Udarila je tišina gromoglasno od drveni prozor moje sobe,
zanijemila sam i ja s njom.
Tupi pogled kroz prozor više manje rekao je sve,
odlaziš, odlazim, vrijeme je, zar ne?
Držim hladnim rukama zavjese na prozoru,
nadam se da će ga zaustaviti od udarca kraja.
U prah sve se raspalo kad je teški metal lupnuo,
zatvorio se prozor, zatvorila se vrata raja.
Pogledaj me još jednom kroz krajičak na prozoru mom,
par minuta mi pokloni osmijeh svoj.
Dokaži mi da znam, pokaži mi da mogu vjerovati,
kako zatvoreni prozor srce još može otvoriti.
