FuckBoy

9.deo-"Mrtva sam a zivim"

Ne znam koliko je sati kad se budim. Zaspala sam bukvalno u rukama zene na recepciji. Da li je ona provela noc ovde?Covece jos kad ustajem i odvajam se od nje njoj su oci otvorene. Nije htela da me probudi? Ipak je dobra? Secam se zasto sam uopste u bolnici i brzo skacem sa stolice?
Moja majka. Brzo ustaje zena s recepcije na moj skok pa mi prilazim.

"Moja mama, jel dobro?" pitala sam je. Ne zna ocigledno sta da mi kaze pa mi pokazuje rukom da sednem. Odbijam da je poslusam i cekam odgovor.
"Ne znam, cele noci se doktori bore za zivot tvoje majke." konacno progovara. Trcim ak vratima ali me hvata za ruku i zaustavlja.
Opet je ona losa zena od pre neki dan.
Gledma je u oci i suzdrzavam se d aopet ne zaplacem. Cuti pa me povlaci da sednem i nekako uspeva pa padam nazad na stolicu.
"Stani, javice nam doktori kad zavrse ne smemo da ih ometamo.." ne zavrsava jer je prkekidam.

"Majka mi je.."
"Znam ali pomogni joj i ne smetaj doktorima." kroz blag osmeh kaze. Njen osmeh me malo smiruje. Jeste. U pravu je. Znam da jeste. Zao mi je sto moram sebi d apriznam ali ova zena koja stoji ispred mene je sasvim okej. Nisam to rekla ni za koga do sad se moje majke ali je stvarno dobra i ljubazna prema meni. Bar sad.
Sad je sedam ujutru. Danas nema sanse da idem u skolu. Ostajem da vidim sta je bilo s mojom majkom.

"Usput ja sam Jelena." kaze  od jednom.
"Ja sam Lena i ziva sam nazalost." kazem i vidim da se smeska. Sta je smesno? Ozbiljan sam, samo sam  fizicki ziva.
"Nemoj tako, sve ce biti u redu.." ustaje mazeci me po ramenu i odlazi tamo jer ima nekog za recepciji. Ulaze doktori dok zvuk vozila hitne pomoci odzvanjaju bolnicom. Jezim se na njih zvuk. U bolnicu ulaze nekoliko doktora i voze na porkretnom krevetu nekog coveka. Nije mnogo tsar.Ima godine koliko i Jelena. Da taman toliko.Lice mu je krvavo i poseceno.
Za njima trci zena sva uplakana i ostavljaju je ipred sale kao mene juce. Ona odlazi na sprat gde su i njega odveli liftom i za cas je u bolnivi opet tisina. Tisina je grozna ali je bolja od zvuka vozila ambulante ili nevijeg placa. Iz sale gde je moja majka izlazi doktor od juce. Brzo skacem i krecem ka njemu.

"Jel joj dobro, mogu li da je vidim?" pitam ali faca mu je sokirana i bleda. Nema truncice boje na sebi. Sta se desava? Zasto me ignorise.
Krecem ka sali da udjem ali me zaustavlja.
"Zelim da je vidim, progovori nesto!" vicem na njega a on jos uvek cuti.
"Jel dobro moja majka?" ponavljam nekoliko puta gleda me i ovaj put odgovara.
"Zao mi je pokusavali smo cele noci, uradili smo sve sto smo mogli." kaze dok se meni celo telo ukopava u zelju. Ne mogu da kazem ni rec i ako svasta mislim. Cutim a vristim u sebi. Moja majka je umrla. Napustila me je jedina osoba koju sam volela, koja me je volela. Bolje da umrem nego sto osecam ovoliku bol.
Srce mi se raspada. Nije moguce opisati kako mi je trenutno. Doktor me gleda i ne pocinjem da placem sve dok me nije zagrlio. Do tada nisam znala sta se desava. Znala sam ali nisam htela prihvatiti to. Imala sam jos uvek malu nadu al sad znam. Gotovo je napustila me je. Nisam plakala sve do tog trenutka. Mislila sam da mi je zivot bedan jer nam se svasta desavalo. Svoju bol sam od 1 do 10 uvek opisivala sa brojem 9. Nisam znala da li ce doci taj trenutak lad cu iskorititi 10 za jacinu bola. Ali sam je ipak cuvala. Cuvala i evo sad je taj trenutak. Osecam toliku bol da mislim da cu se prepoloviti u parcice. Zivot mi je ranije bio haos a vidi me sad. Placem u zagrljaju doktora koji je spasavao zivot moje majke. Uzalud. Nije ga bilo moguce spasiti. Nisam prestajala da placem. Prisla nam je Jelena s recrpcije ali doktor me nije pustao iz zagrljaja. Vidim da mu je tesko i da  se oseca krivim. Nije kriv. Moja majka sr je borila zadnjih mesec dana previse. Rekla bih mu to ali nemam snage.Napustaila me je majka. Zauvek. Nije to na nekoliko sati ili nekoliko dana. Ne. Sad je zauvek. Ne mogu to da prihvatim. A znam da moram. Kako cu nastaviti zivot u ovom zivotu kad me niko sem nje nije voleo i cuvao.Kako? Zelim da se vrati. Zelim da opet prozivim sve sa njom i jos nekoliko puta joj kazem da je najbolja da imamo para i da me cini srecnom ona ne pare. Ali ne mogu. Sve sto mogu je da placem dok ne dodjem do tog stadiuma da i ja zavrsim u bolnici i dostignem majku. Znam da ne trebam to dozvoloti. Znam. Uvek mi je majka pricala i naucila me je da sta god da se desi uvek gledaj svetlu stranu zivota i nastavi dalje. Izgleda moja svetla strana zivota ne postoji. Bog mi zadaje uvek sve vecu i vecu bol. Razmisljam i mislim da bi svima a i meni bilo lakse da me nema.
Malo sam se smirila i asistenta su pozvali na sprat. Izvinio se i rekao da mor da ide pa je otisao. Zagrlio me jos jednom i rekao da se smirim da ce sve biti okej. Znam da nece a zna i on nego mu je zao i nece da me brine.

____________________________________________

Izvinite ako ima a sigurno da ima greske u pisanju. Ima mnogo nastavka pa ne mogu sve detaljno da proverim i popravim.
Vote ako vam se svidja💞