Samo me zagrli

Untitled Part 8

Odjednom osjetim toliki bjes u sebi da ga uspjem odgurati od sebe "Odakle tebi pravo da mi bilo šta govoriš ili još gore naredjuješ,a?"

"Imam svo pravo svijeta jer si ti moja!MOJA razumiješ!Ako sam svo ovo vrijeme morao iz daljine gledati kako ti prilaze i kako pokušavaju da mi te uzmu,više ne moram!"

"Ma nemoj a koliko ti tih "SVOJIH" kako ti kažeš imaš ha,jer ja već odavno nisam tvoja!"

Opet se zaleti prema meni i pritisne me uz zid "Moja si prokleta bila,moja si od kad sam prvi put vidjeo,moja si svo vrijeme,moja si bila i kad nisam bio sa tobom!Ako sam morao da te ostavim i odem,nikad te nisam napustio bio sam tu iako ti to nisi znala!"

Bjes ne prolazi ali sada knedla u grlu raste i ne pušta me da dišem,oči me peckaju ali nemogu sad početi plakati. Pokušam opet da ga odgurnem ali ovaj put ne uspjevam,spreman je i drži me jače ovaj put. Ako do sad nismo vikali glasno sad ćemo početi.

"Napustio si ti mene davno i sada se vraćaš da tražiš neko pravo e pa izgubio si ga!A sad se gubi odavde i ne vraćaj se više.Nema ovde ništa tvoje!"

"Sve je moje,bilo i biće! Ako do sada to nisi saznala od sada ćeš znati,jer me više ništa i niko neće odvojiti od tebe,završio sam šta sam imao!"

Neznam o čemu govori i nije me ni briga samo hoću da ode odavde što prije.

"Aleksej pusti me!Pusti me i izadji odavde!"                                                                                                               
"Saro molim te saslušaj me pa onda ako budeš htjela izaću ali samo iz stana,rekao sam ti više te ne ostavljam!"

"Nemam ja tebe više šta slušati,sve što imao da mi kazeš davno je trebalo biti rečeno!"

"Nije trebalo biti rečeno jer nije smijelo da bude rečeno!Saro molim te poslušaj me ima stvari koje neznaš."

Nasrnem na njega i uspjem ga odmaknuti malo od sebe.

"Šta je to što neznam hmm,to da si imao pored mene još jednu djevojku"odgurnem ga još malo i on se ne brani ovaj put "ili možda to da si me sve vrijeme lagao" odgurnem ga opet"ili možda to da za to sve nisam trebala saznati preko slika koje mi je neko od vas poslao hm sta Aleksej ja to neznam?" 

Sad je on taj koji stoji naslonjen na zid spuštene glave.

"Bivša žena."

"Šta?"

"Nisam imao djevojku,imao sam ženu."

Ne osjetim više njegove ruke ali me nešto gura unazad sve dok opet ne osjetim zid iza svojih ledja a onda klizim ni njega. U glavi mi samo odzvanjaju njegove riječi "imao sam ženu",pokušavam sebe da trgnem iz tog bunila govoreći da me nije briga I da to više nije moja stvar ali onda opet čujem njegove riječi kako kažu "imao sam ženu" I sve pada u vodu. Vidim ga ispred sebe i kao da se budim iz tog ružnog sna a onda ulazim u još gori.

"Morao sam bebo,obećao sam,nisam mogao izbjeći. Odugovlačio sam koliko sam mogao a morao sam te imati uz sebe koliko god dugo sam mogao. I uživao sam svake sekunde iz toga sam crpio snagu za ono što me čekalo. Kad smo se upoznali znao sam da ne smijem ništa započinjati sa tobom al uvukla si mi se pod kožu,znam bio sam sebičan al nisam ti mogao odoliti a nisam imao puno vremena. I kad sam odlazio na nekoliko dana pokušavao sam nam produžiti vrijeme al nije bilo puno toga da se uradi. Znao sam da se bliži kraj i da će biti teško ali i ne koliko."

Stavljam ruke na uši jer ne mogu više da slušam ali ih on sklanja.Njegove oči me mole da ga slušam ali ne mogu,ne mogu!

"Molim te idi!"

"Saro molim te poslušaj me do kraja!"

"Aleksej samo idi sad,molim te!"

"Dobro idem ali opet ću se vratiti jer nismo gotovi!"

Iako je rekao da ide ne odlazi,sjedimo obadvoje na podu moje sobe i samo segledamo.Neću moći još dugo da zadržavam suze,gnedla u grlu se penje i prijetida će me ugušiti,nemam više vazduha.Otvorim usne pa polako udahnem a onda senjegove oči spuste na moje usne.Nemogu mu dopustiti da me poljubi a toliko toželim. Bol koja zbog njega ne prolazi je dovoljan podsjetnik da ne bi nitrebala misliti o poljubcu ali luda želja moli za samo još jedan dodir,ukus ipritisak tih usana.I dok vodim borbu u sebi on se polako primiče,kao hipnotisanse privlači. A onda stane,usne na nekoliko sekundi prisloni na moje čelo a ondasledeću sekundu je već ustao ide prema vratima i veoma bučno ih zatvara.
Koliko god se lakše diše sad kada je otišao toliko me neka veća sila pritišćeda još više potonem na pod,legnem na savijenu ruku i pustim svoju bol da ističe.