FuckBoy

7.deo-"Cekacu te"

Malo kasnije mi se zavrsava smena. Odlazim do prostorijice iza kuhinje i oblacim moju odeca. Sklapam odelo za rad i stavljam ga u ormaric pored. Izlazim a vec je mrak. Stavljam kapuljacu, volim kad idem po mraku. Ni ne primecujem kad me neko okrece na drugu stranu. Skidam kapuljacu i gledam u poznato lice. To je Uros. Znala sam.
Znala sam da nece odustati. Gledam ga i nista ne govorim.

"Hej." Kaze prvi. Ima veliki osmeh na licu. Sigurno mu nesto treba.
Ne progovaram nista samo ga gledam i ocekujem da kaze sta zeli. Gleda me malo razocarano jer sam ga izignorisala. Kako dobro glumi. Osmeh mu na kratko nestaje s lica.
"Znas,pomazem ti." kaze i osmeh mu se opet vraca.
"Da, to je okej, hvala ti, ali ne moramo sada da budemo nerazdvojni." kazem. Covece nekad se zapitam kako mogu biti tako ljubazna bas je retkost. Ljubazno zvucim a suzdrzavam se da mu ne opalim samar jer se smeska i gleda me onim krupnim smedjim ocima a potseca me na mog oca.
Nisam ni skapirala da nesto govori dok mi nije poceo mahati ispred ociju rukom
"Hej,jesi li dobro?" kaze i mogu cuti zabrinutost u njegovom glasu.
"Aha,samo sam se setila necega." kazem ali zapravo to nikad nisam ni zaboravila pa da mogu da se setim. Stalno mi je u mislima kako otac tuce majku kad sam bila dete. Sirota. A sada lezi nepomicna. Znam da nije dobro jos me sad Uros zamajava umesto da idem da budem s majkom.
"Kako god." kaze i spusta ramena.
"Ako je to sve ja bih da krenem."vkazem malo sarkasticno i krecem ka kuci.Vidim da me neko prati. Znam da je Uros. Okrecem se ka njemu.
"Sta sad zelis?" pitam kao da zelim da ga se resim. I zelim. Ne zelim da me svuda prati. Jos vise me potseca na proslost. Nervira me i to sto mi pomaze ne daje mu nista za pravo.
"Da te otpratim, da stignes bezbedna." kaze.
Covece ovaj lik je bas uporan.Nikako da odustane.
"Hoces li ikad da odustanes?" pitam i stvarno to zelim da znam. Mora da zna da ja nikad necu biti srecna u njegovoj blizini uvek ce me potsecati na samo lose stvari.
"Ne, necu."kaze kroz osmeh. Izgleda lepse kad se smeje. Sta? Sta ja to dodjavola mislim.

"Epa trebalo bi, kada sam ja isla po mraku s kapuljacom na glavi ti nisi bio rodjen doslovno." kazem i kad razmislim sta sam upravo rekla. U pravu sam stvarno to mislim. Ne bojim se mraka. Mrak mi prija. Stavljam kapuljacu da se ne susrecem s ljudima i tako mi je celoga zivota. Tako mi je mnogo bolje. Ne moram svakom da objasnjavam zasto sam takva. Zato i mrzim sve ljude. Nema onih koji hoce da ti pomognu dobro Uros se pravi u pocetku. Svi du isti.Muski rod mrzim najvise a devojke? Devojke samo ismejavaju i ako nikad ni ne znaju nista u vezi sa mnom.Neka neko ko zeli da me ismejava obuje moje cipele prodje kroz sve sto sam ja prosla pa neka mi tada nesto kaze. Misle da je svima lako u zivotu kao njima. Ne verujem ni da je njima lako ali to skrivaju i prave se ne porazive.
Prekida mi misli Urosev glasan osmeh.Covece stvarno je prelep kad se smeje. Zanemarujem moje misli i trzem se iz njih.
"Samo zelim da te otpratim." kaze. Ne on nece odustati nikada. Zasto je takav?

Uroseva perspektiva:

Samo zelim da je otpratim stvarno. Stvarno zelim samo to.Dobro trenutno samo to. A zelim nju. Misli da sam kao svi ali stvarno je zelim.

"U redu." kaze i wow jel ona to upravo pristala. Osmeh mi se siri od uva do uva i prekida ga njen pogled.
"Ima milion devojaka koja u ovo doba izlaze pored nase skole..." Ne dovrsava recenicu ali vec mi je muka znam odprilike sta zeli reci.
"Mozes njih da uhodis svaka bi to zelela." kaze s malo ljutnje u glasu ali kao da stvarno ne zeli da budem u njenom drustvu. Ne mogu d averujem da me stvarno mrzi. Ne shvata da nisam kao drugi. Mozda i jesam ali stvarno je zelim. Zelim samo nju i samo nju cu uvek da zelim. Samo nju cu d aimam i samo ona mene. Ne mogu vise da cekam. Priblizavam joj se dok cutim. Znam da me en zeli alija zelim nju. Priblizavam joj se jos blize.
Stojimo mikimetrima jedan do drugog .
Gleda me onim njenim prelepim ocima.
Odguruje me laktom od sebe udarajuci me u grudi.

