Moja Jedina

Prolog

Zauvijek cu se sjecati tog dana kad sam sa ulice "pokupljen" i usvojen... Oziljak na ruci me podsjeti kad god pokusam da zaboravim deo svog zivota kad sam shvatio da imam oba roditelja samo sam prodat lokalnom nasilniku koji me je tjerao da prosim i kradem. Gnusne batine dobio bih svaki put kad u dzepovima ne bih imao nesto vrijedno. Ne, nisam zaboravio kako me njena njezna rucica uzela za moju i odvukla dalje od "rupe" skrivala me je danima u svom podrumu i donosila mi hranu, vodu, igracke i cebence. Secam se da sam nakon nedelju dana pronadjen i vracen Dzonu nakon cega sam dobio batine koje ne mogu da zaboravim zbog oziljka na obrvi... Nije mi pao tesko nijedan udarac, koliko sam tada nocima razmisljao o njenim uplakanim ocima. Sta sam ja znao sa 7 godina tada osim da se molim Bogu ne da me izbavi odavde vec da me ona zaboravi jer nisam hteo da ona place kao sto je plakala dok su me odvodili.

Nije me zaboravila, poznati biznismen njen otac zajedno sa policijskom patrolom upao je u "rupu" i uhapsio sve do jednog coveka koji se saradjivao sa Dzonom nakon cega je iz auta koje je odvozilo decu izasla ona.

-" Koji je to djecak?"

Stariji gospodin upita grubo, a moja strah poceo je rasti... Plasio sam se da je primjetila trakicu za kosu koja je nestala iz njene kuce namjenjena za secanje na nju, a zapravo nije rekla nista samo je ulecela u moj zagrljaj. Pruzili su mi dom,topao krevet i skolovanje i po prvi put naucio sam kako je imati porodicu. Ona mi je dala ime, a njen otac prezime.

Lav Tamoski.

-" Lav"
Pitao sam zbunjeno gledajuci u nju...

-" Moj cuvar, zastitnik i borac."

Spustio sam pogled na svoju desnu ruku dok se ispod kosulje podignute do lakta oslikava tetovaza. Nasao sam njenu sliku danas u porodicnoj kuci nakon nedeljnog rucka... Nisam je video godinama, od kad je srednju skolu upisala van granica nase drzave i zadrzala se zbog fakulteta video sam je svega par puta. Otac mi nije dozvolio studije van drzave, ne jer nije hteo da napredujem vec suprotno da bih napravio nesto... Kasnije posao zatrpao je moj plan da je cesto obilazim. Ali, brinuo sam o njoj, u svako doba dana i noci znao sam sta radi.

Dijete sam ulice i znam da se ne bih snasao sam. Sergej Tamoski mi je bio podrska i stub prema kom sam kovan. Od mene je trazio sa ucim i nasledim njegov posao u firmi. Trazio je da budem vrijedan, posvecen i da tezim ka samostalnosti od malena. Iskovan sam po njegovim propisima i zbog toga sam zahvalan. Pomislili bi da mi je trazio nesto za uzvrat... Jeste, zar mislite da bi mi dao vise od pola svega sto ima, firmu, skolovanje, mesto u porodici da nesto ne trazi?

-" Svake nedelje ces dolaziti na porodicni rucak i to je obaveza tvoja i Helenina kad zavrsi fakultet"

Bila je druga tacka na dnevnom redu pre par godina. Prvu sam znao.

-" Znam sta je moj prioritet pre svega..."

Nikad nije trebao to da mi kaze jer sam znao da mu je to vaznije od bilo cega na ovom svijetu. Nije se ni trudio ma koliko da je Helena bila daleko cekao sam da budem ono sto se od meme ocekuje... Zastitnik i cuvar. Zakleo sam se da cu je stititi svojim zivotom i da cu uvijek biti njen oslonac. Pogledam u grad ispred sebe prelep je i tako djeluje tih sa ove visine. I dalje stojim na terasi 15. Sprata i gledam u grad naslonjem na ogradi. Nisam je video dugo, cuo sam je vise puta i mislim da me je zaboravila dok ja i dalje ne izbacam iz glave sliku koju su Nikol i Sergej uramili pored moje... Mali plavi andjeo"

****

Nadam se da ce vam se dopasti ova knjiga ❤

Narode nakon par pregleda ustanovili su da imam covid.  Potrudicu se da pisem svaki dan naravno 💫
Bila sam na fakultetu i imala ispite,putovala sam tamo - ovamo i eto...  Bice dobro,pazite se nije ni malo naivna stvar