Bogatstvo nije novac (Završena)

34. deo

Marija je spavala sa Anom u sobi jer nije želela da spava pored Andrije.

- Pakujte stvari,Luka danas dolazi po nas. Za neko vreme ćete biti u stanu njegovog dede. Ana,molim te,ne svađaj se sa tatom. - pročitala je Ana Heleninu poruku.

- Ana,je l' osećaš ti neki miris? Kao neke palačinke. - sanjivo je progovorila Marija.

- Mama,kakve palačinke su te spopale? Hajde,moramo se pakovati,Luka nas vodi u Beograd.

Marija se obukla i krenula ka dnevnoj sobi. Videla je nešto što dugo nije. Andrija je bio u kuhunji,pekao je palačinke. Marija se zamislila,setila se perioda kad su Helena i Ana bile male. Sve je bilo drugačije.

- Mama,Beograd. - prekinuo je Anin glas u razmišljanju.

- Možda da sačekamo koji dan. - reče Marija.

- Šta da sačekamo? Seti se sinoć. - rekla je Ana.

- Ali sinoć je bio...- zastade Marija.

- Šta? Bio je pijan,udario te je. Seku je izbacio iz kuće. - reče Ana malo ljutito.

- Ana,on nije bio takav. - reče Marija uzdahnuvši.

- I sama si rekla da nije BIO. To je prošlo vreme mama. Verujem da ti nije lako ali moramo početi novi život. - rekla je Ana.

- Dobro jutro lepotice moje. - reče Andrija videvši Mariju i Anu.

- I tebi tata. I tebi. Izvini,nemamo vremena za doručak,moramo da se pakujemo. Selimo se u Beograd. - rekla je Ana potpuno hladno.

- Ko se seli u Beograd? - uzviknu Andrija.

- Mama i ja. Mama će raditi,ja ću tamo ići u školu i to je to. - rekla je Ana.
Začulo se zvono na vratima. Marija je otišla da otvori.

- Zdravo,otkud ti? Nisam znala da ćeš doći. - reče Marija ugledavši Igora na vratima.

- Došao sam po vas. Ne bi Luka to sve mogao u svoj auto da spakuje. Ipak ste vas 3 žene. - reče Igor uz osmeh.

Imao je već 46 godina ali i osmeh na kome bi mnogi momci mogli da mu pozavide.

- Pa ti si onda moj Igore poranio. Mi se još nismo spakovale. Ne znam hoće li Helena doći? Hajde ti uđi. - reče Marija.

- Sigurna si da to neće biti problem? - upita Igor.

- Ne,samo ti uđi. - reče Marija.

- Čika Igore,baš je super što si došao. Mi se još nismo spakovale,moraćeš malo da sačekaš. - reče Ana pozdravivši se sa Igorom.

- A vi ste? - začu se Andrijin glas.

- Oprostite,nisam vas video. Ja sam Igor Popov. - reče Igor pružajući ruku.

- Aha,znači ti si otac od tog malog što mi je uzeo moju Lenu. Sad si došao i Mariju i Anu da mi uzmeš. - povikao je Andrija.

- Molio bih vas da ne povisujete ton. Luka nikog nije oteo. Helena se dobrovoljno udala za njega. Ja nisam nikog došao da odvedem samo sam se ponudio da ih prevezem do Beograda. - reče Igor.

- Da ih možda nisi pozvao u svoju kuću? A moju ženu da smestiš u svoj krevet? - povikao je Andrija.

- Molim vas,ja sam oženjen. Čak i da nisam,Marija je udata i ja to poštujem. Nikad ne bih... - nije ni stigao da završio rečenicu. Prekinuo ga je Anin vrisak.

- Čika Igore,dođi,mama se onesvestila.- povikala je Ana.

- Zašto zoveš njega? Ja sam joj muž. - protivio se Andrija.

- Ne nerviraj me sad,on je doktor. - uzviknu Ana.

- Šta se desilo? - upita Igor.

- Rekla je da oseća jak bol u grudima. Ona inače ima preskakanje srca i anginu pektoris ali već par godina sve je u redu. - rekla je brzo Ana.

- Evo ti ključ od mog auta,donećeš mi moju bolničku torbu. - rekao je Igor.

Ana je brzo istrčala iz kuće,a za njom i Andrija.

- Gde ti sad ideš? - povika Ana.

- Moram da idem,zvao me je šef. - reče Andrija.

- Samo idi,i tako nikad nisi bio tu kad si nam najviše trebao. - prodrala se Ana niz ulicu.