Samo jedna zelja🌟

~Dvanaesti deo~

"Nisi laka? Izvini nisam ja taj koji je hteo vec ti znas i sama sta si rekla" da znam ali ti si taj koji je rekao da budem sa tobom!!!! Rekao je to!!! Vikala bih na sav glas sada i jebela bi mu mater, ali se suzdrzim. Osmehnem mu se.
"Znas sta u pravu si dragi, zelim vam svu srecu" kazem i odsetam od njega. Prilazi mi Martin i ja mu se osmehujem.
"Kako se provodis?" drzi viski u ruci i smesi se.
"Jako lepo zapravo" odgovorim na njegovo pitanje iako znam da je to laz. Uopste mi nije lepo i zelim kuci.
"Cuo sam da je Marija trudna jesi im cestitala?" SOK! Mislim da cu da se onesvestim. Ona? Trudna?! Zbog toga mu je oprostila, zeli da budi srecna porodica.
"Ovaj da jesam" kazem jedva i sednem za svoj sto.
Sve se je super, svi se zabavljaju i uzivaju a ja sedim i gledam u prazno, za par nedelja cu dobiti dozvolu i otici cu za Beograd, ne mogu da ih gledam jednostavno, ne mogu, kako setaju bebu, kako su srecni.
"Zeleo bih da ostatak svog zivota provedem sa tobom, volim te mnogo, da li hoces da se udas za mene?"
"Da!" svi aplaudiraju a ona krece da place, Martin je grli i svi im cestitaju.

Ulazim u sobu i skidam stikle i haljinu. Udjem u kupatilo, skidam sminku i perem zube, vracam se u sobu i oblacim pidzame i nazovem Anu. Ispricam joj sta se desilo veceras a ona me slusa, kazem joj kako zelim da odem u Beograd. Da se preselim i ona se nudi da ide sa mnom ranije kako bi upoznala Beograd malo bolje. Dogovaramo se sta cemo da radimo na leto, gde cemo da idemo. Smejemo se i prekidamo, necu pakovati stvari jos sutra cu kada nadjemo stan i ako uopste nadjemo stan.

