Zašto Baš On? 🔚

18. POGLAVLJE

Ne mogu vjerovati da stojim ispred svoje kuće i čekam da mi neko otvori vrata. Iskreno poželila sam svoju sobu, svoj mir, svoju mlađu sestru, svoj stari život. Vrata je otvorila Anđela koja je odmah krenula da vrišti:
-"Katarina se vratila, došla jee!". Jedva sam skupila snage da nabacim lažni osmjeh, zagrlila sam je i ušla u kuću. Pitam se šta su rekli Anđeli, zašto više ne živim sa njima. Ušla sam u dnevnu sobu a na sećiji su sjedili mama i tata. Kada su me ugledali oboje su ustali i krenuli da me zagrle. Nije mi do njihovog zagrljaja ali sam ipak popustila. Kada me je mama zagrlila osjetila sam suze u očima, ne opet, pomislila sam. Pogledala sam ih i neprimjetno klimnula glavom ka Anđeli, a oni su shvatili.
-"Anđela, idi kupi sok i kolače da počastimo tvoju sestru, ja nisam kupila" rekla je mama. Anđela je uzela pare i izašla, a ja sam sjela na fotelju dok su tata i mama sjeli na sećiju preko puta mene. Nekoliko minuta smo se samo gledali, a onda sam odlučila da ja probijem led.

-"Mislim da već znate zašto sam došla, želim da znam zašto toliko mrzite Oliviju", njih dvoje su se pogledali, samo se nadam da me neće lagati. Zazvonio je tatin telefon i uspjela sam pročitati ime na telefonu. U meni se sve smučilo, gade mi se oni i njihove laži. Tata je ustao otišao u drugu sobu i dok je on pričao ja sam šutila ne dozvoljavajući mami da kaže riječ. Kada se tata vratio nevino sam ga upitala:

-"Tata ko je to bio?"

-"Ma nešto su zvali za posao", posao kako da ne, nasmijala sam se u sebi.

-"Ko je to bio?", pogledao me je kao da će da me ubije.

-"Moj prijatelj ako te baš zanima", e sad je vala dosta.

-"Ha ha ha, ja stvarno ne mogu da vjerujem, mama diži se, ideš samnom da mi pojasniš neke stvari ja sam upravo sa ovim čovjekom završila za sva vremena. Došla sam da razgovaramo i zaklela sam se sebi ako nastavite da me lažete odreći ću vas se, tata mislim da treba da popraviš i vid i sluh, zvala te je Sandra", ustala sam obukla patike, uzela ključeve i bacila maminu jaknu na nju. Oboje su me izbezumljeno gledali, sada sam ja ovdje koja preuzima kontrolu. Mama je ustala, još jednom pogledala tatu i krenula zamnom. Odvezla sam je u jedan park gdje je bilo mirno, tu dolaze većinom stari ljudi i oni koji žele biti sami, dok se djeca, djevojke i momci skupljaju u druge parkove.

Sjele smo na klupu i gledale u jednu fontanu.
-"Dijana ovo ti je zadnja šansa, da si me triput rodila odreću te se ako me slažeš, znam sve stvari, skoro tako da ću znati ako me lažeš. Želim da znam zašto mrzite Oliviju". Nekoliko sekundi je šutila a onda je progovorila.

-"Olivija nije tvoja prava sestra, ona, pa ima drugog oca". Molim, o Bože zašto se meni ovo dešava ima li ovome ikad kraja?!

-"Imala sam avanturu sa jednim čovjekom, Kerimom, i ostala sam trudna  sa Olivijom. Posle si došla ti, a Olivija se sve više udaljavala od mene i tvog tate. Kada je saznala za mafiju, saznala je i za to, čuvali smo je podalje od tebe, bila je ljuta i agresivna, jednom je čak i povrijedila tvog tatu, nožem. Mrzi njega i mrzi mene, u početku je mrzila i tebe. To je razlog što je se mi želimo riješiti, prije nego što ona povrijedi sve nas."

Samo sam je gledala, imala sam osjećaj da će mi glava eksplodirat. Ovo sve je previše za mene, ali sad mi je u glavi druga stvar.

-"Zašto ste ucjenjivali Anu?", ovo pitanje nije očekivala, vidjelo se to u njenom pogledu. Nakrivila je glavu, kao da oklijeva, ali je odgovorila:

-"To mafije rade, posudili smo joj pare, tačnije tvoj otac, a kada nije vraćala zaprijetio joj je. Nismo znali da je preživjela nesreću, a meni je bilo žao Krisa, pa sam zamolila Adrijana da ga primi u našu mafiju. Snalažljiv momak, a vidim, sviđa ti se"

