Savršeno nesavršena kombinacija🔚

XXII Poglavlje

Sjedimo za kuhinjskim stolom, svaki u svom filmu, a tako i svaki u svojim mislima.

Još sam pod dojmom one nazovimo je puse, još u meni tinja vatra od njegovog jezika, a nemoćna sam jer hormoni su zajebana stvar.

Igram se s ovom tjesteninom što ju je stvarno ukusno napravio u sos umaku po tanjuru.

Iako sam gladna i to jako gladna, ni zalogaj ne može kroz moje grlo proći.

Toliko sam zalogaj sažvakala da ne da je kaša, već mi sve pluta u obliku vode po usnoj šupljini, ali niz grlo ne ide pa ne ide.

„ Marta, jesi li dobro“?

Kimam jer se i dalje mučim s gutanjem istog sadržaja.

Ustane i dođe do mene spuštajući ruku na moja ramena;

„ Ljubavi, jesi sigurna da si dobro“?

Više nisam izdržala pa sav sadržaj vratim u maramicu, a on me zgroženo pogleda pa se ipak osmjehne te me povuče za ruku;

„ Odi, vodim vas na večeru“!

Šećemo i tražimo restoran koji radi, jer ipak tu devedeset posto restorana radi samo u sezoni.

Napokon nađemo jedan u kojem ima samo jedan par i to nam je odlično, jer buka bih mi bila i previše sada.

Naručimo svaki za sebe, a ja neku salatu uzmem jer kako da mu kažem da je njegova klopa bila fina, ali je on taj zbog kojeg ne mogu jesti.

„ Marta, kaj ti je, jeli sve ok? Zašto ne jedeš“?

„ Ma nešto ne mogu“!

Slažem jer šanse nema da mu priznam da je on taj zbog kojeg gubim tek.

„ Hoćeš da prošetamo malo? Sigurno si ok“?

Kimnem glavom te napustimo taj isti restoran.

Šetali smo Omišem, a on mi je malo, malo spuštao ruku na leđa, a tim samo još  veću nervozu stvarao u mome organizmu.

Sjeli smo kod mog Mate u lokal popiti kavu;

„ Jeli ti to momak stiga, a“?

Mate kao Mate bez dlake na jeziku.

„ To mi je frend“!

Kažem i naiđem na dva para podignutih obrva u zraku.

„ Ajde Mate, donesi mi kavu“!

Kažem mu, ali me frajer totalno iz ignorira;

„ Mate, drago mi je“!

Pruži ruku prema Maksu koji ju prihvati uz kimanje;

„ Maks, drago mi je“!

„ Pusti je bogati, vidiš da to udareno. Hormoni su čudo, što naprave od čovika“.

Smiju se njih dvojica, a ja već vidim da sam pala u drugi plan.

Smjestio se Mate na praznu stolicu i šprehaju njih dvojica i šprehaju, a mene tko jebe.

„ Hoće li ta moja kava Mate“?

Pogled prebace na mene pa Mate skoči na noge;

„ Ajme oprosti prijo, totalno sam zaboravia na tebe“.

Kaže, okrene se i ode za šank i dalje dovikujući nešto Maksu.

Pogledavam malo jednog, malo drugog i ne mogu reći da mi nije drago zato što se tako brzo prilagodi.