Jutro

Budim se i ugledam Luku pored sebe i Val kako sedi. Pozelim im dobro jutro i grlim Luku. Sreca moja mala.
"Jesi sigurna da zelis da ides?" pita me tuzno. Znam koliko joj je tesko, jer ostaje sama ali Jana ce da se preseli ovde za koji dan pa nece biti.
"Da sigurna sam" kazem joj.
"Nije razlog ono sto se desilo sinoc? Mislim znam da ti  je tesko zbog toga " kaze mi a ja odmahnem glavom ako kazem da nije nece da mi veruje jer zna da lazem. Ona me tuzno pogleda, samo klimne glavom i izadje zajedno sa Lukom. Nedostajace mi previse i Kris i Martin.
Oblacim nike sorc i majicu, obuvam patike i izlazim iz sobe. Ulazim u kuhinju i vidim da svi sede za sto i doruckuju palacinke. Sednem sa njima i jedemo zajedno.
Zovem Anu da vidim da li je spremna i ona ki kaze da ce da me pokupi u devet. Stavim maskaru i korektor a labelo ponesem ako mi se osuse usta.
Uzmem nam neke grickalice cekam da dodje. Pozdravljam se sa svima i krecem ka Aninim kolima, ona je polozila pre mene i dobila je dozvolu. Sednem i krenemo.
Nakon sat ipo koncerta u kolima stajemo i krecemo ka prvom kompleksu. Upoznajemo se sa menadzerom i on nam objasnjava sta sve ima u okviru zgrade, pokazuje nam prvi stan i ja se vec zaljunljujem u kuhinju, skroz je moderna i jako mi se dopada ima sank na kom se nalazi sudopera sto mi se jako dopada, odmah pored kuhinje je dnevni boravak i dopada mi se jer je sve otvoreno, ima dve velike sobe i jedna manja, tri kupatila sa sivim plocicama, ovaj stan je definitivno prelep.
Izlazimo iz zgrade.
"Ovaj je prelep, jako mi se dopada a trecu sobu mozemo da koristimo kao radnu sobu" predlaze i ja se slazem sa njom.
I tako smo tri sata razgledale stanove, ali definitivno nam je prvi omiljen. Tako da se vratimo tamo. Dajemo im nase papire i sve ostalo sto je trebalo i oni nam kazu da ce da nas zovu u toku dana da nam jave. Odemo do kafica i popijemo kafu pa krenemo kuci. Ni jednom me nije pitala za Stefana i Mariju i zahvalna sam joj na tome. Dolazim kuci i ulazim pod tus, vracam se u sobu i pakujem stvari, ako nas nazovu imamo stan. Nakon sat pakovanja odece, odlazim da jedem i bas tada nazove me menadzer da mi javi da ce sutra da nam da kljuceve, sto znaci zvanicno je, selim se i zaboravicu na Stefana i sve ostalo. Volela bih da je sve okej i da mi se on nikada nije desio. Ali ne mogu promeniti to. Trebala bih pogledati nemstaj za nas stan jer nemamo nista. Ulazim u radnju i razgledam namestaj za svoju sobu. Nasla sam nekoliko stvari koje su mi se dopale.
"Hej Tara" kaze mi neko iza mene i ja se okrecem. Stefan. Ovaj dan ne moze biti bolji. Ne odgovaram mu i nastavljam da razgledam.
"Sta sada ces se praviti da mene znas?" pita me ali ja ne stajem vec nastavljam. On krece za mnom.
"Tako je" kazem mu i stanem a zatim ga pogledam pravo u oci.
"Slusaj me sad, idi svojoj zeni a mene ostavi na miru, ispala sam laka devojka jer sam spavala sa tobom i necu ti dozvoliti da se igras sa mnom, jer nisam tvoja igracka a sada idi kod svoje zene i budite srecni, ali znas sta najbolje od svega je sto ja necu biti tu da to gledam" kazem i ne verujem sta sam sve rekla.
"Gde ides?" pita me i ja jos uvek ne mogu da verujem da prica sa mnom.
"Daleko od tebe, tvoje zene i vaseg deteta" kazem i krenem.
"Zao mi je zbog svega Tara" kaze i ja krenem ka kuci.
Majmun jedan mrzim ga! Uvek sve unisti svaki put. Odnesem stvari kuci i odlucim da izadjem sa Anom na pice, cekam je da me pokupi i odemo u kafic.
"....stvarno ne verujem kako i dalje prica sa mnom" pricam joj o susretu sa Stefanom.
"Tara moram da ti kazem nesto, ali obecaj mi da neces nikom reci" ona zna da ja cuvam tajne, to nece biti problem.
"Obecavam Ana, znas da necu nikome reci" kazem joj i ona krene.
"Znam da mozda nije istina ali ta osoba nema razlog da me laze, cula sam da je Marija prevarila Stefana" Cek, cek sta?? Ona njega sta?!
"Da li me ti zezas?" pitam je a ona odmahne glavom.
"Spavala je sa mojim ocem" STA?!
"Molimm?!" viknem i ona me ucutkuje. Ma sta je ovo neka spanska serija?!
"O Boze Ana, nisam znala" kazem i grlim je. Sve ovo vreme smo pricale o meni i Stafanu.
"Tako mi je zao" kazem i ona se udalji od mene.
"Ne u redu je imala si svoje probleme razumem te" kaze mi, osecam se lose jer nisam bila tu kada sam joj trebala.
"Trebalo je da mi kazes" kazem joj i ona me pogleda.
"Zapravo sam sve vreme znala da vara mamu" kaze i ja je tesim.
"Ne zasluzuje vas" ona se smeje. Tako smo provele ostatak dana smejuci se, setajuci i razgledajuci odecu dogovorile smo se da cemo sutra krenuti sa nasim novim zivotima, bez proslosti, fokusiramo se na nasu buducnost.