga. Moj zivot i ja odlucujem da ga zivim ovako.
Stize mi poruka od Stefana, osmehnem se i zagrizem usnu. Nedostajao mi je.
*Sta radis?* *Nista posebno ti?* Ne moze da izdrzi bez mene.
*Mislio sam da prosetamo sutra* slozim se iako sam malo skepticna sto se tice svega ovoga, plasim se da me ne povredi opet, normalno je.
Odlazim do Ane i sednem pored nje.
"Neces da pricas sa mnom?" odmahne glavom. Tvrdoglava je.
"Znam da se ljuti" kazem i ona me konacno pogleda.
"Da i imam razlog, necu da te povredi, dovoljno si patila ali ti radis suprotno, bacas mu se u ruke cim ti kaze nesto lepo" kaze i to me pogodi.
"Ne bacam mu se u ruke! Ne znam ni sama sta radim" priznam i ona se sarkasticno nasmeje.
"Znas, volis ga" to nije tacno. Ne mogu da volim nekog kog ne znam. Mogu li?
"Ne! Ne volim ga! Pruzam mu sansu, Ana za razliku od tebe ja znam da oprostim" gleda u mene i ne progovara.
"Oprastas mu znaci, sto te jebao kao kurvu i otisao, jos te i lagao!" kaze i zacuti. Slana tecnos pada na moje koleno.
"Izvini ja ne znam zasto sam to rekla" krece da mi se priblizava ali ja ustanem.
"U redu je kurva ti oprasta" jedva izgovorim i uletim u sobu. Krenem da se pakujem. Zasto je to rekla? Ne mogu da verujem.
Izlazim iz stana i brisem suze. Zovem Stefana. Pojma nemam zasto.
"Hej" kaze mi.
"Hej da li si jos u Beogradu?" pitam dok vadim maramice iz torbe.
"Jesam, jesi dobro?" pita me i ja krenem jos vise da placem. Sjajno opet ce me videti uplakanu ako je jos uvek tu.
"Jesam, zasto places?" pita me nervozno
"Da li te neko dirao? Jesi dobro?"
"Jesam sve je u redu mozes da dodjes po mene ja sam ispred moje zgrade?"
"Dolazim" prekidam i sedam na klupicu ispred zgrade.
Sedam u auto. Trebalo mu je pet minuta.
"Mozes da me vozis kuci ako nemas nikakvih obaveza?" pitam ga.
"Imam samo tu nesto da pokupim pa cemo da krenemo" kaze mi i ja klimnem glavom. Navalim se na prozor. Imam nekoliko propustenih poziva od Ane. Ne zelim da se javim.
"Uzeo sam ti vodu, ugledas bledo, jesi gladna?" pita me i ja odmehnem glavom.
"Uzecu ti nesto da jedes" kaze ali ga zaustavim pre nego sto izadje.
"Nemoj, nisam gladna"
"Jesi, bleda si" zatvorim oci i on izadje. Jesam li? Pogledam se u ogledalce. Zombi. To je zbog plakanja. Ne znam zasto me je pogodilo ovo ovoliko, mozda zbog toga sto je u pravu. Mozda nisam trebala da mu oprostim. Ali zelim ovo. Zelim njega. Ocajna sam. Tako ce i biti. Radim ono sto zelim a sada mi je jedina zelja da on bude tu, da bude pored mene.
Vidim ga u daljini kako nosi kesu sa hranom i picem. Predivan je, obozavam nacin na koji hoda, kako namesta kosu a ona ga ne ne slusa pa mu ponovo pada. Obozavam to sto ce sada da sedne pored mene, sto brine.
"Mislio sam da uzemem sendvic za mene ali nisu imali pa sam uzeo picu" kaze i pruza mi katrtonsku kutiju.
"Uzeo s vodu i neki sok" stavio je izmedju nas kesu sa vodom i sokovima i ja se osmehnem.
"Hvala" zahvaljujem mu i krenemo. Uzela sam parce pice i stavila malo kecapa.
