42. deo

805 48 0
                                    

Nastupila je nova godina. Dani su prolazili nekako prebrzo. Mariji su išli presporo jer je dane provodila u krevetu. Imala je visokorizičnu trudnoću. Do sedmog meseca trudnoće,boravila je u kući ali onda je morala u bolnicu. Igor, Luka, Helena i Ana su svaki minut slobodnog vremena provodili sa Marijom.

Prošla je i polovina avgusta, tačnije, stigao je 20. Prošlo je godinu dana kako su se Helena i Luka venčali. Kada se probudila, Helena je videla veliki buket crvenih ruža na stočiću pored kreveta.

' Hvala ti za najlepših godinu dana. Volim te. ' - poruka je bila kratka ali sa efektnim značenjem.

Helena je pronašla neku komotnu,lepršavu haljinu, podigla kosu i pošla do Luke.

Da,možda zvuči čudno ali Helena i Luka spavaju u odvojenim sobama. Luka, kao što je obećao, nikada nije tražio od Helene nešto u šta ona nije sigurna. On je veoma strpljiva osoba i zna da čeka.

- Hej mala, srećna vam godišnjica braka. Šta radite? Kako je teta Marija? - poruka je bila od Lorene.

- Hvala dušice. Pa ništa,tek sam ustala. U bolnici je, posle ćemo ići kod nje. Šta bi sa vama dvoma? - odgovorila je Helena.

- Ništa. - stigao je kratak odgovor.

Helenu je mrzelo da kucka poruke pa je pozvala Lorenu.

- Kako ništa? Baš ništa? - prvo je bilo što je Helena upitala.

- Pa ništa. Družimo se mi, dopusujemo se i tad je veoma opušten, piše mi pesme i tako. Problem je kad se vidimo, onda je sav smotan, ne znam šta ću sa njim. - rekla je Lorena.

- Ti pređi u akciju. - reče kratko Helena.

- Misliš? - upita Lorena.

- Ne mislim nego znam. Ako njega budeš čekala,dočekaćeš 25. Sećaš se našeg venčanja? To je bilo pre godinu dana i još tad je rekao da si ga oborila s nogu ali on ne zna da ti priđe. Ako ti je stalo do njega,napravi prvi korak. - rekla je Helena.

- Poslušaću te, ipak si ti iskusna, godinu dana si u braku.- rekla je Lorena kroz smeh.

- Samo ti zezaj. Ja brinem o tebi a ti tako. - rekla je Helena.

- Dobro, doći ću danas u Beograd. Hoćeš odvojiti malo vremena za kumu? - pitala je Lorena.

- Naravno, javi kad dođeš. - rekla je Helena.

- Važi. Ljubim te. - rekla je Lorena.

Dve sobe od Helenine, Luka je ležao na krevetu. Pričao je sa Petrom.

- Nego kume, šta je sa tobom i Lorenom? - pitao je Luka.

- Ništa kume. - rekao je Petar.

- Pa što? Zar nisi rekao da ti se sviđa još kad si je upoznao? - pitao je Luka.

- Ne znam, nemam hrabrosti. Dok se dopusujemo sve je super,kad se vidimo, ja se smotam. - rekao je Petar.

- Hajde Peki ne budali,moraš to da prevaziđeš. - rekao je Luka.

- Mislim da si u pravu. Moram se malo potruditi. Misliš da se i ja njoj sviđam? - upitao je Petar.

- Ja mislim da samo onaj ko je slep to ne vidi. - rekao je Luka.

- Što pre ću to srediti, koliko danas. - rekao je Petar.

- Peki brate,mislim da je krajnje vreme. Godinu dana,hej godinu dana ona tebe čeka. - rekao je Luka. Video je Helenu na vratima sobe pa je završio poziv.

- Hajde,čujemo se kume i pamet u glavu. - rekao je Luka a Helena se nasmejala jer je shvatila o čemu se radi.

Bogatstvo nije novac (Završena)Wo Geschichten leben. Entdecke jetzt