FuckBoy

8.deo-"Nestaje puls"

Nakon onoga sto sam videla kod skole Uros mi se jos vise smucio. Znam ga kakav je. Jos vise mi se gadi sav muski rod. Trcim do kuce da ne bih progovorila vise ni rec s njim, podsetio me je na oca. Opet. Suze su mi se slivale dok sam ga gledala. Jedva sam se smirila do kuce. Sve slike iz detinjstva su mi se pojavile. Pred vratima moje kuce sam obrisala suze i usla nasmejana. Ne zelim da brinem majku. Majka je lezala. Ne pomera se. Prizor je jeziv. Previse je bolesna. Jedva dise i jedva prica. Svakim danom je sve gore i gore. Kaslje suvo i i jesva ustaje u sedeci polozaj kad dolazim u njenu sobu.

"Hej,mama jesi li dobro?" pitam cisto da je pitam a vidim da nije.
"Jesam." kaze i znam, znam laze kao i uvek. Ne zeli da me brine. Ali vidim da nije dobro.Nije jela nista citavog dana.
"Da ti napravim veceru?" upitala sam je kad sam videla da vec spava.

Uzimam da je pokrijem ali izgleda da se nije uspavala. Bleda je. Bledja nego ikad do sad. Ruke su joj hladne i jedva osecam puls.
Ne znam sta nije u redu. Drmam je po ramenu ali nista. Izgleda da se onesvestila.
Milion miski mi prolaze kroz glavu. Ne znam sta da radim. Da zovem Urosa nema sanse. Ne treba u sve da se mesa a i nema sanse posle onoga da ga zovem. Kreten.
Ni ne primecujem a vec placem. Cutim a vristim u sebi Zelim da trcim do telefona da zovrm hitnu pomoc ali stojim zakopana u zemlju. Brzo se trzem iz tog stanja i zovem broj hitne pomoci. Brzo su dosli.Izneli su je na nosilima. Zakljucala sam vrata i otrcala do vozila hitne pomoci. Stavili su joj masku kiseonika ali dva doktora su jos uvek bila tu. Jedan je spremio neku inekciu da je probudi valjda. Ne znam ali prilazkm tamo i gledam jadnu majku kako lezi. Stojim u mesto gledajuci u nju otvorenim ustima.
Prekida me jak glas.

"Jel ides?" doktor me trze iz misli i klimam glavom pa ulazim u vozilo.

Verovatno bih mu se sad razdrala i rekla da je kreten sto prica sa mnom a ne ide da spasi zivot mojoj majci ali ipak nemam snage. Jedan od doktora je ostao pozadi sa mnom i mamom dok je drugi otisao do vozaca. Krenuli smo i put od kuce do bolnice mi se ucionuo toliko dug da sam se nervirala i stalno gledala na sat. Stigli smo ispred bolnice. Otvoeili su vozilo pozadi i stavili je na pokretan krevet. Napolje su izasla jos cetiri doktora i jedna medicinska sestra. Medicinska sestra je drzala visoko balon infuzije koji su joj doktori prikljucili jos na putu do bolnice. Izasla sam iz vozila i ne mogu da verujem. Odveli su je ne znam ni ja kuda.
Usla sam unutra i naravno docekala me je ona retardirana likusa za recepsijom kao prosli put. Ocekivala sam da mi kaze nesto ali samo me je pogledala pa spustila pogled. U njenom pogledu krilo se nesto sto ona zna vise od mene.  Briga i tuga ispunjavali su njene oci. Otrcala sam do vrata sale u kojoj su odveli moju majku ali kada sam usla bilo je mnogo doktora unutra.

"Izvedite je napolje, ne sme da bude ovde brzo!" Cujem jedan grub glas.Ignorisem ga ali mi se sve razjasnjava kada me dvojca izbacuju van sale. Otimam se ali jaci su milion puta od mene. Suze mi brzo stizu jedna drugu. Vristim. Ovaj put bukvalno vristim i vicem an njih. Zelim da sam tu uz nju al znam da nesto nije kako treba. Poslednje sto cujem prenego sto su me izbacili je "Nestaje puls" rekao je jedan od doktora. U tom trenutku su me izbacili.
"Moras da ostanes ovde!" vikao je na mene jedan od dvojice doktora.
"Zelim unutra!" vikala sam podjednako glasno kao on. Nervira me. Kako ne razume. Majka mi je. Zelim da sam blizu nje. Ona jejedino sto volim. Jedino szo ima. Plac me nadjacava. Doktora ne zanima sto placem verovagno to gled asvaki dan ovde ali meni se srce cepa. Pluca me bold od plakanja i jedva dolazim do vazduha. Osecam kao da cu se ugusiti koliko placem.
"Prestani, mogu ja ostati ovde celu noc sa tobom i govoriti ti kako moras ostati ovde ali moram unutra tvoja majka nije dobro moram da idem tamo mogala bi da..." staje na pola recenice. Po njegovom izrazu lica cini mi se da nije zeleo nista da kaze i da je to rekao slucajno.
"Dovrsi! Mogla bi sta!" Vikala sam na njega kroz plac. Doktor zapravo nije bio doktor vec asistent ali izgleda kao 5 godina stariji od mene. Udarila sam ga u grudi dok sam vikala nije rekao nista samo utrcao nazad u salu. Odlazim i sedam na stolice ispred. Strah me hvata i mislim da cu posle ovoga zamrzeti bolnice. Toliko glasno placem da verujem da se moj plac cuje dve ulice niz ovu. Koliko god terala sebe da prestanem ne mogu. Znam da nije dobro. Uopste nije dobro. Zelim da imam zdravu majku. Ne zelim da prolazi kroz ovo. Zelim da je opet kao nekad. Ne treba mi novac treba mi ona ziva i zdrava. Ne mogu d ashvatim kad ljudi misle novac je najvazniji, ne, nemas sve ako imas novac. Meni ne treba nista samo moja majka. Ne mogu da podnesem da gubim jedinu osobu u mom zivotu. U pogresnom momentu zvoni mi telefon. Iskljucujem poziv kad vidim da zove Uros. Jos on debil mi hvali. Bacam teleofon da se cudim kako nije pukao. On nije al ja jesam. Udaram rukom od stolicu na koju sedim cupam kosu i vrsistim. Ne mogu, moja majka ce biti dobro. Prilazi mi ona zena s recepcije.
Ocekivala sam da ce nesto da mi lose kaze,uradi ili da ce me zbog velikog histerisanja izbaciti iz nolnice ali nije.
Mislim da me konacno razume. Peilazi mi i grli me sto je cvrsce mogla.bMazi mi kosu.

"Sve ce biti u redu." kaze smireno ali idalje ima onu uplasenu facu od malopre koja mi govori da ce biti sve drugacije nego sto joj izlazi iz usta. Njen zagrljaj me je malo smirio i nakon 3 minuta me pusta iz zagrljaja i sedam nazad na stolicu. Seda do mene.Naslanja mi glavu na njene grudi kao da mi je majka. Opusta me i tonem u san kad sklapam oci ali mi se neprestano vrti ona recenica u glavi od malopre:
"Nestaje puls."