"Imam utakmicu za dva dana, hoces da dodjes?" klimnem glavom i mumlam. Smeje se i pogleda u mene pa vrati pogled na put ispred nas.
"Ne zelim da kvarim sve ovo, ali sta se desilo?" pa moja najbolja drugarica me nazvala kurvom jer sam spavala sa tobom.
"Ma posvadjala sam se Anom" to je istina, ali necu da mu kazem sta se stvarno desilo.
"Zao mi je, jesi dobro?" hvala Bogu pa me ne pita zasto.
"Aha jesam, havla" zahvaljujem mu i on se nasmeje.
"Ovo je cudno" kazem jer tako mislim. Do juce smo se svadjali a sada sedimo i smejemo je, jedemo picu?
"Sta to?" pita me iako zna na sta mislim.
"Sve ovo sto se desava" nisam mislila da ce biti ovako.
"Mozda je malo sebicno, mislim jeste, ali ja zelim ovo, zelim da sam sa tobom, samo sa tobom" udahnem duboko, nije sebicno, zelim i ja tebe.
"Ne, nije sebicno" kazem i on se osmehne.
Bar jednom znam sta zelim. Da i ja njemu kazem?
"I meni je drago da sam ovde sa tobom Stefane" kazem mu i on se nasmeje.
"Znas zelim da te odvedem negde"  jao kako je sladak.
"Gde??" kazem znatizeljno, gde da me odvede.
"Na moje tajno mesto" kaze mi. Pa nisi mi rekao gde je ne vazi se.
"Novi Sad je pun lepih mesta" u pravu je jeste.
"Gde idemo?" uzbudjenje u meni raste. Zelim da idem sa njim.
"Strpi se malo" nasmeje se. A ja prekrstim ruke.
"Hej, hej, ne duri se" na radiju pocinje pesma. Lepu zenu lako zavolis a ti si lepa ko nijedna... Cujem ga kako tiho peva pa mu se pridruzim.
"Uzela si oci moje druge ja da ne gledam, uzela si sluh da sapat drugih zena ne slusam, uzela si zivot moj sreca ne otpisala kad si mi se osmehom na srce ti potpisala" pevamo zajedno i on se smesi. Jao Boze koliko je sladak. Smesi se kao malo dete. Mozda i jeste to, samo krije, stavi masku ozbiljnog coveka, a duboko u sebi je mali decak zeljan paznje.
"Drago mi je da se zabavljas" kazem kroz osmeh.
"Veoma" kaze dubokim glasom.
Krenuli smo kroz neku sumu, gde idemo??
"Okej ovo je savrseno mesto da me ubijes i zakopas" krene da se smeje.
"To je ono sto planiram" kaze kroz smeh.
"Okej zavezi oci" da uradim sta.
"Nee" kazem i on staje i uzima svoju trenericu i vezuje mi oci. Ovo je nepravda.
"Tako" cujem ga kako se smeje. Ova trenerka mirise na njega. Umirem. Znaci nemam pojma gde idemo, vezane su mi oci nista ne vidim. Ali bar ova trenerka lepo mirise.
"Stigli smo ne skidaj to" cujem ga kako izlazi a ja ostajem unutra sama. Otvaraju se vrata i hvata me za ruku.
"Pazi, malo je strmo" kaze i ja posrnem.
"Wow" kazem i on se nasmeje.
"Nije smesno ne vidim kuda idem"
Odjednom me uzima u ruke. Pa bar cemo zajedno da padnemo. Zasto me nosi, znam da hodam! Ali je tako slatko. Spusta me dole i ja stavljam ruke napred trazeci ga. Skida mi trenerku sa ociju.
Ispred nas je malen drveni stocic i klupice jedna naspram druge. Jezero koje oduzima dah. Wow. Klupica stoji odmah pored i vidim neke papire na njoj.
"O Boze sta je sve ovo?" pitam zadivljena pogledom.
"Svidja ti se?" kaze sav srecan.
"Zezas? Prelepo je!" kazem i zagrlim ga. Mozda nisam trebala. Ma briga me htela sam. Uzvraca mi zagrljaj i ja se pomeram od njega.