Osjećala sam kako mi obrazi gore, kao i sve u meni. Muka mi je ali nisam se odala. -"Nako, mislim sladak je i to, ali ja sam mu juče ispričala o Ani i nije lijepo podnjeo vijesti, bio je toliko ljut i uznemiren, plašim se za njega, ne želim da učini sebi nešto nažao". Mama me je posmatrala pa je tiho prošaputala:
-"Žao mi je što smo ti uništili život, ali molim te nemoj nas ostavljati same, mene, tatu, Anđelu, borili smo se do sada i nastavit ćemo se borit, znam da mi nećeš lako oprostit ali bar želim da pričamo oko Krisa, treba ti podrška"

Koliko god bila ljuta na nju, imala je pravo, treba mi mamina podrška, zagrlila sam je i ona me je čvrsto držala. Zavonio mi je telefon i na trenutak me nešto zaboli u stomaku. Margaret. Javim se, ali prije nego što sam uspjela i zdravo da kažem, čula sam njen glas:

Katarina hitno je Krisa žele da istuku, pjan je k'o letva dolazi brzo!!!

Nije mi trebala dvaput govoriti, toliko se derala da ju je i mama čula ustala sam i okrenula se prema mami.
-"Idi ti pobrini se za njega, uzeću ja taksi, i ne zaboravi ono što sam ti stalno govorila, bori se za ono što je tvoje i što voliš".

***** ****** ******
-"Margaret!!", derem se kao luda po staroj stanici. Prolazim pored gomile ljudi i vidim je kako trči prema meni.
-"Odvest ću te do njega, stalno spominje tvoje ime, pijan je i hoće da se tuče sa napušenim likovima", potrčale smo prema nekim vratima i ušle smo u neku raspalu sobicu. Kris je stajao i vikao na nekoliko tipova koji su u rukama držali flaše piva. Odmah sam skočila i stala ispred njega, a on me je uhvatio oko struka.
Smrdio je na pivo i cigare, ali nisam se obazirala na to.

-"Gle ružna vila došla da spasi jadnog Krisa", podrugljivo reče prvi tip kojeg sam ranije viđala ovdje. Prekriven je tetovažama i bio je ćelav. Kris me je odgurnuo i krenuo je prema tipu ali se tada Margaret ispriječila. Govorila im je da ohlade, da se smire. Znala sam da ona i ja tu ne možemo ništa. Uzela sam mobitel i ukucala broj kkji dugo nisam zvala.

-"Halo?", javio se
-"Leone trebamo te hitno dođi na stanicu!"
-"Kakvu stanicu, gdje to ideš, i ko to 'mi'
-"Ne mislim na tu stanicu nego aerodrom, napuštena stanica gdje se drogiraju, trebamo te ja i Kris, hitno je", prekinuo je vezu, ali znala sam da će doći.

Nakon 5-10 minuta sve više ljudi je dolazilo a momci su vikali na Krisa i on na njih. Vidjela sam Leona kako ulazi u prostoriju tačno onda kada je onaj ćelavi lik udario Krisa. Kris se zateturao a zatim bacio na lika, divlje ga udarajući. Bilo mi je drago što je jak, ali sada ga trebamo odvesti na sigurno. Postalo mi je mučno, zagušljivo, bez prozora, puno ljudi. Sjećam se samo Leona kako odvaja Krisa, Margaret kako me drži.

Probudila me je neka vika. Ustajem iz kreveta i tražim mobitel, bilo je 20:36.
Na podu pored kreveta je bio dušek, a na dušeku je ležao Kris, miran. Naježila sam se kada sam shvatila da se nalazim u svojoj staroj sobi. Mora da nas je Leon dovezao ovdje, nije znao da ja više ne živim sa roditeljima ali bar smo na sugurnom, valjda. Otišla sam do vrata i tiho ih otvorila, došunjala sam se do stepenica i virnula. Zbog zida nisam mogla vidjeti mamu i tatu ali sam ih vrlo dobro čula:

-"On nesmije ostati ovdje, ko zna, možda je namjerno sve ovo uradio da bi došao kod nas kući, zar si zaboravila da je saznao za Anu?", tatin glas je bio bijesan i grub.

-"A šta sam mogla, reći onom mladiću 'ona ne živi sa nama odvedi je u šumu u jednu vilu kod sestre, možda budeš dobio metak u čelo, ali nema veze', ma daj", mama je doduše nešto mirnija. Najbolje bi bilo da ne izlazim iz sobe do ujutro, reći ću Marcusu da dođe po nas i vratiću se Oliviji. Nije mi jasno zašto se Olivija pravila kao da je Adrijan i njen tata, zašto mi nije rekla za maminu avanturu, možda je htjela da saznam lično od mame. Opet mi je postalo vruće, vratila sam se u sobu i otvorila prozor.

Tiho sam zatvorila vrata i legla na dušek pored Krisa. Zagrlila sam ga, bio mi je okrenut leđima, i tiho sam prošaputala "volim te". Nisam dugo mogla zaspati, ali kada sam već krenula da sanjam u ušima mi odzvoni "i ja tebe"...

Izvinjavam se što nisam ranije izbacila poglavlje, imam mnogo obaveza. Danas ću izbaciti 2 poglavlja, uživajte 💙