"Da ti nije palo na pamet." kaze i okrece sa i nastavlja da hoda. Civece bio sam tako blizu a tako daleko. Ne mogu da verujem imao sam je pred sebe i...
Prekidam svoje misli i zurim za njom.
Ostatka puta ka njrnoj kuci oboje cutimo.
Staje pred vrata nejne kuce gledsjuci u mene.
"Hvala ti nije treblo, ne, mislim bukvalno ne radi ovo vise." kaze hladno. Previse je hladna prema svima. A cini mi se najvise prema meni. Zelim da joj pokazem da sam drugaciji. Necu odustati od nje. Pa makar po cenu da umrem bez nje jer ce mi se naljutiti i nece pricati sa mnom ako nesto zezenem.
Ali bolje pokusati i i pogresiti nego uopste ne pokusati.
"Cekacu te" kazem dok joj vidim osmeh na licu.

Nikad je nisam video s osmehom na licu. Sve do sad. U tom trenutku vreme kao da je stalo. Nisma video nista oko sebe samo nju i njen prekrasan osmeh. Imala je osmeh ali lazan u restoranu ali ovo, ovo je vini jos preslatkom. Stvarno je volim, volim je svim srcem je volim. Imacu je. Bice samo moja i znam da hoce. Mora da bude. Ako ne bude ja ne zelim da zivim. Ne mogu zamislajti zivot bez nje. Nikad se za ni jednu devojku nisma vezao ovoliko nisma ni za jednu ni malo a kamoli ovoliko. Prekida mi misli kad aotvara vrata kuce.

"Uzalud jer nacekaces se." kaze kroz osmeh i nestaje s mojih ociju. Ulazi unutra i nastavljam da hodam razmisljajuci o ovome sto je upravo rekla. Da li vu stavrno samo uzalud da cekam? Ne ne moze tako da bude ja je volim mora to da shvati. Prolazim pored skole jer mi je blizu kuca. Covece stvarno je bila u pravu. Stvarno ima devojke iz nasih skola koje sede ovde. Puse travu. Debilke. Nekoliko njih mi prilazi
Dosadne su previse. Moraju da shvatr da nisam zainteresovan za njih. Zanima me samo jedna devojka.

"Hej lepi, ja sma prelepa zelis da se upoznamo?" kaze obavijajuci ruku oko mog vrata. Debilka. Covece koliko je umisljena ma sve su takve. Sve misle da su prelepe i najelpse a za mene je samo jedna najlepsa moraju da se otkace od mene sve druge.
"Aha prelepa ko ti je to rekao?" kazem joj namerno grubo da bi se otkacila od mene. Uspeva. Odvaja ruke od mog vrata i ostavlja me. Solazi jos jedna ona mi prilazi jako blozu zeli da me poljubi ali se sklanjam. Odguram je i krecem ka unazad. Najpre cu ici precicom nego da prolazim pored ovih nadrogiranih narkomanka. Okrecem se nazad i ugledam Lenu. Covece koliko dugo stoji tu.

"Hej!" kazem i ne odgovara mi. Sad sam joj upravo potvrdio sve sto je mislila za mene ali to nije istina. Nista nisam teo s ovim narkomankama.Zelim nju. Mora da me saslusa da joj objasnim. Nisam kao drugi.

"Zaboravila sam da ti dam kljuceve jer mi je tvoj prijatelj rekao da ti ih dam, pa sam znala na kom mestu da te potrazim." kaze s ni truncice emocija u glasu. Samo sarkazam. Hladna je. Jos hladnija nego malopre. Upropastio sam joj osmeh. Nema ga vise.pruza mi kljuceve pa se okrece i odlazi.

"Stani, Lena! Stani!" vicem i konacno staje.
"Reci?" kaze hladno.
"Zelim da te otpratim do kuce da ti objasnim nisam dosao..." pocinjem ali me zaustavlja.
"Prestani, te tvoje lazi mi nece promeniti msiljenje nece nista, svakako ne zanima me samo mi je drago da sam bila u pravu." kaze i okrece se i ponovo nastavlja da hoda.
"Zelim da te otpratim molim te!" Brzo idem za njom. Ne okrece se. Pa konacno odjednom staje.

"Ostani tu!Imas ti i vaznijeg posla nego mene da odpratis do glupe kuce, sta god da pokusavas odustani necu biti jos jedna od tvojih, nikada! Nikada necu ni biti bliska sa tobom. Najbolje mi je kad sam sama! Ostani samo me podsecas na sve sto mrzim!" Nikad je pre nisam video da place. Dobro. Ne zbog mene. Znam da me mrzi i ne podnosi ali nisam takav. Stvarno je volim. Kad bi znala koliko... Sada mi nestaje i poednja sansa da ce biti moja. Jasno mi je stavila do znanja da odustanem da nema nista od toga sto ja zelim. Gleda me nekoliko sekundi dok jos se vise suza krenu slivati niz obraze. Stavlja kapuljacu okrece se i pocinje da trci u pravcu svoje kuce.Ne mogu da verujem sta sam upravo uradio. Zasto sam krenuo ovim putem? Zasto joj nisma rekao sta osecam i da me one ne zanimaju? Place... i to zbog mene... Potsecam je na sve sto prezire. Dodjavola. Ne primecujem da placem dok mi suze nisu namokrile obraze. Nekoliko devojaka mi se smeje ali zabole me za njih. Zelim nju i samo nju. Nista nece promenti moja osecanja prema njoj ma koliko god me mrzela. Gledam je kako odlazi i vise je gubim iz vida. Otisla je a ja nisma ni pokusao da je zaustavim. Svakakve misli mi prolaze korz glavu i obeshrabruju me da ce ikad biti moja. Odlucujem da odem kuci i legnem da spavam. Kada stizem odlazim pravo u krevet, padam na njega i zaspao sma misleci o njoj. Jedino sto sigurno znam da cu je cekati. Nikada ni jendu vise necu voleti. Ona je prva a i poslednja.