FuckBoy

2.deo-"Zasto me mrzis"

Nakon nekih 20 minuta pesacenja konacno stizem do moje kuce. Vrata su zakljucana pa otkljucavam i pre nego sto ulazim stavljam osmeh na lice da ne brinem majku. U dnevnoj sobi ne zaticem majku, odlazim do kuhinje, ni tamo je nema. Mozda je na poslu mislim da joj smena jos traje. Odlazim brzo do njene sobe i tamo je zaticem kako lezi. Verovagno je umorna .Znam da jeste. Ne pitam je nista jer mi nikad ne bi rekla da je umorna vec bi ustala i radila sve poslove kao da nije. Ne pitam je nista da je ne bih probudila i uplasila vec dazim do kuhinje da spremim rucak da joj pomognem. Danas se je vratila brzo s posla. Nakon 20 min spremila sam rucak i postavila sto. Cekala sam je dugo da dodje i nije izlazila iz svoje sobe. Otisla sam da je pozovem jer mora da jede pa nakon jela neka odmara ja cu pocistiti sve. Kada ulazim u sobu idalje spava. Ne pomera se. Stajem do nje i lagano joj hvatam ruku.

"Mama, spremila sam rucak, hajde ustani" kazem dok joj lagno pomazem da ustane.
Ne izgovara nista, mislim da nema snage.
"Lena, duso, stigla si!?" Kaze praveci se da je okej a jedva izgovara reci. Milujem joj obraz i polako je podizem. Ali ne uspevam.
Odjednom se trza iz moje ruke i jedva ustaje u sedeci polozaj.
"Sad ce mama da spremi rucak, izvini."
Kaze. Znam da ne moze. Znam da je previse bolesna. Zelim da se vrati ona zena koja je bila dok nas nije ostavio. Ne zelim novac i skupe stvari vec zelim nju zdravu. Ne mogu, tesko mi je da je gledam ovakvu.
"Ne, mama lezi, spremila sam nista ne brini"
Jedva se nasmejala, snaga joj svakim minutom sve vise ponestaje. Pomazem joj i ostavljam je da lezi. Odlazim do kuhinje i donosim joj rucak koji sam spremila u sobu. Polako otvaram vrata i ulazim, ostavljam joj hranu na stocicu pored i ljubim je u celo pa odlazim tiho zatvarajuci vrata za sobom. Jela sam sama, to mi ranije nije smetalo kad je mama na poslu ali kad je bolesna me boli. Svakim trenom mi sve vise i vise raste bol u grudim. Nakon sto sam zavrsila s jelom ustajem i pospremam sto,perem sudove i cistim celu kucu. Kuca je uglavnom cista ali ovog puta majka nije mogla da sredi. Sirota. Zao mi je. Ona je jedina koju imam. Sa debilima iz skole se ne duzim, nemam prijatelje, imam smao nju.
Spreman stvari za sutra i presvlacim se u pidzamu lezem i ubrzo mi se oci sklapaju i zaspala sam razmislajuci o majci.

Budi me alarm ovog puta na vreme. Oblacim se brzo da ne bih opet zakasnila i susretala se s mnogim delikventima kao juce. Uzimam ranac i izlazim iz sobe. U kuhinji vidim majku koja uzima lekove. Prilazim joj polako.

"Dobro jutro, da li si dobro?" Pitam i ako znam da mi nikad ne bi rekla i da nije.
"Da, dobro sam." Da ocekivala sam taj odgovor. Ona je borac, nikad nije rekla da nesto nema ili da nije dobro.
"Neces ici danas na posao." kazem joj s malo povisenim i ljutitim glasom jer mi govori da je okej a vidim da nije.
"Lena, znas da moram." kaze mi tihim bespomocnim glasom. Klimam glavom i obavijam cvrsto ruke oko njenog struka. Ne vredi da se sad ljutim na nju.
"Ako ti bilo sta zatreba samo me pozovi, docicu brzo iz skole." kazem dok je jos cvrsce grlim.
"Hvala ti za veceru sinoc." kaze.
Poklanjam joj osmeh i krecem da napravim dorucak za nju. Ja necu jesti jer nikad ne jedem ujutru ali njoj moram da spremim.
Gleda me i ne izgovara nista jer nema snage. Jedva odlazi do stola i seda. Kada sam joj spremila brzo je ljubim i izlazim iz kuce.
Malo sam pozurila jer ovaj put ne zelim da kasnim. Trcim na sprat i kada stizem na sprat ubrzo shvatam da nemam danas casove na ovom spratu vec dole imam matematiku. Sjajno. Ova skola je definitivno prokleto mesto.

Uroseva perspektiva:

Probudio sam se na prvo zvono alarma. Brzo ustajem i navlacim crne pantalone, crnu majicu uglavnom sve u crno. Izlazim iz kuce kau furja. Odlazim do kola i ovaj put ne cekam nikoga i odlazim sam.Verovatno ce mi se posle ljutiti jer ih nisam cekam ali zabole me za njih. Parkirujem kola ispred skole na svoje uobicajano mesto i istrcujem iz kola pravo ulazim u skolu. Idem od ucionice do ucionice i trazim je. Ne mogu da je nadjem, u svaku ucionicu pitam neke debile obicno ili ne znaju ko je ona ili dobacuju ruzne reci na spomen njenog imena. Ne znam sto je svi mrze i sto im smeta. I ne zanima me samo zelim d aje upoznam da saznma nesto vise o njoj. Bar mi je jedan debil rekao da se zove, Lena. Moram da je pronadjem.Prosao sam sve ucionice na donjem spratu pa krecem ka gorenjem dok trcim. U susret mi nailazi neka osoba i udara u mene. Podizem pogled i to je ona. Vracam se nazad udara me ramenom o rame i prolazi pored mene. Izlazi trceci u dvoriste i ja krenem ds trcim za njom.
"Stani!" vicem i ne zeli da stane pa je hvatam za ruku i okrecem je ka meni.
"Nemoj da ti je palo na pamet vise da me dodirujes!" kaze glasno dok mi otima ruku iz moje. Boze koliko je tvrdoglava. Zasto je ovakva prema meni. Nisam joj nista lose uradio. Samo zelim da je bolje upoznam. Znam samo njeno ime. Smiruje me i treba mi. Zelim je. zelim da je samo moja za nijednu devojku se nisam nikada interesovao. Zelim da ona bude samo moja. Dok ja razmisljam kako je lepa i kako me smiruje ona se okrece i odlazi.

"Cekaj, molim te!" kazem polazeci ka njoj.
"Sta hoces?" kaze. Namrstena je jos od juce kako sam je video ima probleme sigurno.
"Ajde, vec kasnim imas 3 minuta!" kaze mi. Dobro i to je dovoljno za pocetak.
"Ti si Lena?" upitam je da bi se zvanicno upoznali. Taman kad sam pomislio da ce konacno normalno razgovarati sa mnom...
"Znam, znam kako se zovem."kaze sarkasticno.
"Ja sam Uros." kazem ignorisajuci njen sarkazam dok razgovara sa mnom.
"Pa? Znam ja dobro ko si..." cekaj sta?
"Kako?" osmehnula se i nista nije odgovorila ali nije imala onaj lep osmeh nego sarkastican. Znao sam da me zna kao svi.
"A verovatno i ti mene znas, zbog raznih traceva tako da ako zelis da me ismejavas odmah predji na stvar pa da mogu idem." kaze. wow to je zvucalo bolno. Zao mi je. Ali nikad nista lose nisam pomislio o njoj. Prekrasna je. Nije kao ostale. Ne zelim da je ismejavam samo zelim da je bolje upoznam...
"Ne, ne zelim."
"Zasto me mrzis?" brzo je pitam.
"Takve kao tebe najvise ali ne podnosim sav muski rod." ponovo nabacuje sarkastican osmeh i pravi usne u ravnu crtu. Zbunjuje me ali u isto vreme i puni energijom. Nikad do sad nisam sreo sebi slicnu a ona, ona je drugacija od svih ona je toliko sjajna...
"Cekaj, zasto mrzis sav muski rod i sto mene najvise?" pitam je i ako nisam siguran da li zeli zaista da znam odgovor.
"Ehej, dosta pitanja." okrece se i bez i jedne reci odlazi zureci ocigledno kasni. Ovaj put je pustam i ne pratim je. Cekaj. Jel ona to meni upravo rekla da me mrzi? Moram da saznam zasto mrzi sav muski rod. Necu odustati. Moram da saznam. Mora da bude samo moja. Toliko mi ocajnicki treba. Samo kad sam pored nje osecam se dobro cak i ako me ona mrzi i dok prica sa mnom ne koristi nista drugo sem sarkazma, ali necu odustati. To je jedino sto znam sigutno...

____________________________________________

Hej,vevo nastavka ove nove price, nema mnogo vas koji je citate ali svakako mi znaci...Necu je objavljivati zbog drugih nego prvenstveno zbog sebe..Drago mi je i vas malo sto ima sto citate. Hvala Vam i vote za nasatvak❤❤🥰🥰